Zašto je Turska oprezna prema NATO nastojanjima nordijskih zemalja?

Povezani članci

• Opći izbori u Velikoj Britaniji, milioni ljudi izlaze na birališta
• Mosul i Raqqa biće oslobođeni za dvije godine
• Iznenadna ostavka škotske liderke Nicole Sturgeon
• U Bostonu 33 uhapšenih zbog nereda na antirasističkom skupu
• Danas počinje predizborna kampanja u Velikoj Britaniji
• Ruski Daleki istok ne paniči zbog korona virusa, ali pogledajte bliže

FOTO: AP

Turski predsednik Redžep Tajip Erdoan (Recep Tayyip Erdogan) gurnuo je klip u točak istorijskih nastojanja Švedske i Finske da zatraže članstvo u NATO-u, izjavom da ne može da im dozvoli pridruživanje zbog njihove navodne podrške kurdskim militantima i drugim grupama za koje Ankara smatra da ugrožavaju njenu nacionalnu bezbednost.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izrazio je uverenje da će Alijansa brzo prihvatiti Švedsku i Finsku. Međutim, Erdoanova izjava sugeriše da bi put dve nordijske zemlje ka članstvu mogao biti sve samo ne gladak.

Pristanak Turske je ključan jer vojni pakt svoje odluke donosi konsenzusom. Bilo koja od njenih 30 zemalja može staviti veto na prijem novog člana.

Očekuje se da će Erdoanova vlada iskoristiti kandidature dve zemlje za članstvo kao polugu za ustupke i garancije svojih saveznika.

Evo pregleda pozicije Turske, šta bi ona mogla da dobije i koje su moguće posledice.

Koji je problem Turske sa zahtevima za pristup?

Turska, koja ima drugu po veličini vojsku u okviru NATO-a, tradicionalno podržava proširenje Alijanse, verujući da politika otvorenih vrata osnažuje evropsku bezbednost. Ranije je iznosila stavove u prilog mogućeg pridruživanja Ukrajine i Gruzije.

Erdoanova primedba Švedskoj i Finskoj rezultat je turskih pritužbi na podršku Stokholma – i u manjoj meri Helsinkija – zabranjenoj Radničkoj partiji Kurdistana (PKK), ekstremnoj levičarskoj grupi DHKP-C, te sledbenicima Fetulaha Gulena (Fethullah), muslimanskog lidera koji živi u SAD-u i za koga Ankara tvrdi da stoji iza neuspelog pokušaja vojnog udara 2016. godine.

Mnogi kurdski i drugi izgnanici tokom proteklih decenija, kao i članovi Gulenovog pokreta u novije vreme, utočište su našli upravo u Švedskoj. Prema navodima iz turskih državnih medija, Švedska i Finska odbile se da izruče ukupno 33 osobe koje su tražene u Turskoj.

Ankara, koja često optužuje saveznike da zatvaraju oči pred njenim bezbednosnim problemima, nezadovoljna je i zbog ograničenja prodaje vojne opreme Turskoj. Te mere nametnule su zemlje EU, uključujući Švedsku i Finsku, nakon vojnog upada Turske u severnu Siriju 2019.

Opravdavajući dalje svoj prigovor, Erdoan je istakao da njegova zemlja ne želi da ponovi, kako je rekao, “grešku” Ankare iz 1980. kada je pristala da ponovo primi Grčku u vojnu strukturu NATO-a. On je ocenio da je taj potez omogućio Grčkoj “da zauzme stav protiv Turske”, uz podršku NATO-a.

Šta bi Turska mogla dobiti?

Očekuje se da će Turska nastojati da pregovara o kompromisnom sporazumu po kojem će se dve nordijske zemlje obračunati sa PKK i drugim grupama, u zamenu za tursku podršku njihovom pridruživanju NATO-u.

Takođe se očekuje se da će ključni zahtev Turske biti da Švedska i Finska zaustave bilo kakvu podršku grupi sirijskih Kurda, odnosno kurdskim jedinicama za zaštitu naroda poznatim kao IPG. Grupa je u severnoj Siriji zapadni saveznik u borbi protiv “Islamske države”, međutim Turska na nju gleda kao na produžetak PKK.

