Argo pisci – simbol ovog vremena

Povezani članci

• Željko Grahovac: BAJKA O MRAKU, PROVIDNOSTI I SAMOĆI
• Partner Plenkovića i Milanovića u obrani negatora genocida
• Božica Jelušić: GRLO BOLI, ALI JEZIK RADI….
• Dačić: Srbijanska Vlada jedinstvena u borbi protiv kriminala i korupcije
• Svjetska premijera filma Danisa Tanovića u Berlinu
• Završen je drugi Festival Sola

Materijal o roku u BP uzeli gotov, od drugoga autora, tj. mene, iz novina i štampali kao svoju knjigu + u digitalnoj verziji sa svojim imenima i prezimenima, a naumili objaviti još u novim tomovima i to sve pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture RS!?

Prikaz mog slučaja počeo bih podsećanjem da je Voja Despotov imao tekst pod naslovom: “Akteri kulturnog zločina”. Ne smem navesti kako se zovu dotični ‘’akteri’’, jer oni su bogovi a bogovima se ne izgovora ime! Da me ne bi, jer su moćni, špajzirali! Nastavljam rečima jednog drugog pisca: ‘’Život je zbivanje! I tako to traje hiljade i hiljade godina. Svedoci smo zbivanja istorije koja ispunjena je sve samim otimanjima. Pljačkama!’’ Zašto bi ova naša vremena bila drugačija? Urin kiseline koje su se infiltrirale u politku sjajno realizuju svoje argo snove, koji npr. celi objavljeni tuđi materijal o roku u BP naumili objaviti još u novim tomovima kao svoj rad potpisavši ga svojim imenima i prezimenima!?

I šta drugo dodati na ovo nego citirati reči istog pisca: “U partijskoj djelatnosti, kao i u svim ostalim ljudskim djelatnostima javlja se masa mjesečara, epileptika, sanjara, luđaka, živčano bolesnih, nastrano bolećivih, bolesnika, provalnika, sladostrasnika, pijanica, ubojica, krijumčara, varalica, sladokusaca, sibarita…’’ , pa je to sve normalna galerija pojava takve vrste aktera.

‘’Plagijat se nikad ne rađa. On je mrtav, a da nije rođen. Živ je koliko i beživotno iskustvo, porazno prazna misao, uobrazilja dela i laž stvaranja. Što je potpuniji, verodostojniji, ‘’naivniji’’ – tim više je izraz duhovne i životne obamrlosti, besprizorne drskosti i zlosrećne neukorenjenosti u ljudskom. On je lažna potvrda još lažnije potrebe, lažni dokaz još lažnije želje, hinjeno ostvarenje još hinjenijih mogućnosti. On je, zapravo, ono što i znači u izvornom smislu reči (ako je verovati rečnicima, plagium na latinskom znači – otmica čoveka) – otimačina, zaverenička a javna(!). Označen kao ,,literarna krađa’’, samo je stvar literarne uviđavnosti prema svoj neuviđavnosti plagijatorskog čina.’’

Iznogudi u akciji!

U ovom čuvenom mestu svi predloženi kadrovi su mnogo sposobni, te su automatski postavljeni na adekvatna rukovodeća radna mesta kao i u knjigama A. Tišme! Imaju npr. vanserijski sposobnu ličnost u obliku direktorke tzv. Kulturnog centra BP, kojeg  meštani nazivaju ‘’velenje’’, doktorku koja nije doktorirala? Pošto su se, veoma glasno, profesori Gimnazije odrekli njenih izuzetnih kvaliteta, opštinski upravljački štab je postavlja na mesto direktorke tzv. KC BP jer je pored enormnih moralnih kvaliteta i jedan ,izuzetan stvaralac’ koji iza sebe ima ,,zavidnu’’ količinu sadržaja  smeštenih u vrhunski dizajnirane korice.

Ova spisateljka je ,autorka’ zahvalnih i bogatih monografija u kojima je generacijama koje dolaze, ostavila u amanet divan splet tekstova odlično vođenih sportskih klubova, kao što su karate, košarkaški, rukometni, fudbalski i šah klub. Uradila je’ i prikaz pank scene u BP, a naročito je impresivna njena antologija pesnika Bačke Palanke u kojoj su se našli velikani pisane reči od prve stihozbirke ,,Hitac sna’’ do poslednje. U njoj su autori prevedeni i na engleski, što im je odlično za biografiju. A tu je i čuveni turistički prospekt sa nadaleko poznatim Moto krosom u Viziću!

