MEKI RITUALI – SHOWCASE INSTITUTA ZA UMETNIČKU IGRU

Povezani članci

• Brutovi i trutovi
• Predrag Matvejević predložen za Nobelovu nagradu za književnost
• Intervju – Faruk Šehić: Kod nas vlada koljačko-kafanski duh
• Pomirile su se čak i Sjeverna i Južna Koreja, ali Hrvatska i Srbija nikako
• EK: Region mora da utvrdi činjenice o žrtvama i postigne pomirenje, moguć rok 2025.
• KONKLUZIJE ZA USPJEŠNU LJUDSKU ZAJEDNICU I NAČIN ŽIVOTA

SHOWCASE Instituta za umetničku igru će biti realizovan u Muzeju grada Beograda (Resavska 40B) od 6. do 8. marta u periodu od 18.00 do 20.00h.

Ovogodišnji Showcase se održava pod sloganom Meki rituali i u okviru njega će biti predstavljeni radovi studenata osnovnih, master i doktorskih studija Instituta a koji su nastali pod mentorstvom Prof. Dijane Milošević, Prof. dr Snežane Arnautović Stjepanović, Ognjena Vučinića i Doc. Katarine Bućić. Radovi koji će biti prikazani su u formi koreografija, višemedijskih instalacija, video radova, performansa i fotografija. Važan deo ove postavke čini izložba plakata završnih predstava Instituta koji su nastali od njegovog osnivanja 2014. godine.

Projekat se realizuje zahvaljujući podršci Muzeja grada Beograda, Muzeja savremene umetnosti, Kulturnog centra Beograda, DAH teatra, Fakulteta za inženjerski menadžment, Nele Antonović i Isajla Marića.

MEKOĆA I PROVOKATIVNOST LIČNIH i DRUŠTVENIH RITUALA

Zajednička odrednica radova koji se prikazuju na ovogodišnjem Showcase-u je pomalo iznenađujući i suptilan kvalitet mekoće i nežnosti, kojima su suprostavljeni oštrina postavljenih pitanja o smislu stvaranja u okviru nametnutih ograničenja, kako onih koji su nastali kao posledica društvenih ili onih koji su nastali kao proizvod ličnih ograničenja.

Mekoća je odredila i samu formu radova, koja je često promenljiva, gde se performans preliva u video, pozorišna forma se transformiše u performans. Pažljiva koreografija videa inicirana je zvučnim prostorom, zvuk se transformiše u sliku.

U našem savremenom trenutku, gde smo svedoci narastajućoj grubosti, konfliktu i često nasilju, potreba da se istražuje prostor novouspostavljene nežnosti govori o moći umetnosti da kreira protivtežu, da osvetli one aspekte naših života koji će nam pomoći da transformišemo taj mrak u novu, pokretačku energiju. Ovi radovi kao da su nastali iz promišljanja značenja koja kreiraju isprepletanje svetlosti i senke.U ovom slučaju možemo da kažemo da je senka proizvela potrebu za svetlom koja se očituje u istraživanju mekoće i nežnosti – tela, mišljenja, postupaka.

Teme radova se kreću od istraživanja ličnog sigurnog prostora koji proizvodi unutrašnji mir, ženske unutrašnje snage i lepote tela, uživanja u mekoći oblika tela, koje je nekada golo a nekada prekriveno svetlucavim prahom, mekoći bebine kože praćenim ritmom otkucaja srca, istraživanje emocija sigurnosti, sreće, radosti, utehe, izazivajući umirujući, meditativni efekat.

U kontrastu sa ovim kvalitetom jesu lični i društveni obredi, rituali, koji pored proizvodnje osećaja mekoće i slobode, izazivaju i unutrašnju buku ili klaustofobiju, osećaj ograničenosti i gubitka, kao u slučaju mera nastalih usled pandemije ili teške pojave krađe beba.

Kroz radove se prepliće lično i društveno, nudeći nam jedan novi, drugačiji pogled na vreme u kome živimo, stoji u saopštenju Instituta za umetničku igru.

Prof. Dijana Milošević.

Ulaz za sva tri dana u muzej je slobodan.