Moj je grad, danas, prodao luku

Povezani članci

• Tomislav Marković: Mladić je zadnje što je Srbija mogla da ponudi
• Dalija Imanić Savić na turneji u SAD
• Brammertzov ured demantira državnu odvjetnicu
• Reč o ponosu srpske medicine – dr Vekomiru Bilibajkiću, urologu
• KAP KRVI
• Plesna predstava Laž u svijetu, istina u pokretu

Piše: Vladimir Milutinović, dvogled.rs

Iako nam se kampanja polako fokusira na pitanje „šarenih laža“ i „mržnje“, to uopšte ne bi moralo da bude tako. Ako želimo da nešto stvarno menjamo, možemo se baviti i strukturnim pitanjima od kojih stvarno zavisi život. Jedno se ovih dana našlo u medijima: javljeno je da je ponovo pokrenuto pitanje privatizacije Luke Novi Sad (tačnije to nije pitanje, postupak privatizacije je već pokrenut). Hm, negde u Srbiji postoji neprivatizovana luka?

Koliko na Dunavu uopšte ima luka? Ima ih 8: Apatin, Bogojevo, Bačka Palanka, Novi Sad, Beograd, Pančevo, Smederevo i Prahovo. Iako su luke po definiciji strukturni monopoli od kojih zavise mnoge druge delatnosti, od ovih 8 luka, 7 je već privatizovano. Ostala je samo Luka Novi Sad.

Iako, po opštem mišljenju naših ekonomista, neoliberalizam kod nas ne postoji, luke su, dakle, u ogromnom procentu privatizovane, iako to nije pravilo u Evropi. Jedino se Velika Britanija ističe po privatizovanim lukama, čiju je privatizaciju svojevremeno isforsirala Margaret Tačer.

Slučaj je hteo da Luka Novi Sad nije ni gubitaš. Novi direktor, postavljen uz određene peripetije i član SNS, ipak se pohvalio da je Luka Novi Sad profitabilna i da je čak uplatila oko 6 miliona dinara dividende u budžet.

Nama je ovde, naravno, generalna slika bitna, jer se na njoj lomi pitanje da li ćemo voditi neoliberalnu politiku ili ne. Neoliberalizam je ideologija privatizacije i zahteva privatizaciju svega. Strukturni monopol i uspešnost preduzeća nisu prepreka. Takođe, ni moguće posledice privatizacije – otpuštanje radnika, moguće propadanje preduzeća, sudski sporovi, sporne privatizacije (poput Luke Beograd). Ništa nije prepreka.

Ceo taj proces u raljama je GVOZDENE logike, koju podupire politička klasa, “biznis” klasa i ekonomisti. A ta logika, praktično nikad nije predmet demokratskog odlučivanja ili medija. Možemo li uopšte demokratski odlučivati hoćemo li privatizovati monopole poput luka? Eto pitanja za izbore.

U luci Novi Sad radi 131 radnik i praktično niko nije otpušten u toku tranzicije. Po novim pravilima APR nije moguće jednostavno videti finansijske izveštaje, ali svi tvrde da Luka Novi Sad posluje pozitivno.

Da li je moguće jednostavno urediti takva preduzeća da budu potpuno transparentna, da na vidnom mestu na njihovom sajtu stoje jasni i ažurni podaci o poslovanju, zaduženjima, platama, zaposlenima, da posluje po jasnim poslovnim principima koje omogućavaju što šire korištenje luke, ali da bude ZAŠTIĆENO od navale privatizacione neoliberalne logike, koja traži privatizaciju po svaku cenu.

Na pitanje na tw u vezi Luke Novi Sad, Borko Stefanović i Bojan Pajtić jasno su odgovorili da su protiv privatizacije luke.

To su, po meni, prava pitanja za kampanju.