Neumorna partijska pčelica se tu ne zaustavlja te je odlučila da, kao beskompromisna spisateljka ispred tzv. Kulturnog centra BP, istrgne iz tame i zaborava ,mnogobrojna’ vrhunska muzička dešavanja u ovom mestu.

Evo prilog koji najplastičnije govori o autorima te brošure (citat u originalu):

‘’…да да основне информације о збивањима на бачкопаланачкој рок сцени у протеклих пола века а поготову да мање упућени читаоци стекну општу представу о тим збивањима и њиховим протагонистима.’’

A u uvodu spominju VIS-ove iz šezdesetih,  pa sami možete doći do broja godina postojanja ove vrste muzike u našem mestu.

Drugi deo tima muzički urednik, gospodin xxxxx  xxxx – xxx, svoje vanserijsko vajarsko opredeljenje partijske pčele,  pokazuje kao prethodni direktor NKCBP, jer je punim plućima organizovao dočeke SrBske nove godine, tako da je tradicionalni 31.12. nestao sa trga? Inače je na spiskovima velikodušnih donatora, tako da su mu vrata svuda otvorena! Kao vrsni prevodilec sa engleskog svih dvanaest bendova je uspešno preveo, plus uvod, s tim da su podaci o deset bendova prepisani! Jedan je u kom on i brat mu ,fenomenalno sviraju’, plus bend od raznih muzičara čiju je bogatu istoriju i izneo ,detaljno’ u nekoliko reči? A uzimanje tuđeg (fotografije) postao mu je normalan deo poslovne delatnosti?

‘’Zaseći u srž plagijata znači zaseći u srž složenog sklopa indivudalno-društvenih, psihološko-motivacionih, intelektualno-etičkih, karakternih I drugih osobenosti, koje se, poput tananih niti, mrse i gube u šarolikom klupku međusobnog preplitanja, iz kojeg i ishodi odluka o plagijatu kao činu svesno počinjene krađe. Ma kako da je teško, koliko i neophodno, u svakom konkretnom slučaju plagiranja razmrsiti ovo čudotvorno klupko, čini se da postoje neke osnovne zajedničke odrednice koje ,,pristaju’’ uz svaki plagijat, odnosno uz svakog plagijatora.’’

Promoteri praznine na delu!

Reč je o svetskom fenomenu BEAT AND ROCK, koji se normalno zaprimio među mlade jednog davno prošlog vremena. To sam godinama polako istraživao i sakupljao ispunjavajući prazne dane, jer sam osetio slast tranzicije dobivši otkaz među prvima. Tako da mi je to, kako sam govorio, bila nekakva terapija. Da bar nešto radim, i tako petnaest godina… pored bendova obradio sam i disk džokeje onog vremena, pa čak i lika koji beše obezbeđenje na svirkama. Pored toga i nekoliko muzičkih veličina, jer sam u ono vreme sakupljao i sačuvao plakate kojim su najavljivali posete…

I sad doživljavam totalnu perverziju da je direktorka sa svojim partijskim drugom, kog je smenila sa pozicije direktora, a koji je sada urednik muzičkog programa tzv. Kulturnog centra BP, spremila i pustila u javnost brošuru sa ,,bogatim’’ sadržajem pod nazivom ‘’5o godina roka u BP’’, a ono što sam izneo kao njeno celokupno pisanije ili rad je moja obična šala-mala, pošto  nije imala odakle da prepiše ili stvori plagijat.

Zimus, prilikom slučajnog susreta sa Muzičkim urednikom dobijam info od njega da je ONA autorka, a ON je samo prevodilac.(Na promociji digitalnog izdanja, samo rock bez blues-a piše – autor teksta je ON) I što je veoma bitno, ovu promociju pred kamerama, bez publike, najavljuju da ‘’се одржава под покровитељстом Министарства културе и информисања Републике Србије’’. Lukavo, zar ne? No, ni ta stavka ko je konkretno autor nije bitna, ali je po ponuđenom rečniku u ovoj publikaciji prvi tom od dvanaest prikazanih sastava, po njima, tom dvojcu, Liverpul ništavan u prisutnosti rock and roll-a u odnosu na BP?

Do  naslova su veoma teško došli,  jer na mom blogu već deset godina stoji ‘’Prvih pedeset godina’’.

