OTVARANJE JANUARSKIH IZLOŽBI U KULTURNOM CENTRU BEOGRADA

Povezani članci

• Antifašistička liga Republike Hrvatske: Treba se suprotstaviti prijetnjama političkih nasilnika
• Poslednji raport partizana Zdenka Duplančića
• FHP: Nakon presude Ratku Mladiću iskoristiti potencijal haških presuda za pomirenje u regionu
• Protesti: Ostavke bando!
• Hrvatska i Srbija imaju najveći javni dug na Balkanu, najmanji BiH i Makedonija
• GOSPOĐE GOSPOĐAMA POVODOM 8. MARTA

Galerija Artget, Trg republike 5/I
MARIJANA JANKOVIĆ
VREME JE PROSTOR
14. 1 – 13. 2. 2020.

Izložba mlade fotografkinje Marijane Janković pripada umetničkim projektima koji se bave fenomenologijom memorije, u okviru koje umetnici tragaju za sećanjima, vlastitim identitetom, smislom postojanja i njegovim umetničkim izrazom. U savremenom kontekstu koji „ubrzavanjem vremena i sužavanjem prostora izaziva pukotine u sećanju” (Katroga, 2011:36), autorka pribegava umetničkom stvaralaštvu koje uspostavlja kontinuitet i umirujuće osećanje pripadnosti.

Foto-dosije o autorki očitava njen unutrašnji svet.  Prevođenje porodične arhive i istorijata u doživljaj svog identiteta, putem umetničkih tehnika kolažiranja, razvijanja sećanja u narativ umetničke knjige, asocijativnih povezivanja prošlosti i sadašnjosti, vremena i prostora, sebe i drugih, u okviru portreta i autoportreta u sadašnjem kontekstu (kao ekstenzijama prethodnih iskustava, gde je fizički prostor tačka susreta proživljenog iskustva i sećanja), poslužilo je kao materijalni i simbolički okvir za re-kolekciju i izgradnju prisustva i značenja. Umetničko i imaginarno popunjavanje stvarnosti važan je momenat u izgradnji sopstva (Bergin, 2016:150). Stvaranje ove priče tako nije samo proces prisećanja, već i konstrukcije, kao i analize i vrednovanja sebe kroz prethodna i sadašnja iskustva.

Iz teksta Milice Perić

Marijana Janković (Ivanjica, 1994) je završila je osnovne i master studije na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, odsek Primenjena grafika, modul Fotografija. Autorka je jedne samostalne izložbe (Auto)portret (Galerija Doma kulture u Ivanjici, 2019) i učesnica na 35 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu, u polju fotografije, grafike i umetničke knjige. Trenutno se pretežno bavi konceptualnom fotografijom i proširenim medijem fotografije. Dobitnica je nagrade iz Fonda „Beta i Rista Vukanović” 2017. godine za najbolje ostvarenje iz oblasti grafike studenata osnovnih akademskih studija, kao i pohvale na XVIII Bijenalu studentske grafike, te otkupne nagrade Ministarstva kulture i informisanja na izložbi Male grafike 2016. godine.

………

DESTRUCTION AND RECOVERY
Likovna galerija, Knez Mihailova 6

14.1.2020 – 13.2.2020
Autorka izložbe: dr Sanja Kojić Mladenov
Umetnice: Ana Vujović, Sigalit Landau, Vesna Perunović i Selma Selman

U ciklusu Kritičari su izabrali – tradicionalnoj izložbi koja se kao recepcija kritičara savremene vizuelne umetnosti u Likovnoj galeriji kontinuirano organizuje od 1967 – Sanja Kojić Mladenov,  dobitnica  Nagrade Lazar Trifunović za 2016, priredila je izložbu koja se bavi preispitivanjem rodnih uloga i odnosa, stereotipa, pozicija žene u društveno-političkim i umetničkim sistemima, kao i pitanjem identiteta. Aktuelni koncept pod nazivom  Destruction and Recovery povezuje rad  umetnica međunarodne ali i umetničke scene Srbije kroz intermedijsku umetničku praksu autorki Sigalit Landau, Vesne Perunović (Vessna Perunovich), Selme Selman i Ane Vujović.

