Katanac na Doing Business

Povezani članci

• Mogu li psi nanjušiti rak?
• Zašto su psi tako druželjubivi? Nauka ima odgovor
• Deset najčešćih zdravstvenih problema kod pasa i mačaka
• Klimatski stres može bumbarima razviti asimetrična krila, otkriva studija
• “Kraljica svih riba” se nalazi pred istrebljenjem
• Sve veći broj manipulacija o ujedima napuštenih pasa sa ciljem prikrivanja organizovanog kriminal koji se odvija u sklopu „higijenskog servisa“ J.P. Lokom d. o. o.

Svetska banka je 16. septembra ukinula svoj redovni godišnji program, izveštaj Doing Business. Bila je to jedna od njenih vodećih publikacija: detaljan indeks uslova za poslovanje u različitim zemljama sveta, zajedno sa slavnom rang-listom. Svoj rejting države su mogle da unaprede smanjivanjem birokratskih prepreka, jačanjem prava investitora ili tako što će rad učiniti fleksibilnijim pomoću standardnih neoliberalnih reformi. Pridržavajući se tih saveta, zemlje su retko postajale bogatije ili razvijenije, ali to nije smanjivalo uticaj ovog izveštaja.

Ukidanje ove publikacije posledica je devetomesečne eksterne istrage o nepravilnostima, koju je naručila sama Svetska banka. Ukratko, Kina je 2018. trebalo da padne sa 78. na 85. mesto. Pod pritiskom Pekinga intervenisali su tadašnji predsednik Svetske banke Džim Jong Kim i njegovi saradnici.

U početku su direktori Banke razmatrali mogućnost da uključe podatke iz Hong Konga u finalni rezultat Kine kako bi joj podigli mesto na rang-listi. Ali tadašnja glavna izvršna direktorka Banke Kristalina Georgijeva, koja je danas direktorka MMF-a, odlučila je da to nije moguće „iz političkih razloga“ i potražila druge načine da podigne poziciju Kine. Dovela je svog uterivača Simeona Đankova, veterana Doing Business ideologije koji se, prema izjavama zaposlenih na koje se istraga poziva, služio „terorom i zastrašivanjem“ ne bi li pronašao rešenje. Konačno, podaci iz Kine su prekrojeni, pa je i njen rejting skočio.

Ako je metodologija za listu osmišljena tako da negativno ocenjuje ekonomije kojima upravlja država, što je u Kini slučaj, zašto su izvršni direktori Banke intervenisali da joj podignu skor? Dobronamerno objašnjenje moglo bi da glasi da su sumnjali u vlastite metode: raskorak između stope ekonomskog rasta u Kini i procene Banke o njenom poslovnom okruženju bio je očigledan. Ali istražitelji su došli do drugačijeg zaključka: Banka se naprosto zabrinula da će joj Kina smanjiti doprinose.

Da je skandal bio ograničen na Kinu i izveštaj za 2018, lista Doing Business bi možda i opstala. I ranije su postojale sumnje u integritet njene metodologije, ponekad i među zaposlenima u Banci. Pol Romer, bivši glavni ekonomista, otvorio je pitanje o padu Čilea na listi nakon što je u toj zemlji socijalistkinja Mišel Bačelet pobedila na predsedničkim izborima. Istraga je sada otkrila još nepravilnosti.

Dok se radilo na izveštaju za 2020. Saudijska Arabija je vršila pritisak na Banku, koju je tada vodio Dejvid Malpas, da joj podigne rejting na listi. Banci je poručeno da bi u suprotnom njeni lukrativni ugovori sa saudijskom državom mogli biti ugroženi. Kako se navodi u istrazi, Đankov je instruirao osoblje da manipuliše podatke kako bi Saudijska Arabija na listi za 2020. pokazala najveći napredak u odnosu na prethodnu godinu (top improver).

Najveća šteta zbog ovih nalaza preti Georgijevoj, pa je ona odmah izdala saopštenje u kome se „fundamentalno ne slaže sa ovim nalazima i interpretacijama“. I Džim Jong Kim je razočarao neke komentatore koji su očekivali da će on kao jedan od osnivača Partnera u zdravlju i bivši direktor odeljenja SZO za AIDS umekšati neoliberalni profil Banke. Kim je danas potpredsednik investicionog fonda Globalni infrastrukturni partneri, čija imovina obuhvata nekoliko gasovoda i aerodroma (i par vetroparkova za utehu).

Lista Doing Business nikad nije bila naročito koristan analitički resurs. Ali to nije jedini projekat Svetske banke koji je politička uverenja podupirao podacima upitnog kvaliteta. Već čitavu deceniju Banka nas uverava u masovno smanjenje globalnog siromaštva. Godine 2015. je na primer tvrdila da samo 1% Egipćana živi u ekstremnom siromaštvu. Specijalni izvestilac UN za ekstremno siromaštvo i ljudska prava zaključio je da „trijumfalistički mejnstrim narativ pre pandemije nije opravdan činjenicama“. Ali političari imaju korist od te priče i zato se ona i dalje vrti u javnosti.

Tom Stevenson, London Review of Books 

Prevela Milica Jovanović

Peščanik.net