Idemo malo predstaviti tu ilegalnu, jer nigde se ne može slobodno kupiti, publikaciju od trideset stranica, od autora koje pravi pisci u žargonu zovu: ‘’argopisci’’! Zato jer dođoše sa ulice, ali im je društvo ovog mesta  dodelilo funkciju koja garantuje ostvarenje vlažnih uličnih ,,snova’’ kroz obična filistarska naklapanja sa novcem, normalno, poreskih obveznika! Da se razumemo, čitaocima normalno ništa ne znače ti marginalni sastavi jednog vremena, ali akcenat ove perverzije je na samoj radnji, koja postaje normalna pojava ne samo kod nas…

Želeo bih izneti primer na bendu kojeg su dali na uvid tj. prepisali kao odlični članovi Resavske škole, sa puno duhovnosti svoje, i to tako što unose i netačnosti u realizaciji svog strasnog nauma. No, tu  je i večno pitanje: zašto se takve osobe odlučuju veoma lako na duhovni zločin? Ako se takvo što publikuje, ostaje nam za istoriju i ima za posledicu unos grešaka trajno, a i nekulturnog odnosa prema samim članovima te muzičke grupe.

Daju npr. naziv albuma grupe  ‘’dr Ton’’, koji je pogrešan ‘’Bez posla i love’’  a treba ,,Bez posla i bez love’’?

Zatim, dalje, ističu podatak da je to prvi i jedini album snimljen u ovoj sredini? Ili je to možda dokaz da nije prepisano, jer ima svoju istinu? Pored naslova prenose doslovce moj ondašnji namerni kiks, jer pre 89. kada se pojavila LP ploča ove rok grupe, izašao je album muške pevačke grupe iz obližnjeg sela koji nosi upisano –  maja 1986. g. na omotu! A ovo treba da je nazvano, valjda, prvi rok album u ovim krajevima ili drugi?!

I još jedan od detalja koji mogu poslužiti kao dokaz da je prepisano i da je kompletan plagijat, je i taj da bine na kojima je dr Ton nastupao ne daje po imenima mesta, nego je preuzeo moj upis AP Vojvodina, Beograd i SR Srbija, SR Hrvatska i SR BiH? Ali tako što briše onovremeni naziv republika i pokrajine i daje svoje ovovremene nazive; npr. ’’Vojvodina i ostali delovi Srbije’’

Ima jedna mala sitnica vezana za ovu grupu da je frontmen, na žalost, pokojni već više od deset godina, ali autor publikacije ima natprirodnu moć te iznosi podatke o sastavu kao da je lično sa njim vodio razgovor. To i dokumentuje u prikazu najpopularnije pesme koja se na albumu naziva drugačije, a on unosi radni naslov. No, čekam nastavak i drugi tom, koji bezobrazno spremaju, da saznamo kako će prikazati VIS-ove šezdesetih? Već barataju imenom i prezimenom po mom napisu, prvog rokera ove sredine, za kojeg je malo ko i čuo, no ONI ga navode u uvodu. (vidim prepis po posetama, konkretnim, na mom blogu!)

Nastavljanjem pregleda publikacije nailazim do još materijala u moju korist. Samo mi se čini da je ovaj moj tekst obična zamka, jer, pročitavši ove iskrice, argo pisci će u sledećem tiskanju publikacija (nije štampano redovno kao što smo naučili, jer nema naziv štamparije, adresa, kontakt tel., niti tiraž) svojim savremenim tretmanom kompjuterskog štampača, te iskrice izmeniti i nemam dokaza da je prepisano, tj. Plagijat, jer je vrlo stručno (podmuklo), prepričano!

Taj materijal je vidljiv npr. i u odeljku o grupi TNT, gde „autor“ iznosi slobodno moje lično zapažanje da je gitarista ovog sastava jedan od najboljih na ovim prostorima! Uz stavljanje fotki koje nisu adekvatne ovom bendu i njegovim članovima, a koje je slobodno skinuo jutuba, gde sam ih predstavio odličnom svirkom, uz normalan unos imena i prezimena članova.

O ostalim bendovima o kojima se govori koriste se moje rečenice kao npr. kod “Pandorine kutije’’ (moj početak: ‘’Te 1984….’’ ONI isto ,,Te 1984…)- zatim idu Alarm, Alijansa… sa providnim primerima prepisivanja, prepričavanja… Surov dokaz čistog plagijata! Bitno u svemu ovome je oblik ponašanja a nazivi bendova služe samo da se prikažu taj naum.

