Biljana Srbljanović:Kosovo je druga država i to ova vlast mora priznati

Povezani članci

• Krtičnjak
• OD ŠUTNJE KA ZLOČINU
• LAŽ INAUGURIRANA KAO POLITIKA
• Demokracija kao karikatura
• Nedim Fejzić: Pohod na Beč
• Čović na dvoru Milorada Dodika

Predsednik Srbije i one političke strukture kojima on komanduje moraju da shvate da je na njima istorijska odgovornost, da moraju da naprave radikalni rez sa kompletnom dosadašnjom kosovskom politikom i da prizovu čitavo društvo pameti.

To je naša velika šansa. To je ujedno i naša jedina šansa – kaže za Danas Biljana Srbljanović, najpoznatija srpska dramska spisateljica.

Da li ste pred 9. decembar bili u dilemi oko toga da li će Srbija dobiti status kandidata?

– Ni najmanje, i to sam otvoreno u oktobru i rekla. Očekivala sam tačno ovo što se dogodilo, ne zato što sam mnogo pametna, niti zato što je to nekakva spoljna sila, sistemska nepravda ili izdaja, kako sada patetično pokušava da se predstavi, već zato što su uslovi bili kristalno jasni, a mi nismo imali nikakvu nameru da ih ispunimo. Naprotiv, potrošili smo dva meseca u pokušajima da „izmuvamo“ kandidaturu, da nešto smuljamo, da prevarimo sistem (da ne upotrebim tačniju vulgarnu reč), izgubili smo sve to vreme u tom ponižavajućem naporu da ne uradimo ništa, a da ipak dobijemo sve.

Ko je najodgovorniji za negativnu odluku o statusu?

– Vlast, naravno, u svakom smislu, ali time mislim i na one koji biraju ovakvu vlast, na one koji im daju podršku u parlamentu i u nevladinom sektoru, sve opravdavajući neiskrenim strahom da može doći neki gori. Ne vidim u čemu bi dolazak Tomislava Nikolića bio gori od onoga što sada imamo? I jedni i drugi zagovaraju nemoguću politiku „EU da, ali ne po cenu Kosova“ i to je jedino što me zanima u evaluaciji njihovih programa. Ko će da obeća jeftiniji hleb, širu borbu protiv korupcije i „poštenu“ vlast, odavno me više ne zanima. Jer svi odlično znamo da i pitanje cene hleba i smanjenja korupcije i poštenja kao političke kategorije zavisi samo od jedne jedine stvari – hoće li Srbija smoći snage da iz temelja promeni svoju kosovsku politiku ili neće. To je pitanje svih pitanja i od tog odgovora zavisi bukvalno sve.

Čemu ljudi u Srbiji treba da se nadaju u narednih godinu dana?

– Koliko god neverovatno da zvuči, mislim da je naš prošlonedeljni poraz takođe i jedna velika mogućnost. Mislim da Srbija može u februaru, odnosno u martu, da dobije i status kandidata i datum početka pregovora, i da ubrzanim koracima krene ka evropskim integracijama, ako sada konačno shvati ovaj udarac glavom u zid kao svoju poslednju šansu. Uvek me je više zanimala građanska volja za promenama, a ne odluke političkih elita, ali mi se sada čini da smo u onoj situaciji u kojoj te elite moraju da preuzmu odgovornost i iščupaju građane, čitavo društvo iz patetične bajke u kojoj se batrgamo, iz koncepta da nas zla veštica mrzi, nepravda prati naše biće, inat je drevno srpsko oružje i ako nas neko neće, propast mu je zagarantovana na kraju priče. To što se nad odbijenicom EU sad uplakani useknjujemo, znači da nam treba neko trezven da nas uhvati za ramena i protrese, da preuzme teret odgovornosti i da nas trgne iz tog transa. Predsednik Srbije i one političke strukture kojima on komanduje moraju da shvate da je na njima istorijska odgovornost, da moraju da naprave radikalni rez sa kompletnom dosadašnjom kosovskom politikom i da prizovu čitavo društvo pameti. To je naša velika šansa. To je ujedno i naša jedina šansa.

Nudi li neko u Srbiji bar naznake realne politike prema Kosovu i ko to, ako ga ima?

– Jedina realna i ozbiljna politika prema Kosovu je sadržana u projektu Preokret, u to nema nikakve sumnje.

Nameravate li da potpišete platformu Preokreta?

– Mislim da je to tačna i neophodna platforma za našu politiku prema Kosovu. Ne vidim značaj u tome da li baš ja nešto potpisujem ili ne, to je od sporedne važnosti. Za mene je mnogo značajnije sakupiti stotine hiljada, milione potpisa građana ili barem imati realnu sliku – koliko nas stvarno ima.

Šta biste vi učinili da ste „neka vlast“ u Srbiji, a u vezi s Kosovom, i kako biste to narodu objasnili?

– Geografski i generacijski pripadam jednom drugačijem svetu od predstavnika epsko-guslarskog diskursa, kao i možda još različitijem od onog salonskog nacionalizma slavskog tipa. Za oba ta sveta Kosovo je apstraktna vrednost. Za mene je to teritorija na kojoj žive neki konkretni ljudi i na kojoj je mnogo krvi teklo, mnogo zla učinjeno. Bukvalno govoreći – Kosovo je druga država, u kojoj živi dva miliona ljudi, koji ne žele da žive sa nama. Kako je do toga došlo, neće biti da ne znamo. Tamo takođe živi srpska manjina, kojima je naša država dužna da obezbedi puna građanska prava i potpunu zaštitu. To je jedino moguće ako smo deo evropskog projekta, sve drugo je iluzija i srljanje u ulogu žrtve. Kome je to malo, živi u pogrešnom svetu.