Erdoan bi takođe mogao da pokuša da iskoristi moguće članstvo Švedske i Finske da iznudi ustupke SAD i drugih saveznika. Turska želi da se vrati programu borbenih aviona F-35 koji predvode SAD – projektu iz kojeg je izdvojena nakon kupovine ruskih odbrambenih raketnih sistema S-400.

S druge strane, Turska želi da kupi i novu seriju borbenih aviona F-16 i tako unapredi postojeću flotu.

Drugi mogući zahtevi mogli bi da uključuju prekid nezvaničnog embarga na prodaju vojske Turskoj od strane saveznika, ustupke zemalja EU u vezi sa posrnulim procesom pristupanja Turske, kao i veća sredstva za pomoć da podrži 3,7 miliona sirijskih izbeglica.

Kako ovo utiče na sliku Turske na Zapadu?

Pretnja Turske vetom verovatno će potkopati njen status u Vašingtonu i unutar NATO-a, osnažujući njen imidž kao zemlje koja blokira širenje Alijanse radi sopstvene dobiti. Ovim potezom Turska takođe rizikuje da ošteti kredit koji je zaradila snabdevanjem Ukrajine borbenim bespilotnim letelicama Bajraktar TB2 koje su postale efikasno oružje protiv ruskih trupa.

“Ne postoji scenario po kojem Turska neće biti viđena kao krtica ruskog predsednika Vladimira Putinova unutar NATO-a”, ocenio je Soner Kagaptaj (Cagaptay), stručnjak za Tursku sa Vašingtonskog instituta. “Svi će zaboraviti primedbe vezane za PKK. Fokusiraće se isključivo na činjenicu da Turska blokira širenje NATO-a. To će iskriviti pogled na Tursku unutar Alijanse”.

Kagaptaj je rekao i da bi opstrukcija Turske takođe mogla da poništi “pozitivni zamah” koji je u Vašingtonu nastao u vezi sa prodajom aviona F-16. “Ne mogu da vidim da se ta prodaja odvija u ovoj fazi”, dodao je on.

Pokušava li Turska da umiri Rusiju?

Turska je izgradila bliske odnose i sa Rusijom i sa Ukrajinom i pokušava da izbalansira svoje veze sa obe države. Odbila je da se pridruži sankcijama protiv Rusije, dok je u Ukrajinu slala dronove koji su joj pomogli da suzbije nadmoć Rusije u vazduhu.

“Činjenica da Erdoan namerno izbacuje iz koloseka jedan NATO proces sugeriše da možda pokušava da izbalansira snažnu vojnu podršku koju je Turska dala Kijevu sa političkom podrškom Rusiji”, rekao je Kagaptaj.

S druge strane, visoki turski političar izrazio je zabrinutost da bi članstvo Finske i Švedske moglo isprovocirati Rusiju i tako rasplamsati rat u Ukrajini. Devlet Bahčeli (Bahceli), lider nacionalističke partije udružene sa Erdoanom, rekao je da bi najbolja opcija bila da dve nordijske zemlje ostanu u “čekaonici”.

Može li ovaj potez pomoći Erdoanovom imidžu na domaćem terenu?

Turski lider suočava se s padom podrške zbog posrnule ekonomije, naglog skoka inflacije, kao i krize izazvane visokim troškovima života.

Sukob sa zapadnim nacijama oko emotivnog pitanja percipirane podrške PKK mogao bi da pomogne Erdoanu da ojača svoju podršku i okupi nacionalističke glasove pre izbora koji su za sada zakazani za jun 2023.

“Sa sve manjom domaćom podrškom u trenutku kada Turska ulazi u kritičan izborni ciklus, Erdoan traži vidljiviji međunarodni profil, kako bi turskim biračima pokazao svoj globalni značaj”, napisao je analitičar Asli Ajdintašbaš (Aydintasbas) u članku objavljenom u Evropskom savetu za spoljne odnose.

RSE