FHP Ustavnom sudu Srbije podneo inicijativu za ocenu ustavnosti doživotne kazne zatvora bez mogućnosti uslovnog otpusta

Povezani članci

• CIK kažnjava zloupotrebu i ljudi i novca: “Uvjerili smo se godinama kako krivična djela izbornih krađa i prevara ostaju nekažnjena”
• Srđan Šušnica: Suština 9. januara stane u masovnu grobnicu, u odnosu na Kurtija, Vučić je odlazeća politička figura
• Jadranka Kosor oslobađa srbijanski Reich
• Performans u Beogradu: Za nezaborav genocida
• Stradunom odjekivao ustaški pozdrav “Za dom spremni”
• Austrija skinula ustaški grb sa spomenika na Bleiburgu

Fond za humanitarno pravo (FHP) je 2. septembra 2019. godine podneo Ustavnom sudu inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i usaglašenosti Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika (KZ) sa Ustavom Republike Srbije, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima. FHP smatra da novouvedena odredba KZ koja se odnosi na zabranu uslovnog otpusta lica koja su osuđena na doživotnu kaznu zatvora, bez uspostavljanja delotvornog i efikasnog mehanizma kojim se garantuje preispitivanje doživotne kazne zatvora, direktno krši odredbu člana 25 Ustava Republike Srbije, odnosno člana 3 Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda (Konvencija).

Zakon o izmenama i dopunama KZ izglasan je u Narodnoj skupštini Republike Srbije i objavljen je u Službenom glasniku RS 21. maja 2019. godine, dok je njegova primena odložena za 1. decembar 2019. godine. Usvajanje izmena i dopuna KZ pratilo je odsustvo adekvatne javne rasprave i ignorisanje stavova stručne javnosti koja je od početka ukazivala da je predviđeno zakonsko rešenje suprotno zabrani mučenja, nečovečnog i ponižavajućeg postupanja, kako ga vide svi relevantni evropski, međunarodni i komparativni akti, ali i ustaljena praksa Evropskog suda za ljudska prava.

FHP je u inicijativi ukazao na niz rezolucija i preporuka Saveta Evrope, brojne dokumente Evropskog komiteta za sprečavanje mučenja i nečovečnog postupanja ili kažnjavanja, odredbe Rimskog statuta Međunarodnog krivičnog suda, na propise Evropske unije, pojedinačna iskustva država ugovornica o kaznama doživotnog zatvora, Standardna minimalna pravila Ujedinjenih nacija i Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima. U svim ovim aktima zauzet je jedinstven stav da obavezna kazna doživotnog zatvora bez mogućnosti uslovnog otpusta sama po sebi nije suprotna Konvenciji, ali da je nužno uspostavljanje mehanizma kojim se garantuje preispitivanje kazne doživotnog zatvora, kako se ne bi desilo da ovi zatvorenici budu lišeni nade da će biti oslobođeni.

U inicijativi je referisano na niz odluka Evropskog suda za ljudska prava u kojima je razmatrano ovo pravno pitanje (Vinter and Others v. The United Kingdom, Hutchinson v. The United Kingdom, Murray v. The Netherlands, Matiošaitis and Others v. Lithuania itd.) i zauzet je istovetan stav da države ugovornice imaju široko polje slobodne procene u delu definisanja kaznene politike unutar svojih zemalja, što podrazumeva i pravo da uvedu i doživotnu kaznu zatvora bez uslovnog otpusta. Međutim, Evropski sud jednako smatra da svaka članica Saveta Evrope mora da ima definisan pravni mehanizam koji će doživotnim zatvorenicima omogućiti preispitivanje kazne zatvora, u smislu jasnog uspostavljanja kriterijuma šta i pod kojim uslovima zatvorenik osuđen na kaznu doživotnog zatvora mora da učini da bi se razmotrilo njegovo oslobađanje.

FHP je u inicijativi naglasio da u važećem zakonodavstvu ne postoje unapred i jasno definisani kriterijumi kojima bi se doživotni zatvorenici vodili kako bi se njihovo puštanje na slobodu zaista i razmatralo, kao i da u ovom trenutku ne postoje naznake da će organi vlasti usvojiti zakon koji bi ove kriterijume uspostavio.

Iz ovih razloga, FHP smatra da je obaveza Ustavnog suda da u što kraćem roku uzme u razmatranje ovu inicijativu, te da oglasi neustavnim odredbe Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika koje nisu u skladu sa zahtevima iz člana 3 Konvencije i koje su suprotne pravnoj sigurnosti i opštim načelima o statusu žrtve, kako ih prepoznaje tekst Konvencije.