Mostar “bjutiful”

Izdvajamo

• Uvek šeretski raspoloženi Mostarci od sve tri vere, u šali kažu da bez vlasti žive bolje i da su narodni predstavnici samo "nepotreban trošak", prenosi svoje utiske reporterka Blica i navodi da grad još živi pod hipotekom rata. Po neobnovljenim i u korov zaraslim ruševinama jasno se vidi gde je devedesetih bila za mnoge još neizbrisana linija fronta i međjunacionalne podele grada.

Povezani članci

• Solilokvij kajanja i tuge
• Nerješiv problem: Potpuna bezosjećajnost prema žrtvama vlastitih zločina
• Goran Sarić: Pastorčad kazino-kapitalizma
• SARTR s predstavom Bolero na maloj sceni HNK Mostar
• Snežana Čongradin: Zbog čega Boris Tadić ne dozvoljava da ubice premijera Đinđića odgovaraju?
• Beograd traži pomoć Turske u dijalogu s Prištinom

Mostar bjutiful. Sve lagano. Dobro. Nema problem. Svi druže! Ovako su svoje oduševljenje Mostarom, novinarki beogradskog Blica, preneli Arslan Gazi iz Pakistana, Dor Nadler iz Izraela, Ava Molesn iz Velike Britanije  i Klara Koutino iz Brazila. U članku naslova Grad u kome svi kažu da se bez vlasti živi bolje, za njih je rečeno da su polaznici Koledža ujedinjenog sveta, smeštenog u Gimnaziji na Španskom trgu. Ovu međunarodnu školu završilo je 700 đaka iz 60 država, posvećenih demokratiji i zajedništvu.

Piše: S.D.

Autorka teksta Mostar opisuje kao prestonicu lepote, apsurda i bezvlašća. Ističe  da je to jedini grad u Evropi koji nema demokratski izabranu vlast, ali da građani tvrde da bez vlasti žive bolje. Simboli suživota ovde su istovremeno i graničnici podela, a dve decenije nakon završetka rata zna se koja je obala Neretve i koja strana glavnog gradskog bulevara hrvatska, a koja bošnjačka. Sve je u Mostaru okrenuto naglavačke. SDA koja se svuda bori za jedinstvenu BiH samo u Mostaru traži podelu, a HDZ koji se zalaže za konfederalizaciju i treći entitet insistira da Mostar bude jedinstven grad i jedna izborna jedinica, citira Emila Karamatića, ovdašnjeg novinara Blic.

Dnevnik navodi da ovim paradoksima prkose jedino “malobrojni mostarski Srbi. Zajednica koja je početkom prošlog veka bila avangarda kulturnog i ekonomskog razvoja grada  i koja je iznedrila velikane poput Alekse Šantića i Svetozara Ćorovića, a pred rat imala više od 23.000 stanovnika, danas se svela na oko 5.000 povratnika ili manje od pet odsto meštana grada. Ipak Srbi tvrde da su duša i spona grada.” Tako Radivoje Krulj, mostarski paroh navodi da srpski lekari rade u obe mostarske bolnice. Da mladi studiraju i na Univerzitetu i Sveučilištu, a fudbaleri igraju i u Veležu i u Zrinjskom.

Ipak, Srbi nemaju svog predstavnika u gradskoj skupštini. Po tome dele sudbinu Hrvata i Bošnjaka. Izabrane predstavnike nema niko, jer već osam godina u Mostaru nema izbora. Dve vodeće stranke HDZ i SDA, ne mogu da se dogovore o gradskom statutu. Pošto nema izbora, Mostar od 2012. nema ni skupštinu. Gradska većnica, otkako je obnovljena, zjapi prazna, konstatuje srpska novinarka. Ona piše da Ljubo Bešlić, gradonačelnik, sam donosi budžet i vodi grad, iako mu je mandat odavno istekao. Zbog Mostara su promenjeni zakoni federacije BiH kako bi ovaj apsurd postao legalan.

Uvek šeretski raspoloženi Mostarci od sve tri vere, u šali kažu da bez vlasti žive bolje i da su narodni predstavnici samo “nepotreban trošak”, prenosi svoje utiske reporterka Blica i navodi da grad još živi pod hipotekom rata. Po neobnovljenim i u korov zaraslim ruševinama jasno se vidi gde je devedesetih bila za mnoge još neizbrisana linija fronta i međjunacionalne podele grada.