Pred protest Demokratske stranke: Miting ubijenih u pojam

Povezani članci

• Kako nešto viđeno i proživljeno nekoliko puta može biti novo i obećavajuće?
• Nikola Kovačević: Da li znamo ko smo mi?
• Tači: Nema govora o podjeli Kosova
• Zdenka Kovačiček: Ako u sebi nosiš ljubav prema glazbi ništa te ne može zaustaviti
• Hrvatske tvrtke gube imovinu u Srbiji
• VINEROM PROTIV ŠATORA

Demokratska stranka pozvala je građane na miting protiv aktuelne vlasti krajem aprila u Beogradu i to bi trebalo da bude prva markantnija manifestacija nezadovoljstva Vučićevom vlašću. Razloga za nezadovoljstvo aktuelnom politikom i životom u Srbiji ima napretek, ali pitanje je da li Demokratska stranka, koju su građani kaznili porazom pre samo dve i po godine, ima energije i kredibiliteta da ih animira.

Piše: Branka Trivić, RSE

O tome kako se trenutno kotiraju “demokrate” istraživači nisu saglasni. Dok neki upućuju na znake njihovog oporavka, a šef te partije Bojan Pajtićuverava čak da je stranka za samo nekoliko poslednjih meseci udvostručila podršku građana, drugi, poput “Medium galupa”, početkom marta objavljuju da Demokratska stranka ima podršku samo 2,5 do3,2 odsto birača, kao i da ju je od Nove godine napustilo 40 000 ljudi, čemu je, prema nekim posmatračima, doprineo i sukob u njenom vrhu između prvog i drugog čoveka Bojana Pajtića i Borislava Stefanovića.

Miting Demokratske stranke krajem meseca verovatno će biti najbolji lakmus-papir njene trenutne snage u biračkom telu, ali portparolka Aleksandra Jerkov ne deli to mišljenje.

“Nije cilj tog protesta da se ti ljudi okupe oko Demokratske stranke. To treba da bude jedan građanski protest na koji poziva Demokratska stranka. Niti mi imamo ambiciju da se tu pojavljujemo kao veliki organizatori, niti je to miting Demokratske stranke.”

Opozicione stranke proevropskog bloka usitnjene su i razjedinjene, a, osim toga, nad nekima od njih se nadvija sumnja čak i u njihov opozicioni karakter.

Mitingu “demokrata” neće se pridružiti njihov pokrajinski koalicioni partner u vlasti Savez vojvođanskih Mađara, s obzirom da je deo vladajuće koalicije na republičkom nivou. Ni drugi partner -Liga socijaldemokrata Vojvodine – jer je, kako objašnjava potpredsednik Bojan Kostreš, reč je o autonomaškoj stranci i zato što učešćem na mitingu u Beogradu ne može “pomoći Vojvođankama i Vojvođanima da kvalitetnije žive”.

Već po definiciji, učešće Tadićevih socijaldemokrata nije realno očekivati, a sva je prilika da će odstutna biti i Liberalno-demokratska partija Čedomira Jovanovića.

Nova stranka će po svoj prilici, uzeti učešće na mitingu, kaže njen lider Zoran Živković, koji ocenjuje da ima mnogo razloga da se tim protestom artikuliše nezadovoljstvo građana aktuelnom vlašću. Ali, hoće li taj protest uspeti da okupi značajan broj građana?

“Miting nije mesto za okupljanje kritične većine građana. Ne treba to porediti sa 5. oktobrom. To je jedna manifestacija koja treba da pokaže koliko su stavovi opozicije prema vlasti zastupljeni među građanima, ali ne tako što ćemo da se prebrojavamo baš. Da na mitingu bude i pola miliona ljudi, sigurno da ima više nezadovoljnih od tih pola miliona pristunih”, kaže Živković.

On verike da miting može dati snažan impuls opozicionim strankama za kampanju u predstojećem periodu koji će, veruje on, biti obeležen serijom izbora.

