Ne okrećite se, sinovi i kćeri

Izdvajamo

• Bila je ovo srećna zemlja. Sigurna. Otišle su stotine hiljada mladih i odneli smeh sa sobom. Ne okrećite se, sinovi i kćeri. Idite putem koji vodi u život. Onaj istinski život koji vam je dat i koji žive drugi ljudi u normalnim zemljama. Ovde, u ovoj zemlji, to nećete naći, ni za duga vremena ispred nas.

Povezani članci

• Mladi ljudi zajedno moraju naći izlaz iz bh. političkog ćorsokaka mijenjajući političku paradigmu i postavljajući nove standarde
• Tranzicija je propala, ali je tajkunizacija uspela
• Hommage, prva samostalna izložba Emine Lagumdžije u Zvonu od 16. novembra
• Zločini i kazna, Idiot i Kockar
• Novo predizborno slavljenje gospodara rata
• Bajtal: Hanifić, još jedna etno-žrtva u nizu strogo kontrolisanog, politikantski ciljanog i planski usmjeravanog bezakonja i bespravlja

Srpskom narodu, čija vlast sa Beogradskog sajma, proteruje knjige, a ugurava oružje, crno se piše.

Najbolji dokaz da je neka stranka iz opozicije prodala dušu đavolu biće njen izlazak na aprilske izbore.

Nema izbora bez Istine i Pravde.

Istine o svemu onome što je Vučić sa svojim SNS činio poslednjih godina i pokretanja postupaka pred sudovima, koji će biti nezavisni i slobodni.

Ovde je prisutno apsolutno uništenje čoveka. Materijalno. Psihičko. Moralno.

Mi, običan narod, nemamo izbornih slogana, spotova i bilborda.

Naša predizborna kampanja jesu prazni frižideri. Gladna deca. Strah od toga šta donosi noć, a šta dan. Nemoć plaćanja harača za komunalije. Hoće li biti plata i penzija idućeg meseca? Hoću li stići na vreme na posao ili ću dobiti otkaz? Sve poskupljuje, a mi ni dosad nismo mogli ni osnovne namirnice da kupimo. Samo da se neko ne razboli. Da li će neko pucati na ulici ili će pokositi automobilom ljude koji stoje u redu i čekaju autobus? Da li će se neko zakašljati i preneti mi virus? Da li će deca doći živa iz škole?

Ubijena je srednja klasa, a radi se na tome da se to isto učini i sa onom nižom.

Ostaće samo oni na Dedinju i Senjaku. Bar da znamo gde su, da ih ne jurimo po gradu.

Prolaze ljudi jedan kroz drugog. Samoubistva i ubistva. Silovanja. Pedofilija. Pljačka. Umiranje trudnica i nerođene dece. Spaljivanje čitavih porodica. Samospaljivanje mladih. Pogledi idu na drugu stranu.

To Srbija nikad nije imala.

Bila je ovo srećna zemlja. Sigurna. Otišle su stotine hiljada mladih i odneli smeh sa sobom.

Ne okrećite se, sinovi i kćeri.

Idite putem koji vodi u život. Onaj istinski život koji vam je dat i koji žive drugi ljudi u normalnim zemljama.

Ovde, u ovoj zemlji, to nećete naći, ni za duga vremena ispred nas.

Srbija ima neverovatno talentovane mlade ljude. Kreativne. Pametne. Idite u svet i pokažite im ko smo i šta smo i da Vučić nije Srbija.

Večeras ide voz za Pariz. Uđite u njega i idite. Ne okrećite se.

Nemojte da vam bude teško da satima, po kiši, stojite u redovima da kupite kartu za Luvr. Pa, mi smo bar navikli na redove, za benzin, za hleb, za bonove, za tačkice, za podizanje one bede od penzija i za tešku pljačku koju si izvršio, Vučiću, nad narodom. Četiri godine. Četiri duge i gladne penzionerske godine.

Mi, koji smo još preostali, sahranjujemo i čekamo da nas sahrane. Na hiljade urni stoje u mraku i niko ih ne uzima. Porodice nemaju novca da plate polaganja.

Ali ima dece koja će doći. Biće ih malo. Zbog njih, moramo srušiti Vučića, koji je personifikacija svog zla, ove izmučene i razvaljene zemlje.

Novinar Volt Bogdanić, poreklom iz Srbije, dobitnik tri Pulicerove nagrade, najznačajnije nagrade za istraživačko novinarstvo, koji, po navodima RTS: „Nikada nije ustuknuo u godinama velikih pitanja i strašnih odgovora.“

Tu je i rođeni Beograđanin Čarls Simić, dobitnik Pulicerove nagrade za poeziju.

