Balet “Alisa u zemlji čuda” u izvođenju baleta Narodnog pozorišta Sarajevo

Povezani članci

• ZAHTEV ZA POVLAČENJE PREDLOGA IZMENA ZAKONA O ZABRANI DISKRIMINACIJE
• Gojko Berić: Rusija usred Bosne
• Udomite napuštenu životinju, nahranite gladnu, pomilujte kučića koji trči za vama i spasite ga
• Korištenje tragedije u susjedstvu za uvođenje represivnih “vaspitnih” mjera koje će odgojiti idealne podanike za diktaturu
• Frankfurter Allgemeine : Bh. muslimani su primjer drugim državama s muslimanskim stanovništvom
• Nerzuk Ćurak: Zašto je uopće Bosna a ne ništa?

Koreografija Aleksandar Ilić

Asistent koreografa Katarina Stojković

Muzika Darja Janošević

Kostim Melisa Musić i Neira Sinanbašić

Scenografija Vedran Hrustanović

U ulozi Alise solistkinja Tamara Ljubičić

Aleksandar Ilić prvi solista baleta Narodnog pozorišta u Beogradu, koreograf i profesor Instituta za umetničku igru, u utorak 30. maja imaće premijeru savremene plesne predstave Alisa u zemlji čuda na sceni Baleta Narodnog pozorišta Sarajevo. Repriza je 02. juna. Baletsku karijeru započeo je u Narodnom pozorištu u Beogradu 1998. godine, a kao koreograf debitovao je 1999. godine na Festivalu koreografskih minijatura. Autor je brojnih baleta, savremenih plesnih predstava, instalacija i performansa. Ove godine će proslaviti dvadeset godina svoje umetničke karijere.

Autor je dve knjige stihova i glavni i odgovorni urednik publikacije za umetničku igru StepArt. Od 2017. godine odlukom Skupštine grada Beograda na poziciji je umetničkog direktora BELEF-a.

O predstavi koju je napravio s Baletom Narodnog pozorišta u Sarajevu kaže:

“Odlučujući se da u govor tela pretočim začudnu avanturu sna u koju je Luis Kerol svojom romantičnom maštom poveo Alisu, intuitivno sam naslutio riznicu mudrosti iskazanu zagonetkama. Zagonetkama koje gospodare svekolikim bivstvovanjem svega živog na plavom šaru naše planete.

Vešti manipulant koji iza zastora skriven povlači konce i vešto ih mrsi u vođenju i zavođenju igre sna u kojoj Zec, Vojvotkinja, Kuvarica, Kraljica, Lažna kornjača… a pre svega mudra Alisa, uz pomoć zlatnog ključa koji je čas prevelik, čas premaleni, a neprestano nedohvatljiv, čeznu da otvore vratnice čarobnog vrta.

Divna neverovatna bajka, naizgled…

A kada veliki majstor manipulacije razmrsi konce postaje jasno da ništa nije slučajno i izmišljeno već je odenuto u drugo životno ruho s namerom ne samo da zabavi nego i poruči: tražite hrabro, uporno i neprestano zapitano i naćićete svoj zlatni ključ za čudesni vrt života, i maštajte, to je snaga večne mladosti.

Ovo su neki od razloga da se upustim u rizičan poduhvat prevođenja, koreografskim jezikom i igrom tela, tog najmoćnijeg instrumenta simfonije života, ovu bajku za decu i odrasle koji su u sebi sačuvali dečiju radoznalost i verovanje da je sve moguće ako je želja jaka.

Luis Kerol je čudesnom moći svoje mašte, humorom, izvrnutom naopačke logikom postavio jednačinu: da li je 2 plus 2 uvek i nepobitno 4.

Kao profesor matematike i logike, kao rasni pisac, zna da ni u šta ne treba sumnjati nepogovorno jer u matematičkoj teoriji 2 plus 2 ne moraju uvek biti 4, kao što se dve paralelne prave susreću i seku negde u beskraju. Verujte i snovi i java nekad i negde susreću se i spoje.

Verujte u snove, maštajte a pre svega živite, to je skrivena ideja ove igrarije za decu i odrasle.

I da dodam, scena Suđenje anticipacija je čuvenog romana Franca Kafke Proces, a u skorije vreme Nobelovac Kuci takođe u jednom poglavlju svoga romana osvrće se na Kafkin Proces i Suđenje iz Alise.”

Uprava Baleta Narodnog pozorišta Sarajevo je pozvala Ilića da radi ovaj balet posle uspešne saradnje na operi Don Đovani. Belma Čečo Bakrač, v.d. umetničkog direktora Baleta NPS je poverila rad na novoj plesnoj predstavi upravo Aleksandru iz razloga što oni neguju strategiji razvoja savremenog plesa, uz davanje šanse mladim koreografima. “S obzirom da je regija kojoj pripadamo mala u svakom smislu, a umetnici naše profesije u toj regiji su gotovo raritet, da bismo ojačali, sačuvali našu branšu, negovali novu publiku, moramo se povezivati, jačati i širiti glas o tome da i na našim prostorima ima izvrsnih autora, nadarenih ljudi, spremih da se uhvate u koštac sa problemom globalizacije, koji je doneo mnoge dobre stvari ali i uprostio teatrasko izvođenje. Svi akteri predstave oberučke su se prihvatili posla, iako je reč o potpuno novom plesnom stilu, veruju u uspešnost cele produkcije.”