Macron suočen sa rizikom eskalacije nasilja u Francuskoj

Povezani članci

• Šefovi diplomacije EU na sastanku o Egiptu u srijedu
• Papa Franjo imenovao prvu ženu na više sinodsko mjesto
• Više od dve milijarde ljudi u svetu pogođeno glađu, saopštile UN
• Gaza: Dok civili i dalje ginu, nema naznaka za okončanje sukoba
• EU planovi za zamrzavanje sredstava Mađarskoj
• Sporazum sa Iranom upitan zbog pakta Moskve i Teherana

foto: reuters

Neredi koji su se brzo raširili Francuskom posle policijskog ubistva 17-godišnjeg mladića Naela (Nahel) u predgrađu Francuske predstavljaju novi izazov za francuskog predsednika Emanuela Makrona (Emmanuel Macron) koji se već suočio s dva talasa nasilnih protesta. Poslednji neredi, međutim, prete da budu mnogo veći i nasilniji.

Višednevni nemiri takođe su izneli na videlo porast rasnih tenzija i prisustvo rasne diskriminacije u Francuskoj, pišu svetski mediji.

Treća epizoda nasilnih protesta

Neredi u Francuskoj u subotu, 1. jula, nastavljeni su petu noć zaredom, mada su se, prema navodima francuske vlade, nešto smirili, pošto su angažovane pojačane policijske snage.

“Tiša noć zahvaljujući odlučnoj akciji policije”, napisao je ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanin (Gerald Darmanin).

U noći između subote i nedelje uhapšeno je 719 ljudi u poređenju sa 1.311 dan ranije, dok je broj požara više nego duplo manji, navelo je Ministarstvo unutrašnjih poslova. Takođe je povređeno znatno manje policajaca – 50 od oko 45.000 njih koji su angažovani na suzbijanju nereda.

Neredi su, kako piše Fajnenšl tajms (The Financial Times), doneli novi politički izazov Makronu, koji je otkazao odlazak u državnu posetu Nemačkoj kako bi se fokusirao na odgovor vlade.

To je, ističe Fajnenšl tajms, treća epizoda nasilnih protesta s kojima se suočio otkako je izabran za predsednika 2017, posle popularnog pokreta “žuti prsluci” koji je počeo 2018. zbog predloženog poreza na gorivo i protesta ranije ove godine zbog njegove nepopularne penzione reforme.

Sada je ubistvo Naela u utorak, 27. jula, izazvalo talas gneva koji se iz Nantera, predgrađa Pariza u kojem je živeo ubijeni mladić, proširio na gradove i mesta širom Francuske.

Incident je, kako navodi britanski list, povećao tenzije između policije i mladih u područjima s niskim prihodima u kojima žive većinom pripadnici manjina i imigranti, koji se, prema zvaničnim studijama, suočavaju s rasnim profilisanjem u susretu s policijom, kao i diskriminacijom u pogledu stanovanja i mogućnosti zapošljavanja.

Simbol straha od policije

U francuskim predgrađima većinski naseljenim pripadnicima manjina Nael je postao simbol straha od policije mnogih tamošnjih stanovnika, piše Vašington post (The Washington Post).

Oni kažu da francuska policija diskriminiše manjinske zajednice i da često ne odgovara za svoje pogrešne postupke. I mnogi, ukazuje list, sebe vide u Naelu, francuskom državljaninu alžirskih i marokanskih korena koji je voleo motore i rep muziku.

Naela je ubio policajac pošto ga je zaustavio u automobilu zbog saobraćajnog prekršaja, posle čega su izbili neredi širom zemlje. Demonstranti kažu da je njihov gnev pojačan policijskim zataškavanjem slučaja.

Policija je isprva sugerisala da je automobil u kojem bio Nael krenuo na policajce od kojih je jedan pucao. Međutim, video snimak koji se pojavio pokazao je da je policajac pucao stojeći pored prozora vozača.

Advokat policajca je rekao da je njegov klijent ciljao u Naelovu nogu, ali da je slučajno pritisnuo okidač i pogodio mladića u grudi pošto je automobil krenuo.

Advokati Naelove porodice tvrde da on nije imao krivični dosije, mada je lokalni tužilac rekao da mladić i ranije nije poštovao naloge policije da zaustavi automobil.

Protiv policajca je pokrenuta optužba za ubistvo i on se nalazi u pritvoru.

Makron je brzo osudio policijsko ubistvo mladića, ali, ukazuje Vašington post, još nije reagovao na pozive na veću odgovornost policije, uključujući zahteve da se uvedu stroža pravila o tome kada policajci mogu da koriste oružje.

Istraživači kažu da je broj sličnih incidenata u kojima su učestvovali policajci naglo porastao poslednjih godina, pošto su zakonom iz 2017. relaksirani uslovi u kojima policija može da puca na vozila u pokretu ako se smatra da predstavljaju potencijalno fatalnu pretnju.

