VELIČANSTVENI ISTORIJSKI TRENUTAK

Povezani članci

• Ivana Bajrović: Kako spriječiti vršnjačko nasilje u sportskim klubovima
• Danica Drašković: Krivi smo, da zločinci smo ,ubijali smo, pljačkali, palili, rušili, silovali
• Poslijednje upozorenje političkim moćnicima u BiH: Odričem se svog matičnog broja u korist male Belmine!
• Bilježnica Robija K.: Izlet u Zagreb
• SRAM-a nemamo, a SMRAD nas guši
• Ivo Anić: Kada se sve ugasi ostat će samo ponos, osjećaj koji smo svi izgleda davno izgubili, a vratila nam ga je vatra

Ne razumite me pogrešno: ne morališem. Ne insistiram fanatično na vernosti, niti verujem da je monogamija jedino prirodno stanje stvari. Naravno da nije, nametnuta je, kao i toliko toga u društvu. Ali se zalažem za ravnopravnost, i uvek ću se zalagati. Ako će Sulejman imati nekoliko žena, imaću bogme i ja nekoliko muškaraca, sve u isto vreme.

Čak i osoba koja, poput mene, uključuje TV samo na pet sekundi da vidi, pre izlaska iz kuće, koliko je stepeni napolju, nije mogla a da ne shvati da su Srbiju ponovo šarmirali Turci. Ne znam za ostatak regiona, možda su već i vas počastili svojim dolaskom, ovaj put mnogo glamuroznijim i emotivnijim nego pre šest vekova, ali u Srbiji su se definitivno vratili. Sve srpske žene zaljubljene su u Sulejmana Veličanstvenog. O njemu se priča u parkovima, u frizerskim salonima, u čekaonicama domova zdravlja, on je erotski san svake domaćice koja secka crni luk, dok joj suze kaplju na dasku. Sulejman i njegovih nekoliko, oprostite ne znam tačno koliko, žena.

Ljubiteljke špansko-portugalsko-italijansko-turskih serija sada imaju i kvazi-intelektualno opravdanje. Kažu: nije ovo obična serija, ovo je istorijska serija! Istorijska – my ass! Toliko je istorijska da se uz nju po kioscima prodaje i prateća literatura, a u vidu romatizovane biografije dotičnog Sulejmana. Raspitah se malo, s viklerima na glavi, kod dobrih poznavalaca i prilika, i shvatih da je istorijska samo utoliko što prati spletke na dvoru dotičnog Sulejmana, a između žena nekoliko generacija. Eh, pomislih, nekad se za takve potrebe gledala istinska veličanstvena britanska serija “Ja Klaudije”, a u međuvremenu smo od Klaudija stigli do Sulejmana. Za nepunih tridesetak godina.

No, šta je tu je, svako ima pravo na svoj ukus i svoje vrednosne kriterijume. Ono, međutim, na šta ovde želim da skrenem pažnju uvaženim čitateljkama, naročito, to je činjenica da dotični Sulejman, sve tako erotičan, moćan i omnipotentan, ima nekoliko žena. I sa svakom brdo dece. I, ako sam dobro razumela, stalno dovodi sve novije i sve mlađe žene. A stare odlaze u zapećak, ostaje im samo da mrze ove nove i da im prave raznorazne podmetačine. Uprkos svemu tome, one ga sve obožavaju, ništa manje nego što ga obožavaju i gledateljke. Uz seriju ide i navodno istinita priča iz života glavnog glumca kako je njegova supruga, takođe poznata glumica iz turskih sapunskih serija, htela da mu zabrani da snima ovaj serijal jer je bila ljubomorna na jednu od glumica iz serije. Zna, naime, da su se i njih dvoje tako zavoleli snimajući neku prethodnu seriju, pa misli, istorija će se ponoviti. Što će reći, našeg Sulejmana ovaj usud prati i u stvarnom životu i u scenarijima. A žene oko njega, stvarne ili izmišljene, ne rade ništa drugo nego se bore za nekoliko minuta njegove pažnje. Uvek u strahu da će neka nova, neka lepša, neka mlađa, da ga odvuče za sobom, jer ta je stvar očigledno potpuno legitimna kad je Sulejman u pitanju.

Da je Sulejman samo Sulejman, i da su njegove izmišljene hanume samo izmišljene hanume – ništa to mene ne bi nerviralo. Ali nisu. Srpčad ženska se sa hanumama potpuno poistovetila. Gledaju, peglaju, suzuma veš fajtaju i sa strahom u očima paze na svoje Sulejmane koji dremaju u foteljama. Meni, pravo da vam kažem, dođe da zaređam od stana do stana u mojoj zgradi, baš kad je taj Sulejman na programu, i da pitam komšinice šta smo, dođavola, radile svih ovih godina sa tom emancipacijom, o čemu smo pričale, za šta smo se, kao, borile, jesmo li šta postigle? Jer, evo, doboko smo zašle u 21. vek, a neki tamo poligamni seks simbol hara našim vrednosnim sistemom i nabija nam frku i komplekse.

Ne razumite me pogrešno: ne morališem. Ne insistiram fanatično na vernosti, niti verujem da je monogamija jedino prirodno stanje stvari. Naravno da nije, nametnuta je, kao i toliko toga u društvu. Ali se zalažem za ravnopravnost, i uvek ću se zalagati. Ako će Sulejman imati nekoliko žena, imaću bogme i ja nekoliko muškaraca, sve u isto vreme. Ako će Sulejman zbog toga da bude moćan i divljenja vredan, što da ne budem i ja? Hoćemo li i u 22. vek ući sa tom pričom da je muškarac koji kreše na sve strane šmeker, a žena istih afiniteta – kurva? Uz ovakvo TV vaspitanje, očigledno hoćemo.

To je, otprilike, sve što sam htela da kažem o tome. A sada nastavite da uživate u edukativnoj istorijskoj seriji koju naravno gledate pre svega iz naučnih razloga i zato što ste željni znanja o prošlosti nama prijateljskih naroda. Prijatno popodne vam želim uz pesmu “Za njom uđe Mujo, zamandali vrata”.

Maribor 2012/zivljenjenadotik