Sigalit Landau, internacionalno renomirana umetnica, bavi se propitivanjima kolektivnog identiteta, nacionalne istorije i mitologije, čije narative interdisciplinarnim i multimedijskim umetničkim projektima povezuje sa istraživanjima pozicije sopstvenog tela i identiteta.  Vesna Perunović usmerena je na propitivanje problema koje stvaraju geopolitičke granice, zatvorenost i ksenofobičnost društva, pozicije imigranata u novoj sredini, njihove svakodnevne teškoće u komunikaciji i prilagođavanju, prihvatanju i usvajanju novog okruženja. Selma Selman je umetnica koja koristi umetnost kao sredstvo za izazivanje društvenih promena, pogotovo vekovnih predrasuda i izolacije pojedinih zajednica izvan vladajućeg vrednosnog sistema. Usmerena je na propitivanje pozicije identiteta, naročito romskog i ženskog, nametnutih granica, sujeverja, stereotipa i društvenog marginalizovanja. Polazi od problema sopstvene zajednice i ličnog, porodičnog života obeleženog stigmom zbog romskog porekla. U skulpturalnim i ambijentalnim formama Ana Vujović polazi od motiva nacionalne ornamentike prisutne na tradicionalnim ćilimima, u koje uvodi simbolične greške, iskorake iz uobičajenog načina realizacije, simulirajući u analognom mediju distorzije, propuste prisutne u digitalno-tehnološkom, mašinskom tkanju. Kako se tkanje može smatrati važnim za uspostavljanje procesa automatizacije, pojavu modernog kompjutera i digitalne tehnologije (Sedi Plant, 1996), tako je ono i primer društvenoistorijski nisko vrednovanog, uglavnom ženskog, kreativnog rada, hipermedija…

Dr Sanja Kojić Mladenov, viša kustoskinja i istoričarka umetnosti, usmerena je ka istraživanju savremene umetničke prakse, medija i roda od 1995. godine. Završila je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, master i doktorske rodne studije na interdisciplinarnim studijama Univerziteta u Novom Sadu – ACIMSI. Direktorka Muzeja savremene umetnosti Vojvodine od 2013. do 2016. godine. Kustoskinja tog muzeja od 2006. godine, Odeljenja za izložbe aktuelne umetnosti, te Centra za intermedijsku i digitalnu umetnost. Dobitnica nagrade „Lazar Trifunović“  za 2016. godine, kao i priznanja Društva istoričara umetnosti Srbije (DIUS) za najbolju autorsku izložbu u 2013. godini. Kustoskinja Paviljona Srbije na 54. Venecijanskom bijenalu savremene umetnosti (2011), izložbe Svetlost i tama simbola, Dragoljuba Raše Todosijevića, nagrađene internacionalnim priznanjem – Uni Credit Venice Award. Članica je međunarodnih udruženja AICA, ICOM i CIMAM – čija je stipendistkinja bila 2011. godine. Autorka je, kustoskinja i selektorka mnogih internacionalnih izložbi i projekata u zemlji i inostranstvu. Urednica je i autorka više od 100 kritičkih eseja, recenzija izložbi i naučnih tekstova u katalozima izložbi, stručnim časopisima, knjigama i elektronskim medijima.

……….

OLIVER RESLER, Okupljanje oko olupine
14. 1 – 13.02.2020.

galerija Podroom, Trg republike 5/-1
kustos: Dejan Vasić

program uz izložbu

utorak, 14. januar u 18 sati
Razgovor sa umetnikom – Oliver Resler govori o globalnom zagrevanju, oblicima građanske neposlušnosti i ulozi umetnika (razgovor će biti na engleskom jeziku)

Tokom trajanja izložbe biće organizovana javna vođenja Dejana Vasića, kustosa izložbe.

Danas je opšte priznato da postoji fenomen globalnog zagrevanja. Prosečna globalna temperatura porasla je za 1,1 ° C iznad nivoa predindustrijske ere. Zbog višedecenijske neaktivnosti vlada, pokušaj da se rast temperature održi ispod 1,5 ° C ili čak 2 ° C više se ne čini realnim. Po najgorem scenariju, do kraja 21. veka globalna temperatura mogla bi da poraste i za 5-6 ° C , što znači da bi veliki delovi planete postali nenaseljivi. Stotine miliona ljudi izgubilo bi osnovne uslove za život, što bi rezultiralo talasima prisilnih migracija i verovatno ratovima oko preostalih resursa. Rast emisije CO2 u poslednjih 30 godina podudara se s globalnom dominacijom neoliberalnog kapitalizma. Katastrofalno globalno zagrevanje je i jedan od efekata krčenja šuma, jer su stabla glavni usisivači ugljenika. Gubitak staništa zajedno sa zagađenjem i pesticidima dovodi do masovnog izumiranja vrsta.

