Zapadni saveznici najavljuju dalje sankcije Rusiji, ali izbegavaju zabranu uvoza nafte

Povezani članci

• Cijena plina u Evropi porasle nakon što je Rusija smanjila isporuku za Njemačku
• Nema žaljenja: Jean-Marie Le Pen ponovo o plinskim komorama
• Ukrajina: SAD povlači porodice zaposlenih u ambasadi
• Zašto je Evropa na udaru toplotnog talasa?
• Iran počeo bombardovati Islamsku državu, SAD se neće miješati
• Svijet obilježava Međunarodni dan žena

Foto: Bloomberg

Lideri Sjedinjenih Država, Francuske, Nemačke i Britanije obećali su da će dalje kazniti Rusiju zbog njene invazije na Ukrajinu, saopštila je Bela kuća 7. marta.

Međutim, zabrana uvoza ruske nafte nije na vidiku, uprkos sve većem pritisku američkih zakonodavaca da prekinu izvor prihoda vladi ruskog predsednika Vladimira Putina.

Američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden), francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron), nemački kancelar Olaf Šolc (Scholz) i britanski premijer Boris Džonson (Johnson) održali su sastanak posredstvom video linka 7. marta i „potvrdili svoju rešenost da nastave da podižu troškove Rusiji zbog njene ničim izazvane i neopravdane invazije na Ukrajinu”, navodi se u saopštenju Bele kuće.

U saopštenju se, međutim, ne pominje mogućnost zabrane uvoza ruske nafte i gasa, što bi bilo posebno bolno za Nemačku.

Šolc je pre poziva rekao da je uvoz ruske energije „od suštinske važnosti” za svakodnevni život Evropljana, upozoravajući da se ne zabranjuje ruska nafta i gas jer bi to moglo da ugrozi energetsku bezbednost Evrope.

Bajden je rekao da je “sve na stolu” kada su ga pitali da li bi nafta mogla da bude sledeća meta, ali je portparolka Bele kuće Džen (Jen) Psaki rekla da, dok razgovori traju, Bajden nije doneo odluku.

Potpredsednik ruske vlade Aleksandar (Alexander) Novak upozorio je da bi zabrana uvoza ruske nafte imala “katastrofalne” posledice po globalno tržište.

„Porast cena biće nepredvidiv – više od 300 dolara po barelu, ako ne i više“, rekao je Novak, prenosi TASS.

Novak je dodao da bi bilo „nemoguće” brzo zameniti rusku naftu na evropskom tržištu.

“To će trajati više od godinu dana i biće mnogo skuplje za evropske potrošače”, rekao je on.

Predsednica Predstavničkog doma Nensi Pelosi (Nancy Pelosi), iz redova Demokrata, navela je u pismu svojim kolegama 6. marta da „Zastupnički dom trenutno istražuje jake zakone“ kako bi se dodatno izolovala Rusija zbog njenog napada na Ukrajinu.

To bi moglo da uključi zabranu uvoza ruske nafte i energenata, rekla je ona.

Izveštaji takođe navode da američki zvaničnici možda razmatraju ublažavanje sankcija protiv Venecuele, što bi moglo da oslobodi više sirove nafte i ublaži zabrinutost zbog smanjenih isporuka iz Rusije.

Cene nafte su bile visoke pre ruskog napada na Ukrajinu. Cene su nedavno porasle zbog zabrinutosti da će invazija poremetiti ionako ograničene zalihe.

Rusija je jedan od najvećih svetskih proizvođača energije, a SAD su prošle godine u proseku iz Rusije uvozile više od 20 miliona barela sirove nafte i rafinisanih proizvoda mesečno. To je oko osam procenata američkog uvoza tečnog goriva, pokazuju podaci Uprave za energetske informacije (EIA).

Zalihe u Evropi i Sjedinjenim Državama pale su zbog diskusija o mogućoj zabrani uvoza nafte iz Rusije.

Gubici su nastali usled rastuće zabrinutosti oko inflacije i potencijalnih dodatnih sankcija Rusiji nakon nastavka eskalacije rata u Ukrajini. Akcije u finansijskom, putnom i automobilskom sektoru pretrpele su gubitke širom Evrope pošto su glavni indeksi opali, dok su zalihe rudarstva i energije porasle.

Glavni indeksi u Evropi i na Volstritu su pali nakon što je cena barela američke nafte dostigla 130 dolara pre nego što je pala na oko 120 dolara po barelu 7. marta.

Nafta tipa Brent porasla je četiri procenta na 122,88 dolara po barelu nakon što je premašila 139 dolara u ranijem poslovanju.

RSE