Najveće evropske privrede završile pandemijsku godinu bolje od očekivanja

Povezani članci

• Zašto reklame za kladionice neće biti na dresovima fudbalskih ekipa iz Engleske?
• U pucnjavi u SAD ubijeno 13 ljudi, među njima i napadač
• Sve više migranata na grčkim i španskim obalama
• SAD: Podrška Iraku u borbi protiv islamista
• Protesti i istrajnost
• Službeno: Vitalij Kličko kandidat za predsjednika Ukrajine

Pandemijsku godinu najveće evropske privrede su završile bolje nego što se očekivalo, ali su izgledi i dalje sumorni usled širenja novih mutiranih sojeva korona virusa, kao i haotičnog početka imunizacije stanovništva, dok evrozona već zaostaje u oporavku iza Kine i SAD, pišu svetski mediji.

Uprkos očekivanjima

Najveće evropske ekonomije u poslednjim mesecima 2020. godine nadmašila su očekivanja ekonomista, piše Tajms (The Times), ukazujući na zvanične podatke.

Iako je obnova širenja korona virusa stavila kompanije pod novi pritisak, i Nemačka i Španija izbegle su smanjenje u poslednjem tromesečju – nemačka ekonomija ostvarila je rast od 0,1 odsto u odnosu na predviđeni nulti rast, dok je Španija prkosila očekivanjima da će imati pad od 1,5 odsto i zabeležila rast od 0,4 odsto.

Francuska, druga najveća ekonomija u Evropskoj uniji (EU), klizi u dvostruku recesiju posle pada od 1,3 odsto u poslednjem kvartalu prošle godine, ali je to, ističe londonski list, ipak bolje od smanjenja od četiri odsto koliko su predviđali analitičari.

Ipak, mada se ekonomija evrozone drži bolje nego što se očekivalo, ona je daleko lošija od kineske i američke, podvlači Tajms i ukazuje da Evropska centralna banka (ECB) predviđa pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 7,3 odsto tokom cele godine, dok je Kina imala rast od 2,3 odsto, a SAD pad od 3,5 odsto.

Opasnost od dvostruke recesije

Najveće evropske ekonomije izbegle su sumorne prognoze u četvrtom tromesečju, uprkos novim merama za suzbijanje pandemije COVID-19 koje su ograničile aktivnosti potrošača i preduzeća, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times).

Međutim, ističe britanski list, klimav tempo oporavka tri zemlje od početnog ekonomskog udara pandemije podstakao je predviđanja pojedinih ekonomista da je evrozona i dalje u opasnosti da ove zime sklizne u dvostruku recesiju.

Rast BDP-a u SAD od jedan odsto i u Kini od 6,5 odsto u četvrtom kvartalu podvlači koliko je Evropa teško pogođena širenjem virusa zbog čega se, kako ukazuje Fajnenšl tajms, očekuje da će se sporije oporaviti od dve najveće svetske privrede.

U poređenju s rastom u Kini i manjim padom u SAD, Evropa je pretrpela dublju recesiju, s padom BDP-a tokom godine za pet odsto u Nemačkoj, 8,3 odsto u Francuskoj i 11 odsto u Španiji, što su sve rekordi posle Drugog svetskog rata, ukazuje list i dodaje da je s pogoršanjem izgleda za nemačku ekonomiju vlada u Berlinu pomerila rok do kada će se privreda vratiti na nivo pre pandemije – s početka na sredinu sledeće godine.

Odvojeni podaci objavljeni u petak, 29. januara, pokazali su da je austrijska privreda, pogođena naglim padom potrošnje u maloprodaji pošto je zemlja uvela nova ograničenja, u četvrtom kvartalu opala za 4,3 odsto, dok je Belgija prošla bolje s rastom od 0,2 odsto u odnosu na prethodna tri meseca.

Dalji rizici

Iako podaci sugerišu da su evropske kompanije pronašle načine da se nose s ograničenjima, izgledi ostaju sumorni pošto širenje zaraznijih sojeva virusa, zajedno sa sporom i haotičnom distribucijom vakcina u Evropskoj uniji povećava rizik od dužih ograničenja i veće potrebe za finansijskim podsticajima, ukazuje Blumberg (Bloomberg).

Predsednica Evropske centralne banke Kristina Lagard (Christine Lagarde) već je obećala da će pojačati podršku ako zatreba, dok je član Upravnog saveta ECB-a i guverner Centralne banke Irske Gabrijel Makluf (Gabriel Makhlouf) rekao da trenutno nema potrebe za snižavanje kamatnih stopa, ali da je ta opcija otvorena ako se pogoršaju ekonomski izgledi.

Rast u Nemačkoj i Španiji, kao i manji od očekivanog pada u Francuskoj u poslednja tri meseca 2020. ukazali su na otpornost privrede evrozone, mada su svetle tačke prikrile uznemirujuće perspektive, ocenjuje Rojters (Reuters).

Pojedini analitičari kažu da nema mnogo naznaka koje ukazuju da će se pozitivna dinamika nastaviti u prvom tromesečju ove godine, usled razočaravajuće distribucije vakcina, novih ograničenja u mnogim evropskim zemljama, kao i poslednjih podataka koji ukazuju na kontinuirane slabosti u evrozoni u narednim mesecima.

Pad u Francuskoj koji je usledio posle skoka od 18,5 odsto u trećem kvartalu nakon prvih mera zaključavanja, nadmašio je očekivanja od smanjenja od četiri odsto, ali, kako ukazuje Rojters, Francuska će u narednim danima saznati da li će vlada uvesti nova ograničenja, a posebno da li će škole biti zatvorene.

U Nemačkoj su se kancelarka Angela Merkel i lideri saveznih pokrajina dogovorili u zadnjoj nedelju januara da produže ograničenja do sredine februara jer se ta zemlja, nekada uzor u borbi protiv pandemije, muči s drugim talasom i rekordnim brojevima smrtnih slučajeva od COVID-19.

Nemačka vlada je prošle nedelje zbog drugog talasa mera zatvaranja spustila prognozu rasta za ovu godinu na tri odsto, što je velika promena u odnosu na procenu prošle jeseni od 4,4 odsto.

Ekonomske izglede u evrozoni pomutili su spor Evropske unije i britansko- švedske farmaceutske kompanije Astrazenka (AstraZeneca) oko isporuke vakcina u EU i povratak inflacije u Nemačkoj, koja komplikuje procene u ECB-u.

Podaci ECB objavljeni u petak pokazuju da je prošlog meseca poraslo kreditiranje kompanija iz evrozone uprkos povratku u recesiju, dok su banke saopštile da pooštravaju pristup kreditima zbog straha od bankrota usled novih ograničenja.

RSE