Premijeru je neprijatno, ali… (razgovor o medijima)

Povezani članci

• Balvani
• Zoran Kostić Cane: Ko misli može da traži slobodu
• Neoliberalni park iz doba Sirize
• Rijad Durkić: Ne sumnjam u Tadićevu iskrenost prema BIH
• Teofil Pančić: Slučaj Nikolaidis je vještački ali posledice su prave
• Hrvatska vojska nema što tražiti na Kosovu

Piše: Vladimir Milutinović, dvogled.rs

– Je li, filozof, šta tebi toliko smeta u medijskim zakonima?
– Jedna velika rupa.
– Misliš, valjda, „rupe“?
– Ima i rupa, ali ima i jedna velika rupa, nešto kao cev za anihilaciju. Kad neki medij prođe kroz tu cev iz nje izađe samo medijska ljuštura na kojoj je obično neki rijaliti šou.
– Šta još radi ta cev?
– Ostavi medij bez medijske suštine, kao kad je kafa bez kofeina.
– Još nešto?
– Na cevi piše „Država treba da se povuče iz medija“.
– Pa to je pisalo i u medijskoj strategiji od pre neku godinu.
– Da, država se sistematski povukla iz medija, ali, na neki način, izgleda da mediji ne mogu bez države.
– Kako misliš?
– Pa evo, u razgovoru za Insajder, trenutni premijer kaže da je svestan da Pink, In.ormer i Studio B 24 sata reklamiraju njega i njegovu stranku, ali da „su to privatni mediji koji nemaju nikakve veze sa njim“.
– Kaže li im bar nekad da mu je neprijatno što toliko čine za njega, a ne dobijaju ništa zauzvrat?
– Izgleda da ne.
– Doduše, nekako se vidi sinhronizacija između njega i tih medija. Na primer, on kaže da neko dobija pare od EU, a oni dodaju da su u pitanju „plaćenici“ i naprave seriju naslovnih strana.
– Nije ulazio u tu analizu sadržaja.
– Dobro, ali ti mediji u stvari imaju neke koristi od vlasti – ne plaćaju poreze, zidaju nelegalno, dobijaju državno finansiranje, dobijaju državne poslove na tenderima. To je samo ono što se zna.
– Sve je to relativno – i drugi ne plaćaju poreze.
– Čekaj, da li je premijer nekada upozorio ove medije da bi oni trebalo da štite javni interes, a ne njegove interese? I da poštuju kodeks novinara?
– Koliko znam, nije.
– Je li pokušao nekad da nekim zakonom ili pravilom ili na bilo koji način, spreči ove medije da se bave propagandom?
– Nije, on se drži pravila da država nema ništa sa medijima, osobito privatnim.
– Pa, izgleda da ovde imamo slučaj da nešto hoda kao medved, izgleda kao medved, riče kao medved, lovi losose, za njim idu mečići – ali ipak nije medved?
– Da, kod nas to prolazi. Mada je to pre slučaj koji je opisao Gručo Marks: “Ako nešto hoda kao medved, izgleda kao medved, riče kao medved, lovi losose, za njim idu mečići, ne dajte da vas prevare – to jeste medved”.
– Dobro, filozof. I šta ti predlažeš?
– Pa kad već ne ide sa povlačenjem države iz medija – možda da se iz medija povuku privatnici i političari?