“Najkasnije početkom iduće godine sigurno će biti održani lokalni izbori u najvećem broju opština u Srbiji, kao i pokrajinski izbori u Vojvodini kad im dođe vreme. Godinu dana nakon toga su i parlamentarni i predsednički izbori u seriji, tako da su to sve prilike da građani Srbije izaberu bolju vlast. A demokratska opozicija, to znači Demokratska stranka, Nova stranka i drugi učesnici, tim mitingom će imati priliku da započnu tu jednu dugu kampanju. Meni po opštoj situaciji i po onome šta bi trebalo da radi opozicija to liči na ’96. godinu, kada se opozicija organizovala u koaliciju ‘Zajedno’ i nanela prve teške poraze Miloševićevoj vlasti – prvo na lokalnim izborima, a kasnije se to završilo Petim oktobrom. Mislim da je to prilika i u ovom slučaju jer su mnogi problemi koje Srbija ima danas jako slični problemima koje je imala tada, a ova vlast pokazuje sve loše manire koje je imala i Miloševićeva vlast u devedesetim godinama”, ocenjuje Zoran Živković.

O tome da li će miting Demokratske stranke uspeti da privuče kritičnu masu nezadovoljnih građana, analitičari nisu jedinstveni.

Taj miting je po sudu beogradskog sociologa Jove Bakića dosta problematičan potez.

„Najproblematičnije je to što Demokratska stanka nema dovoljno energije unutar sebe da okupi građanstvo. Dakle, građanstvo mora da prepozna u nekome energiju, snagu, privlačnost. To je Demokratska stranka izgubila. Za otpor ovoj vlasti ima jako puno razloga, jedino je problem što je jedan veliki deo građana potpuno ubijen u pojam. I sada taj deo građana treba animirati, a meni se čini da Demokratska stranka za to snage nema“, ocenjuje Bakić.

Iako od mitinga ne očekuje trijumfalni povratak Demokratske stranke, novosadski politikolog Jovan Komšić veruje da taj skup može animirati deo biračkog tela koji bi joj obezbedio da ostane delotvorna na političkoj sceni.

Jovan Komšić

„Ja očekujem da se skupi relevantan broj građana, nekoliko hiljada, što je za Demokratsku stranku u ovom momentu, nimalo povoljnom za nju, poželjan rezultat i da na taj način stranka na tržištu glasova i ideja ostaje delotvorna, da se priprema za naredne izborne cikluse – u Vojvodini, na lokalnom nivou i pokrajinskom i, naravno, ukoliko eventualno budu i prevremeni parlamentarni izbori. Više od toga ne očekujem, to po mom sudu ne može biti u ovom trenutku trijumfalni povratak Demokratske stranke, ali može biti jedna politička, javno-mnjenska, poruka da alternativna politička opcija u Srbiji postoji i da emituje odgovarajuće ideje koje mogu biti korekcija vladajućoj politici“, ocenjuje Komšić.

Problem Demokratske stranke Jovo Bakić prepoznaje kao problem strukturne prirode.

„To je, kao i svaka druga na srpskoj političkoj sceni dosad, stranka lovaca na plen, patronažna stranka. Tu su pojedini stranački patroni, uprkos svojoj nepopularnosti u široj javnosti, veoma jaki u okviru stranke – dakle, imaju veoma stabilnu, dobru, poziciju u okviru stranke – i to onemogućava šefa stranke da uradi bilo šta; on je slab vođa i to ne zbog svojih ličnih osobina nego zbog samog ustrojstva stranke koja je postala klasična oligarhijska stranka, gde pojedini oligarsi drža izuzetno moćne pozicije i imaju klijente vezane za sebe, što im osigurava tu moć“, ocenjuje Bakić.

Odgovarajući na pitanje zašto su opozicione stranke proevropskog kursa tako rascepkane i nespremne da budu delotvornija opozicija aktuelnom režimu, Bakić kaže da je to upravo ono što je šef Vlade i želeo i proizvodio:

„On je čas obećavao jednima, čas obećavao drugima, svi su poželeli da budu učesnici u vlasti i to je, između ostalog, posejalo seme nepoverenja među njima, a to seme je sada već jedno vrlo čvrsto drvo i to veoma razgranato. Sve u svemu, ova opozicija nema nikakvog izgleda u doglednom vremenu da uradi bilo šta i meni se čini da bez formiranja sasvim novih političkih snaga ova vlast ima mirnu i sigurnu budućnost“, rezignirano zaključuje Jovo Bakić.