Iznet sadržaj ukoričenog viđenja rokenrola u BP je korišćenje objavljenog materijala iz moje  male enciklopedije i iz bloga pod pilot nazivom ‘’Prvih pedeset godina’’! Tako se piše naslov, valjda, a oni pišu brojeve u naslovu. Možda nova pravila?

Znači, nešto objavljeno na mom blogu sa probnim koricama na kojima piše ‘’Rock and roll u BP’’, (vidi sliku) u lokalnim novinama, a i u časopisu  Društva za toleranciju BP pod nazivom ,,Rock and roll u BP’’. Zahvaljujući razumevanju tog Društva dobijam celu stranicu (A4), tako da sam promovisao ili izvukao iz mraka, (u sredini koja je vrednosti koje je i imala strasno uništila) rock and rol u BP godinama! A pošto je taj list imao čitaoce širom bivše SFRJ te su se mnogi imali priliku upoznati kako se ovde nekad ‘’prašio’’ rock and roll! Objavljivao sam po neki tekst i na prijateljskim portalima!

Ima i jedan zanimljiv detalj da je serijal o rock and roll-u u BP objavljivan u časopisu kojeg su ovdašni čuvari srbstva ili patrijote etiketirali s bljutavštinama: antisrbski, ustaški, sektaški… a 11.02.1997. registrovan u Ministrastvu informisanja Republike Srbije. I sad ovi mnogo neki fini argo pisci, kroz  publikaciju objavljuju-skidaju to iz časopisa kao svoje, i sada im, gle, ne smeta.

Mogu slobodno reći da su preveli na srBski sa latinice? Koliko daleko ide u prikazu svoje amoralnosti direktorkaxxx xxx  slobodno 19.2. o.g., popodne, naziva bivšeg urednika tog časopisa i traži da joj se pošalju fotografije rok sastava objavljenih u serijalu? Tekst za drugi tom imaju, samo im fotke nedostaju? No, tu nije kraj pozivima. Posle nekoliko dana 24.2. poziva ponovo i traži dozvolu da skenira stranice časopisa Tolerancija na kojima je moj serijal o rock and roll-u u BP! Ovo je već slučaj za grupu ,,Buldožer’’ i deo pesme u kojoj pevaju: ‘’Doktore,  pomozite’’!

Trebao bih iznositi još dokaza gnusoba koje se beleže! Fotke ovih bendova i upisan tekst od strane prepisivača zanimljiv je zbog sitnice zvane: Autorska prava!   Da, koja još uvek postoje i u državi Srbiji!

Na njih se, kao što vidimo, autori ove publikacije ne obaziru, jer kao ,,elita,, ovog mesta mogu da rade što žele. A mi znamo kojim apokalitičkim vremenima je takvo ponašanje pripadalo i krasilo ih. Ovakvim spisateljskim radovima takvi argo pisci jednostavno poništavaju autora originala koji objavljen je ili odštampan u novinama koje imaju svoje ime, datum, a i registarski broj kod Ministarstva Republike Srbije? No, svedoci smo da su oko nas prisutni i surovi slučajevi deložacija, zato, valjda, i ova perverzija ulazi u oblast ,normalnog’?

Srećemo se, u ovoj vibraciji ništavila palanke, kao što vidimo ili osećamo, sa stvaralačkom nemoći direktorke i njenih pratilaca, jer  nam nudi reči koje nisu njene! A prisutna je, i kao ljudska nemoć, koja kopira površno tuđi već objavljeni rad! Znači, obično koitiranje bez emocija! Tako dobijamo gorak ukus da je samim tim aktom otimanja učinjena kastracija same teme, a to je rok muzika u ovom mestu! Neuništivi Promoteri praznine!