Na samostalnoj izložbi Olivera Reslera „Okupljanje oko olupine“ biće zajedno prikazani neki njegovi radovi koji se bave globalnim zagrevanjem. Centralni eksponat, petokanalna video instalacija „Sve se slaže dok se sve raspada“ (u toku od 2016)*, izlaže se zajedno sa velikim zidnim tekstualnim i fotografskim radom „Kakav je vazduh tamo gore?“ (2018). „Sve se slaže dok se sve raspada“ fokusira se na uspešne oblike masovne građanske neposlušnosti. Svaki od pet filmova prikazuje po jednu direktnu akciju pokreta za klimatsku pravdu, spajajući različite kontekste, situacije i ljude. Ovaj ciklus filmova objedinjuje glasove aktivista sa političkim, ali istovremeno i poetskim, tekstom naracije koji je umetnik napisao u saradnji s piscem Metjuom Hilandom. Filmovi pokazuju kako se protestom i alternativnim načinom života i organizovanja suprotstavlja aktivnostima korporacija i vlada koje su pogubne po klimu. Serija fotografija „Kakav je vazduh tamo gore?“ Snimljena je u šumi Hambaher pored Kelna u Nemačkoj, gde su aktivisti godinama okupirali vekovnu šumu kako bi sprečili kompaniju RVE da uništi šumu zbog iskopavanja lignita.

Izložba „Okupljanje oko olupine“ održava se u Beogradu, jednom od najzagađenijih glavnih gradova Evrope. Proizvodnja električne energije u elektranama na ugalj ne samo što je glavni razlog zagrevanja planete do neviđenih nivoa, već otrovni zagađivači vazduha u Srbiji uzrokuju smrt 6.000 ljudi godišnje. [1] Dok masovnost klimatskih demonstracija širom sveta ukazuje na podizanje nivoa svesti ljudi o klimatskoj krizi, Resler ide korak dalje i fokusira se na akcije koje se obično smatraju ilegalnima, a koje sprovode posvećeni ljudi u pokušaju da onemoguće kriminalne aktivnosti koje dovode do klimatskih promena.
*svi filmovi su titlovani na srpski jezik

[1]Prema izjavi direktora Svetske zdravstvene organizacije za Srbiju Marijane Ivanuše, http://www.politika.rs/scc/clanak/444090/U-Srbiji-godisnje-6-000-ljudi-umre-od-zagadenja-vazduha

Oliver Resler je umetnik i reditelj. Njegove umetničke instalacije, intervencije u javnom prostoru i filmovi pokreću pitanja koja se odnose na ekonomiju, demokratiju, globalno zagrevanja, oblike otpora i alternativni način života.
Izdvajaju se samostalne izložbe u Muzeju „Berkeley“, Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, Kulturnom centru „Conde Duque“ u Madridu, Forumu za savremenu umetnost u Aleksandriji, Prostoru „Cube“ u Tajpeiju, Umetničkom institutu „Wyspa“ u Gdansku, Muzeju Lentos u Lincu, Centru za savremenu umetnost u Sevilji, Salat Galata u Istanbulu i Nacionalnom muzeju u Bukureštu. Učestvovao je na preko 350 grupnih izložbi širom sveta.
Autor je trideset filmova koji su prikazivani na brojnim događajima, u umetničkim institucijama i festivalima. Retrospektiva njegovih radova bila je priređena u Centru za savremenu umetnost u Ženevi 2013. godine.
Dobitnik je prve nagrade „Interntional Media Art“ u ZKM u Karlsrue i „Prix Thun for Art and Ethics“. U okviru Bijenala u Tajpeju bio je kustos izložbe na temu antiglobalističkih pokreta u svetu. Putujuća izložba o ekonomskoj krizi u saradnji sa Gregorijem Šoletom bila je prikazana u devet različitih izložbenih prostora. Zajedno sa Ines Doujak vodio je projekat „Utopian Pulse – Flares in the Darkroom“. Više o autoru www.ressler.at

Dejan Vasić je likovnih kritičar i nezavisni kustos koji živi i radi u Beogradu. Saradnik je u Centru za kulturnu dekontaminaciju. Objavljuje kritičke tekstove u Betonu. Bio je deo Kontekst kolektiva (2009-2013), radne grupe Četiri lica Omarske (2010-2015), Forenzičke arhitekture (2012-2015) i Jugoslovenskih studija (2010-2013)

Realizaciju izložbe podržali: Austrijski kulturni forum Beograd.