NA MAGARE SAM PAO S KONJA

Izdvajamo

• Suvišno je dublje opisivati ili interpetirati njihove tekstove, jer sami po sebi su duboki i govore o bivšoj Yu  i današnjoj svakodnevici. Njihova distanca prema sebi je veoma karakteristična. Momci iz grupe su veoma pozitivni. Svi koji su bili i koji jesu i dalje u sastavu. Puni  yu-nostalgije svoj rokerski stil čine veoma originalnim. Znaju i da se našale u pjesmi, a znaju i probuditi refleksije.

Povezani članci

• Kulturno ljeto u Herzegovina lodges: kulturne poslastice
• Generalna skupština Europske kazališne konvencije u Zagrebačkom kazalištu mladih
• „Aleksandra Zec“ se vratila u Zagreb
• Znakovito, izložba Miodraga Spasojevića Štrike u Zvonu
• Promovirana knjiga Dragana Markovine “Jugoslavenstvo poslije svega” u Mostaru
• Prijavite se za malu “Malu školu pisanja”: Na školu stižu Viktor Ivančić i Freeman John

Zaklonišče prepeva – foto – Wikipedia

 (o slovenskoj grupi Zaklonišče prepeva)

… odlomak pjesme Samo da prođe demokratija slovenačkog rock sastava Zaklonišče prepeva, koji pjeva na srpsko-hrvatskom jeziku, boreći se za prava čovjeka i budi nostalgiju za bivšom državom i  njenim postojanjem. Opisuju krasne dane u stilu davnih yu-rock sastava, ali sa dodatkom svoga stila. Tekstovi su im puni simboličnih riječi i uzvika vezanih za davnu državu. Na primjer, pjesma Odoh majko u rokere potpuno prikazuje sliku minulog vremena, punog neke duge borbe.

Odoh majko u rokere

Odoh majko…

Majko, sećaš li se onog dana,
plakala si kad nam babo otiš’o sa četom partizana.
Rekla si da ova zemlja robovati neće,
ponosni smo da se babo s vojskom druga Tita kreće.
Majko, babo je s puškom ter’o švabe,
pucao je i na bradonje, ustaše i ostale barabe.
Tako hoću i ja sa gibsonom na struju,
po Balkanu, a i šire, da pravim oluju.

Odoh majko u rokere…
Majko, babo je uvek im’o stila,
kicoš je bio i kad je krenuo da se bori šestoga aprila. (41′)
Nabaviću majko nove čizmice od skaja,
da ženske za mnom lude i zavidi mi raja.

Odoh majko u rokere…

A posle nešto više od pola veka
i mene slična sudbina čeka.
Poljubi ikonu i spremi kofere
jer odoh majko danas…
…odoh majko u rokere…
…ma hajde spremi kofere…

Grupa je osnovana davne 1994. godine u Novoj Gorici. Svojim muzičkim stilom provociraju desničare. “Zaklonišče prepeva, ki tedaj dodobra razburka slovensko javnost z duhovitimi družbeno- politično angažiranimi videospoti.” Njihov proljevičarski stav budi jugonostalgiju i veliku simpatičnost prema članovima sastava. Jedan od članova sastava je Borja Bolčina. Pjesnik, gitarista i kompozitor. Njegova savremena poezija uvodi novi orginalni stil u književnost, koji karakterizira autora. Objavljivan u više slavenskih država odražava veliki uticaj na čitatelje. Imala sam priliku da prevodim njegova pjesnička djela na poljski i južnoslavenske jezike.

Vanja Alič, slovenski novinar i glazbenik. Tekstopisac. Piše se o njemu da je “Do leta 2000. je deloval predvsem kot novinar pri mariborskem Večeru, študentskem časopisu Tribuna in novogoriškem Očesu. Takrat je postal bolj znan kot frontman skupine Zaklonišče prepeva. Do decembra 2005 je bil tudi glasbeni urednik televizijske oddaje E+ na Kanalu A. Bil je tudi član Izvršnega odbora in podpredsednik Aktivne Slovenije (AS). Pri devetnajstih letih s prijatelji iz Nove Gorice ustanovi vokalno-instrumentalni ansambel Zaklonišče prepeva, pri dvajsetih pa prvič zaplava v novinarske vode. Ko osvoji osnovne principe delovanja družbeno in socialno angažiranih bendov v osemdesetih letih prejšnjega stoletja”.

