Nacrt Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina ne čini izvesnim efikasniji progon počinilaca ratnih zločina u Srbiji

Povezani članci

• Šifra: Kosovo
• Palanačkim duhom na duh palanke
• Svi su dolazili, samo nje nije bilo
• „Ringišpil“ Luke Popadića“, snimljen na kampu Interakcija, proglašen je za najbolji film festivala u Lođu
• Baretić & Big Brother band – Ogledi o ‘civilizacijskim vrijednostima’ septičke jame
• JAN FABR BEOGRADA JE CENTAR EVROPSKE KULTURE

Ministarstvo pravde Republike Srbije je, u skladu sa Akcionim planom za Poglavlje 23, u novembru 2015. godine objavilo Nacrt Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina za period od 2016. do 2020. godine (Nacrt) i otvorilo javnu raspravu koja je završena 31. decembra 2015. godine. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da, iako Nacrt prepoznaje neke od ključnih nedostataka u dosadašnjem radu institucija za procesuiranje ratnih zločina i predviđa pojedina dobra rešenja za njihovo prevazilaženje, ipak propušta da odredi ključne mere za ostvarivanje primarnog cilja – efikasnijeg procesuiranja ratnih zločina – i na taj način značajno razvodnjava svoj potencijal.

FHP pozdravlja rad radne grupe za izradu Nacrta, pre svega zbog uočavanja važnosti ojačavanja kapaciteta svih aktera uključenih u procesuiranje ratnih zločina, ali i unapređenja zakonskog okvira i prakse zaštite i podrške svedocima i žrtvama. Takođe, pohvalna je i pažnja koju je Nacrt posvetio pitanju školskih programa i potrebi uključivanja nastave o zločinima tokom sukoba 1990-ih na prostoru bivše Jugoslavije.

Međutim, brojni delovi Nacrta su nedovoljno precizni i konkretni, čime se ostavlja mogućnost reinterpretiranja obaveza državnih organa, ali i očekivanih rezultata. Naime, Nacrt za brojne aktivnosti uopšte ne predviđa odgovornog nosioca aktivnosti, a sadržaj samih aktivnosti je vrlo neprecizan. Na primer, u delu o Tužilaštvu za ratne zločine (TRZ) se navodi da će se obezbediti njegova samostalnost „uz pomoć obezbeđivanja adekvatnih kapaciteta“, bez navođenja odgovornog subjekta i njegove konkretne obaveze.

Nepreciznosti u tekstu Nacrta uočene su i u delu koji se odnosi na izradu strategije TRZ-a, čije usvajanje predstavlja srž napora za povećanje efikasnosti postupaka za ratne zločine. U Nacrtu ne postoje ni konkretne ni kvantitativno izražene smernice za izradu strategije TRZ-a (kriterijumi za određivanje prioritetnih predmeta, utvrđivanje precizne evidencije predmeta, kao i preuzimanje predmeta od tužilaštava opšte nadležnosti), što je od ključnog značaja imajući u vidu da je TRZ inicijator krivičnih postupaka, kao i generator aktivnosti drugih državnih organa angažovanih u procesuiranju ratnih zločina. FHP smatra da strategija TRZ-a mora predstavljati okosnicu državne strategije procesuiranja ratnih zločina, jer od kvaliteta i kvantiteta tužilačke aktivnosti u narednom periodu zavisi i uspešnost državne strategije kao krovne strategije procesuiranja ratnih zločina u Srbiji.

Iako se kroz ceo Nacrt apostrofira posvećenost Vlade Srbije procesuiranju svih ratnih zločina počinjenih tokom 1990-tih godina, ipak se navodi da će kapaciteti TRZ-a i drugih institucija biti ograničeni Vladinim merama štednje. Naime, jedan od najvažnijih elemenata Nacrta jeste osnaživanje ljudskih resursa u TRZ-u kako bi se odgovorilo na veliki broj neprocesuiranih ratnih zločina. Međutim, u Nacrtu se ne navodi jasno za koliko će se povećati broj zamenika tužilaca za ratne zločine, već se u pogledu ove mere upućuje na Akcioni plan za Poglavlje 23, dokument koji je podložan izmenama od strane Ministarstva pravde. Iz ovih razloga FHP izražava bojazan da će zbog mera štednje, kao i zbog mogućnosti naknadnih revizija Akcionog plana, jačanje TRZ-a ostati pod uticajem političkih odluka izvršne vlasti.

Kao što u Nacrtu nije određen konkretan broj zamenika tužilaca za ratne zločine, isto tako nije određeno ni povećanje broja, niti tačan broj sudija koje bi trebalo da postupaju u predmetima ratnih zločina u posebnim odeljenjima Višeg i Apelacionog suda. Ukoliko je opredeljenost nacionalne strategije ka povećanju broja optuženih i procesuiranih za ratne zločine neupitna, nepredviđanje povećanja i tačnog broja zaposlenih u dva najvažnija organa koji su uključeni u krivične procese dovodi do neizvesnosti u pogledu uspešnosti ove strategije.

Nedostaci u radu i funkcionisanju Jedinice za zaštitu (Jedinica) su više puta kritikovani u Izveštajima Evropske komisije o napretku Srbije za 2013, 2014. i 2015. godinu i identifikovan je niz konkretnih problema – propusti u zaštiti svedoka-insajdera, neefikasan nadzor na radom Jedinice, nepostojanje formalne procedure za prigovore lica u programu protiv pripadnika Jedinice, itd. Nacrtom je predviđena analiza dosadašnjeg rada Jedinice, međutim u tu radnu grupu nisu uključeni svi državni organi koji treba da blisko sarađuju sa Jedinicom (npr. TRZ), kao ni nezavisni eksperti iz oblasti zaštite svedoka.

FHP je detaljne komentare na Nacrt strategije i preporuke za njeno unapređenje poslao Ministarstvu pravde u okviru javne rasprave.

FHP je u aprilu 2015. godine predstavio Model Strategije za procesuiranje ratnih zločina izvršenih tokom i u vezi sa oružanim sukobima u bivšoj Jugoslaviji za period 2015-2025, sa ciljem da podstakne nadležne institucije da usvoje zvaničnu državnu strategiju za procesuiranje ratnih zločina, kao i da obezbedi sveoubuhvatan, informativan i objektivan prilog izradi te Strategije.