Ovacije za premijeru plesne predstave Shelter

Povezani članci

• SLIKAR ČUDESNE POEZIJE
• Pred punom dvoranom ADU-a u Zagrebu predstavljena nova knjiga ‘Kazalište krize’ autorice prof. Snježane Banović
• Počinje 21. Sarajevo Film Festival
• Miloš Vasić:Rasejanje, tjelovježba i bogoštovlje
• Odbačena krivična prijava za nestanak braće Abjanović
• Goran Sarić: Neposluh

Foto: Aleksandar Milošević

Publika je premijeru plesne predstave Shelter ispratila dvadesetominutnom ovacijom. Plesna predstava Shelter izvedena je na sceni BITEF teatra u koreografiji Kristofa Beranžea i Žonatana Pranlas-Deskura autorskog dvojca kompanije Sine Qua Non Art u izvođenju studentkinja Instituta za umetničku igru a u okviru BELEF festivala.

Pred premijeru publici su se obratili Katrin Fodri, ataše za kulturu Francuskog Instituta u Srbiji i Prof. dr Vladimir Tomašević dekan Instituta za umetničku igru koji su se specijalno zahvalili koreografu Aleksandru Iliću v.d. direktora Kulturnog centra Beograda na povezivanju Francuske i Srbije i svima koji su podržali projekat, najavljujući petu generaciju diplomaca odseka za savremenu igru, koji su predstavile studentkinje Katarina Bućić, Jovana Grujić, Natalija Trifunović, Bisera Dimčeva, Katarina Ilijašević, Sonja Stojanović i Tijana Ostojić.

Projekat se realizovao uz podršku Francuskog Instituta u Srbiji, Međunarodne platforme Teatroskop, Ministarstva za kulturu i informisanje Republike Srbije, Bitef teatra i Fakulteta za inženjerski menadžment.

Koreografija Shelter je završna predstava studenata Instituta za umetničku igru, odseka za savremenu igru. Shelter je novi i neuobičajeni stvaralački proces inspirisan ritmovima muzičkih partitura u kome muzika i ples kreiraju brzinu, iniciraju pokret tela i njegov let i pričaju epsku sagu o istoriji Beograda, grada raspetog između stalnog razaranja i izgradnje. Zatim iznutra gradimo sklonište čiji je zadatak da nam omogući otvaranja ka svetu uprkos njegovim kontradikcijama, dostignemo tišinu usred urbane vreve i dramatičnosti života. Tokom procesa analiziramo kategoriju propadanja, rastakanja čak i onih struktura za koje smo mislili da su večne, momente tokom kojih shvatamo da je samo naše telo naš hram, navode autori.