Rasne tenzije

Najgori neredi u Francuskoj u skoro dve decenije, koji su se proširili neočekivanom brzinom i žestinom, prete da bude mnogo veći i mnogo krvaviji od protesta s kojima se Makron dosad suočio, ocenjuje Tajms (The Times).

Makron je rekao da je ubistvo adolescenta “neobjašnjivo” i “neoprostivo”, posle čega su ga politički protivnici s desnice optužili da je raspirio vatru okrivljujući policajca. Desnica, kao i policijska udruženja, tražili su od Makrona da uspostavi red u, kako je naveo policijski sindikat, ratu s “divljim hordama” i “štetočinama”.

Ipak, za Makrona je najvažnije da spreči ponavljanje rasnih nereda koji su izbili u oktobru 2005. kada su dva mladića afričkog porekla umrla od udara struje pošto su bežeći od policije našli utočište u trafostanici. Tadašnji predsednik Žak Širak (Jacques Chirac) proglasio je vanredno stanje koje je trajalo tri meseca. Uhapšeno je više od 2.760 ljudi, a zapaljeno više od 8.000 automobila i brojne zgrade.

U poslednje dve decenije rasni odnosi u Francuskoj su postali još napetiji s rastom broja imigranata. Skoro sedam miliona ljudi, ili nešto više od desetine francuske populacije, rođeni su kao “stranci” – izvan zemlje ili od roditelja koji nisu Francuzi. Još milioni drugih imaju strano poreklo, a oni poput Naela s korenima u severnoj Africi čine najveću grupu.

Neprijateljski stav prema imigraciji u centru je politike radikalne desničarske stranke Nacionalno okupljanje Marin Le Pen (Marine), koja je osvojila 41,45 odsto na prošlim predsedničkim izborima, i koja ima šansu za pobedu na izborima 2027, pošto Makron ne može da se kandiduje za treći mandat. Reakcije na talas islamističkih terorističkih napada od 2015. takođe su izazvale podele u francuskom društvu – snažna privrženost sekularizamu, posebno na levici, koja se ogleda i u zabrani pokrivanja lica, mnogim muslimanima izgleda kao napad na njihovu veru.

Usled toga, ističe Tajms, sada postoji strah da stvari već izmiču kontroli brže nego 2005. Zahvaljujući prethodnim protestima protiv Makrona, u zemlji postoji više gneva, dok u društvu postoje veće pukotine.

Dve Francuske

Mnogi pripadnici manjina koje žive u siromašnijim predgrađima veruju da policija nikada ne bi upucala mladog belca koji živi u bogatom kvartu Pariza, čak i da je iza sebe imao brojne saobraćajne prekršaje kao Nael, ukazuje Njujork tajms (The New York Times).

Zvaničnik u Makronovom kabinetu prošle nedelje je odbacio ideju da postoje dve Francuske koje žive u različitim uslovima i koje se različito tretiraju. Policija takođe odbacuje institucionalnu pristrasnost.

Ipak, ukazuje Njujork tajms, studije su poslednjih godina jasno pokazale koliko rasna diskriminacija preovlađuje u Francuskoj, posebno među policijom. Istraga francuskog ombudsmana za građanske slobode 2017. je pokazala da je za “mladiće za koje se smatra da su crnci ili Arapi” 20 puta veća verovatnoća da će im policija proveravati identitet u odnosu na ostatak stanovništva.

Prošle nedelje i portparol visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava pozvao je Francusku da se “ozbiljno pozabavi dubokim pitanjima rasizma i diskriminacije u sprovođenju zakona”. Francusko Ministarstvo spoljnih poslova odbacilo je optužbu kao “potpuno neosnovanu”, navodeći da se francuska policija “odlučno bori protiv rasizma i svih oblika diskriminacije”.

S druge strane, diskusija o rasi u Francuskoj je tabu, jer se kosi s osnivačkim idealima republike da svi ljudi imaju ista univerzalna prava i da treba da budu jednako tretirani. I dok se na jednoj strani veruje da diskusija o rasizmu samo produbljuje problem, mnogi pripadnici manjina osećaju da su dvostruko kažnjeni. Pored toga što su izloženi rasnoj diskriminaciji, smatraju da su dodatno pogođeni time što se problem tretira kao da ne postoji.

Ubistvo Naela se skoro poklopilo s odlukom da se fudbalerkama zabrani nošenje hidžaba.

I odluka doneta u četvrtak, 29. juna, u skladu s jednim od osnovnih načela francuske republike – sekularizmom, da se zabrani nošenje očiglednih verskih simbola, i nemiri zbog smrti mladića, iako nemaju veze jedno s drugim, kako piše Njujork tajms, dotiču se pitanja identiteta i inkluzije koja već dugo opterećuju zemlju.

RSE