 Jedna od njihovih zadnjih pjesama zvuči ovako:

Samo da prođe demokratija 

Na magare sam pao s konja,
jašem k’o poslednji dronja,
ne verujem više bajkama.
Dnevno šljakam dva, tri posla,
a računa nikad dosta,
kako li je starim majkama.

Dedovi su ratovali,
mnogi su živote dali,
da li su se za to borili?
Šutnuli su Švabe i kralja,
znali su da on ne valja,
dušmane su sve oborili
u tri krasne nek ide bratija.

Samo da prode demokratija
i da opet zaživimo kao ljudi.

Bratija zgrče pare,
igra golf, voza jaguare,
sede nam na kičmi, skotovi.
Njih je samo jedna šaka,
a nas gomila prostaka,
pokažimo im da su gotovi.

Suvišno je dublje opisivati ili interpetirati njihove tekstove, jer sami po sebi su duboki i govore o bivšoj Yu  i današnjoj svakodnevici. Njihova distanca prema sebi je veoma karakteristična. Momci iz grupe su veoma pozitivni. Svi koji su bili i koji jesu i dalje u sastavu. Puni  yu-nostalgije svoj rokerski stil čine veoma originalnim. Znaju i da se našale u pjesmi, a znaju i probuditi refleksije.

Glasajte za nas

Glasajte za nas,
Mi jedini smo spas,
Braćo Sloveni!
Čitao sam, spremaju nam izbore nove
i narod počeo javno da me zove.
Odlučih tada, biću narodni deputat,
Statistike predviđaju povoljan rezultat.

Našem društvu potrebna je:
– kreacija interpelacije za polepšanje ženske konstitucije
– legalizacija institucije za globalizaciju prostitucije
– deratizacija nacije od suvišnie birokracije
– degustacija penetracije u a*** naše generacije

Refren

Glasajte za nas,
Mi jedini smo spas,
Braćo Sloveni!

Neka grmi, neka seva,
Ne bojte se, Sklonište vam peva!
Drugarice i drugovi, počujte naš glas,
Izađite na izbore i glasajte za nas!

Glasajte za nas,
Mi jedini smo spas,
Braćo Sloveni!

Drugarice i drugovi, u ovom teškom trenutku
Za našu socialističku samoupravnu
Zajednicu moramo čvrsto stisnuti pesnice i
Rame uz rame, brat uz brata – i po cenu
Rata – stati u odbranu interesa našeg
Naroda. Pred nama su godine raspleta,
kada se odlučno moramo odupreti
povampirenim, mračnim silama haosa i
bezumlja, podpomognutih od inostranog
konkvistadorskog imperjallizma,
koji želi ponovno da zavlada našom
otadžbinom. Ali jedno treba da im bude
jasno: ova zemlja neće propasti jer to
neda narod!

Dakle, drugarice i drugovi, volite nas,
Dajte nam glas, volim i ja vas!

Njihova mladost je butovnička sa razlogom. Dok je trajao rat na prostoru bivše naše oni su svojim pjevanjem i muzikom željeli da se ti narodi opet ujedine, a ne da krvnički ratuju. Naši narodi ne mogu bez sebe, istorija je to pokazala više puta. Suradnja i sloga vode ka harmoniji života. I to bi nam trebao biti najvažnij faktor, živjeli mi u jednoj, ili svako u svojoj, državi. Mi smo zapećak od kojega su neki uradili kotao, o kojem se govori po svijetu. I niko nam nije kriv, osim onih koji imaju “žestoki karakter” za ubijanje nevinih, i žive među nama. Kad se karakter smiri, čovjek stekne jasniju poentu na svijet. Najgori su vrući karakteri, oni uvode svijet u opasnost. Sprečavaju razvoj civilizacije u našim državama. Proganjaju nas i sve od nas što je pozitivno i dobro. Tome se treba suprostaviti i hvala  svima koji to čine, među inima i redakciji tacno.net-a.

I za kraj ovog teksta, obrada pjesme Đorđe Balaševića Računajte na nas u njihovoj izvedbi zvuči ovako: