Beograd traži pomoć Turske u dijalogu s Prištinom

Povezani članci

• VIKTOR IVANČIĆ:GOVOR MRŽNJE U HRVATSKOJ: REČENICE IZ PUŠKARNICE
• I Crnogorska pravoslavna crkva traži potpisivanje ugovora sa Vladom Crne Gore
• Feral više gori danas mrtav, nego li je gorio živ
• Bugojno, Foča i Konjic: Postavljeni memorijali žrtvama ratnih zločina
• Damir Pilić: Tuđman i Šušak kao Xavi i Iniesta
• MASTERKLAS O NARODNOJ IGRI

Turska je zainteresovana da se direktnije uključi i posreduje u dijalogu Beograda i Prištine, s obzirom na uspeh koji je postigla kada je reč u obnavljanju odnosa Srbije i BiH, rekao je šef diplomatije te zemlje Ahmet Davutoglu u intervjuu za turske medije, navodeći da su „Srbi tražili veće (tursko) angažovanje i doprinos, jer su videli kako je Turska ostala nepristrasna u procesu uspostavljanja odnosa između Srbije i BiH“.

Davutoglu se nalazi na regionalnoj balkanskoj turneji, tokom koje će najviše vremena provesti u Bosni, pre svega zbog proslave Ramazanskog Bajrama. Tamo je od nedelje, a pre toga je bio u Prištini. Prema pisanju turskih medija, potom bi trebalo da poseti Rumuniju i Srbiju. Ipak, juče u Beogradu nije bilo moguće dobiti potvrdu vesti o Davutogluovom dolasku.

Nakon boravka na Kosovu, Davutoglu je za list Todays Zaman izjavio da Ankara „mnogo pažnje posvećuje suverenitetu i teritorijalnom integritetu Kosova“, kao i da „ne želi paralelne strukture na Kosovu, već da prištinske vlasti imaju suverenitet na čitavoj svojoj teritoriji“. Istovremeno je istakao da su odnosi Srbije i Turske „zasnovani na prijateljskom dijalogu“. Nakon potpisivanja Istanbulske deklaracije prošle godine i niza trilateralnih susreta, Turska meri svoj diplomatski uspeh činjenicama da je BiH dobila ambasadora u Beogradu, odnosno da je Skupština Srbije usvojila Rezoluciju o Srebrenici, kao i da su članovi Predsedništva BiH posetili Srbiju, a srpski predsednik Sarajevo.

Intenzivniju ulogu Turske u rešavanju odnosa na Balkanu Davutoglu je objasnio navodeći da su EU i Amerika bile „raspoložene da vode taj okvir i da pokušaju da privuku Tursku na njihovu stranu, sve do oktobra 2009, kada je Turska pokrenula trilateralne mehanizme između Srbije i BiH, i na taj način sama otpočela inicijative u regionu“. To je, tvrdi Davutoglu, dovelo do toga da Brisel i Vašington, po tom pitanju, budu „transparentniji“ u odnosu prema Ankari i „više zainteresovani za konsultacije“.

– Turska pokazuje veliki kredibilitet kao posrednik. Međutim, treba naglasiti da postoji velika razlika između uspostavljanja odnosa BiH i Srbije i, s druge strane, Kosova i Srbije. Dijalog Beograda i Prištine je zvaničan i vodi se pod pokroviteljstvom EU – ukazuje za Danas Aleksandar Popov, kopredsednik regionalne Igmanske inicijative.

Popov ističe da Beograd priželjkuje Tursku kao posrednika i pored nedvosmislenog stava te države da bi trebalo ukinuti paralelne institucije Srbije na severu Kosova.

– Turska vodi tihu diplomatiju, a pokazalo se na brojnim primerima da takva diplomatija daje bolje rezultate od one koja je javna. Turska bi mogla da posreduje između Beograda i Prištine tako što bi ubedila obe strane da je zajednički imenitelj njihovih interesa takozvani plan „Ahtisari plus“. To bi značilo dograđivanje tog plana specijalnim vezama severa Kosova sa Srbijom, kao što je slučaj s Republikom Srpskom. Dakle, pored autonomije severa Kosova, omogućili bi se specijalni odnosi s vlastima u Beogradu – zaključuje Popov.