REKOM: Predsednik Slovenije se izvinio „izbrisanima“

Povezani članci

• Ko je Bosni i Hercegovini poklonio Neum?
• Bodo Weber: Idu dva “prljava” paket aražmana, po mjeri Čovića i Dodika
• Skener za politikantske krivotvorine
• Sjeverin, 26 godina posle: traganje za istinom, pravdom i priznanjem se nastavlja
• U Mostaru predstavljena knjiga Enise Bukvić ‘Ja, mi druge – žene nosioci promjena u BiH, Istri, i Italiji’ – knjiga kao ispovijest i istinopis
• Rabljena sedmica

Foto: Eliot Blondet/ABACAPRESS.COM Blondet Eliot/ABACA /PIXSELL

“Trideset godina nakon što je 25.671 osoba nezakonito izbrisana iz registra prebivališta, čime su njihova dokumenta postala nevažeća te su im, između ostalog, uskraćena  prava na boravak, visoko obrazovanje,  rad, socijalnu i zdravstvenu zaštitu, predsednik Republike Slovenije Borut Pahor uputio je izvinjenje, u svoje ime i u ime države, svima koji su zbog tog čina pretrpeli patnju, nepravdu i kršenje ljudskih prava.

U govoru održanom 25.2.2022. godine Pahor je rekao da „Republika Slovenija mora biti dovoljno politički i moralno zrela da javno i otvoreno obznani neslavne i neprihvatljive postupke, pokaje se i izvini zbog njih“, te da „prepoznavanje neprihvatljivih postupaka države nije znak njene slabosti“, već „snage, zrelosti i odgovornosti“.

Pahor je podsetio da i trideset godina posle neustavnog, proizvoljnog i diskriminatornog čina brisanja veliki broj izbrisanih živi u Sloveniji bez prebivališta, uprkos dvema odlukama Ustavnog suda Republike Slovenije i presudi Evropskog suda za ljudska prava, i da bez obzira na postojeće mere obeštećenja mnogi i dalje trpe posledice brisanja.

„Danas preuzimamo i moralnu odgovornost za neustavan čin brisanja i prihvatamo ga kao kolektivno istorijsko pamćenje“, rekao je Pahor. On je pozvao državne i lokalne organe vlasti, kao i institucije civilnog društva da sačuvaju živo sećanje na brisanje i izbrisane.

Ustavni sud Slovenije dva puta je doneo odluku da je brisanje bilo nezakonito –  1999. i 2003. godine, i naložio da se izbrisanima vrati status stalnog boravka retroaktivno, od dana njihovog brisanja iz evidencije. Nakon višegodišnje kampanje, neki od njih su od Slovenije dobili odštetu, a hiljade ljudi su ponovno dobili državljanstvo i dozvolu za boravak.

Slovenački parlament je 2010. usvojio zakonske amandmane koji su omogućili većini ljudi kojima su 1992. godine oduzeta dokumenta da dobiju dozvolu za stalni boravak.

Evropski sud za ljudska prava je 2014. godine naložio Sloveniji da isplati odštetu za šestoro bivših jugoslovenskih državljana kojima je ukinuto pravo boravka. Iste godine slovenačka vlada uvela je sistem za one koji su hteli da podnesu zahtev za povrat statusa.

Međutim, mnogi nisu uspeli da obnove pravo na prebivalište i nisu obeštećeni.

Udruženja izbrisanih su od 2006. članovi Koalicije za REKOM (danas REKOM mreže pomirenja). Najaktivniji među njima je do 2014. godine bio Aleksandar Todorović, koji je, nakon višegodišnjeg odbijanja institucija Slovenije da isprave nepravdu prema izbrisanima, preminuo od posledica suicida. U Koaliciji (REKOM mreži pomirenja) zamenila ga je ćerka Aleksandra”, stoji u saopćenju REKOM mreže pomirenja.

Govor predsednika Republike Slovenije Boruta Pahora prenosimo u celosti.