,,Plagiranje se u svojoj najdubljoj osnovi začinje kao nespremnost da se prihvati ishod poželjno nerazrešivog konflikta između bitno čovekove potrebe za potvrdom i samoostvarenjem i nemogućnosti individualnog (ili kolektivnog) zadovoljenja ove potrebe. Izbor u tom slučaju nije odveć podatan i postavlja se u vidu dileme: ili svesno prihvatiti izazov, ne miriti se sa sopstvenom zatočenošću i sve svoje usmeriti na stvaranje potrebnih pretpostavki za poželjno razrešenje pomenutog konflikta (što je i stvarni dokaz ukorenjenosti potrebe za stvaranjem i samopotvrdom, i samo po sebi je čin stvaranja i samopotvrđivanja), ili svesno,a oportuno, odbaciti izazov, rizik i neizvesnost i prikloniti se nekom drugom sredstvu koju ne rešava konflikt, već stvara opojni privid zadovoljenja potrebe i vodi u ljudsku, ličnu i društvenu, duhovnu i moralnu (samo)obmanu. U slučaju ovog drugog izbora, iako ne kao jedino, plagijat se javlja kao pribežišno sredstvo bestidne samoizdaje i surogat-rešenje plagijatora osuđenog na nesuvislo tumaranje po fatalnom krugu ponavljanja tuđih misli, ideja i inspiracija, koje mu taman toliko pristaju koliko i gladijatoru sentorska toga. Tako se i na ovom primeru plagijata pokazuje da ono što karakteriše prirodu, bit ,,stvari’’, karakteriše o njene pojavne momente.’

Kretenoidna situacija, šta drugo reći na kraju prikaza ‘’neke mnogo fine gospode’’… Ili možda: punokrvna filistarska onanija argo pisaca koji su simbol ovog vremena! Tako se setim jednog citata da su osobe koji su egoisti-pohlepni,  vrlo lako podložni izdaji! Pohlepa donosi destrukciju! Da gaze po drugima i poništavaju svojim aktivnostima tuđe stvaranje, pa i tuđe trajanje…? Trajanje koje sam ispunio višegodišnjim traganjem i bavljenjem temom koju sam izvukao iz tame, da se ne zaborave ti dobri ljudi koji su deo svog života posvetili, po meni, najlepšoj tvorbi čovekovoj: rock and roll muzici! Onda dođe takva vrsta sjajnih humanoida i učini zločin bez presedana i, kao ostala ‘mnogo fina neka gospoda’ u ovom mestu, slobodno šetaju ulicama i nikom ništa?

Pored decenijske podmukle hajke, do sada sam doživeo i nekoliko primera ovakve vrste egzibicionizma ali ne sa toliko beskrupuloznosti kao što je ovaj slučaj otvorene krađe .

Najporaznije saznanje koje sam osetio je ćutanje i indiferentnost poznanika o tom nesvakidašnjem književnom brutalnom zločinu! Kako od onih koji su sarađivali – učestvovali, s veseljem očito, tako i od onih koji su znali šta se sprema. Kao i ostali maestralni zločini i ovaj je urađen tajno! U ovoj akustici besmisla palanke sveden sam samo na konstatovanje ovih zbivanja, tako da prikazujem poraz utopivši se u normalnost ravnodušnosti kao glavnu čudovišnost koje vlada palankom. I zato razrešenje ovakvih pojava ne postoji! A i počastvovan sam, pored toliko vrhunskih pisaca iz naše istorije, da baš-baš od mene taj  intelektualni, moralni, etički vrh ovog mesta, uzme objavljene radove, te ih prepriča i štampa, pa još i digitalizuje,  pod svojim imenom i prezimenom! Ili sam u zabludi? U ova slatka vremena možda sam ja učinio skandal početkom dvehiljaditih godina dok sam objavljivao serijal koji sam prepisao od ovog čuvenog dvojca, njihov rad iz dvehiljade i dvadesete godine? Sve je danas moguće!

Za ovaj fenomenalan akt predlažem ih da im ovaj čuveni grad dodeli obavezno Oktobarsku nagradu! Zaslužio je TO ovaj dvojac! Slava im!

,,Ma koliko se plagijatom želela društveno predstaviti i potvrditi sopstvenost, vlasitost ,,ličnosti’’, ma koliko neposredni utilitarni cilj i razlog u svesti plagijatora zatomljavao prividom onu duboku pukotinu što u njemu egzistencijalno zjapi i guta sve obzire, vrednosti i norme ljudskog, bez kojih nema ni istinske ličnosti ni njenog dostojanstva, ono što se ovde još stvarno može potvrditi jeste – iluzija iluzije.’’

Na samom kraju evo reči podrške prijatelja iz Sarajeva: Kad NIŠTA želi da bude NEŠTO uvek dobijamo NIŠTA!

Nastavak sledi…

Autor teksta i obe fotografije – korica knjige: Željko Građin

Autor stručnog viđenja plagijata: Jovan Gagrica