Nadalje ide tekst… „Zbog svih vas koji znate da u životu i u umetnosti laži imaju vek trajanja, a istina nema cenu… Vi ste svet.“

Koliko gadosti i smrada dolazi sa RTS-a.

Da je novinar Bogdanić u Srbiji istraživao, ne bi dobio tri Pulicera. Dobio bi tri metka u glavu i bacanje u Dunav.

Milan Pantić bavio se istraživačkim novinarstvom. Pisao o aktuelnim temama, kao i o opštem i privrednom kriminalu u Jagodini i Pomoravskom okrugu. „Nikada nije ustuknuo u godinama velikih pitanja i strašnih odgovora.“ Umesto nagrade UNS-a ili NUNS-a, biva ubijen u hodniku zgrade u kojoj je živeo sa porodicom, mučeni Milan Pantić. Tako se nagrađuje u Srbiji.

Dada Vujasinović, novinarka, tekstovima u kojima je kritikovala vodeće ličnosti tadašnje Srbije pod Miloševićevom vlašću, biva ubijena puškom u svom stanu na Novom Beogradu. Tako se to radi u Srbiji.

Ubijen novinar Ćuruvija od strane zločinačke organizacije JUL i njene predsednice Mire Marković.

Portparol i zamenik predsednika Direkcije bio je tada Aleksandar Vulin.

Ubijen Oliver Ivanović, protivnik Vučića i njegovog SNS, na Kosovu. Ubijen mučki. S leđa. Tako su samo najveće kukavice Divljeg zapada ubijale.

Pre dvadeset i jedne godine ubijen časni sudija Okružnog suda u Beogradu Nebojša Simeunović. Ubijen ubrizgavanjem azota u uši. Kasnije, telo nađeno u Dunavu.

Godine 2004. u kasarni u beogradskom kvartu Topčider ubijeni su Dragan Jakovljević i Dražen Milovanović, gardisti Vojske Srbije i Crne Gore, dok su bili na straži u okviru vojnog objekta. Imali su po 21 godinu.

Mora vojska da spere ljagu sa svog imena.

Sve mora stati, iako već sve stoji.

Sve mora početi od početka. Od Istine i Pravde.

Moja generacija ima toliko snage da izvede još jednu revoluciju, ali mora neko da joj pomogne i da je zaštiti. Neko, ko ne bi doveo druge na vlast, već bi obezbedio uslove da Istina dođe do svake građanke i građanina ove zemlje. Da budu svesni da svojim glasanjem primaju na sebe odgovornost kakvu dosad nikad nisu imali.

Kao prvo, potrebno je osloboditi RTS. Tu kuću trovačnicu ljudskih duša. Kuću zla, uvreda i laži. Kuću koja je ubila 16 svojih radnika, kada je Vučić bio ministar informisanja i kada su znali da će te noći biti bombardovana zgrada RTS.

Kuću najsmrdljivijeg poltronstva. Za sve uništavanje ljudskih mozgova, RTS postaje zločinac, kakvih još ima samo na ratištu.

Srbovanje će ubiti Srbiju.

Vampiri JUL-a još uvek vitlaju hodnicima RTS-a. Pozivaju na ratove, na rušenje, mržnju, svih onih koji su za uklanjanje Vučića.

Bilo je u našoj istoriji izbora koji su presuđivali o budućnosti zemlje. Ali kao ovi izbori nikad nisu bili.

Svi osvajači i neprijatelji Srbije nisu toliko razorili Srbiju kao Vučić.

Gde god i kad god bi išao, iza sebe je ostavljao seme zla.

Sa svim onim zemljama koje nas okružuju u predratnom smo stanju. Izazivamo. Provociramo. Vređamo. Dokle će to ovi veliki trpeti, sam Bog zna.

Neće više niko od relevantnih političara u svetu da primi Vučića, niti da dođe u Srbiju.

Kad je i Putin odbio da se sretne s Vučićem, onda je to kraj.

Ako je Srbija ljudsko telo, potrebno je izazvati veštačku komu, promeniti sve vitalne organe i lagano je vraćati u život. Jedan nov život, koji možda nikada nije živela.

Neka stane Srbija. Da bi ponovo krenula nekim drugim putevima. Putevima koji vode u EU i NATO. Putevima koji vode prijateljstvu sa prvim susedima. Hrvatskom, Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom, Severnom Makedonijom, Kosovom i sa svim ostalim bližim i daljim. To je jedini normalan pravac.

Građanke, građani, malograđani, službenici, rudari, seljaci, đaci, policajci, vozači, studenti, profesori, umetnici, naučnici, akademici, lovci, ledolomci, drukare, fukare, prostitutke, dekani, rektori…

Idemo, pa kom opanci kom obojci. Nije nam prvi put… Ni poslednji.

Moramo prekinuti ovo dugo i mučno umiranje Srbije.

Autor je dramski umetnik

Danas.rs