Zaboravite privatne, brinite se za javne interese: Nadmudrivanja političkih partija preko leđa birača 

Izdvajamo

• Sasvim na kraju, poručio bih političarima Kosova da posete Knežev dvor u Dubrovniku i pročitaju natpis iznad vrata gde piše: »Zaboravite privatne, brinite se za javne interese.«

Povezani članci

• EU traži da Vlada RS bez odlaganja povuče ‘zakon o stranim agentima’
• Sarajevo i dalje prvo, Beograd peti na svijetu po onečišćenju zraka
• Večeras zatvaranje izložbe Milomira Kovačevića Strašnog u Zvonu
• Baletska bajka Pinokio
• Beograd me danas pita: “šta ima u Sarajevu”?
• 8. GREEN FEST – ČETIRI ZELENA DANA U BEOGRADU

foto: vizionplus.tv

Posle ovakvih kalkulacija sa kosovskim izborima, a znamo da, Kosovo nije izuzetak, slične igrarije se dešavaju i u mnogim drugim zemljama širom sveta, postavlja se pitanje, stvarno zašto se organizuju izbori, kada glas građana ne odlučuje u ničemu? Građani glasaju, politički lideri trguju. Trguju voljom građana. Normalno je trgovati potrošačkom robom. Prodavati papriku, paradajz, pasulj i dr. Trgovalo se od vajkada, ali trgovina voljom građana, to  je necivilizovano, nekulturno i najveći bezobrazluk. Nažalost ovakva trgovina u poslednje vreme uzima maha.

Jedan vid demokracije u savremenom svetu su i slobodni izbori. Pod slobodnim izborima podrazumeva se da, svi punoletni građani pošto ne mogu da se okupe na jedno mesto i odlučuju o životnim pitanjima društva, biraju svoje predstavnike koji će odlučivati u njihovo ime. Izabrani predstavnici ni u kom slučaju ne bi smeli da u izabranim organima predstavljaju svoju, već isključivo volju onih koji su ih izabrali.

Tako bi trebalo, a kako se radi u životu, iznećemo u tri puta održanim generalnim izborima na Kosovu u poslednjih 5 godina.

Posle izbrojanih glasova u 2014., PDK izašla je kao pobednik, ali sa nedovoljnim brojem poslanika da bi mogla da sastavi vladu. Četiri opozicione političke partije (DSK, VV, AAK i NISMA) zaključuju postizborni savez, zaklinju se u međusobno poverenje, da dotadašnju vladajuću DPK pošalju u opoziciji.

Četverostranački savez, pošto su dobili apsolutnu većinu, saziva skupštinu, izaberu predsednika Skupštine i druge organe u skladu sa zaključenim dogovorom. Nezadovoljna DPK se obraća Ustavnom sud, tražeći da, Ustavni sud poništi izbor predsednika Skupštine, jer po slovu Ustava, član 95. partija ili koalicija koja dobija izbore, njoj pripada mesto predsednika skupštine a da, posle izborne koalicije nemaju nikakav značaj u političkom životu. Ustavni sud usvaja zahtev DPK, tako da se izbori za predsednika Skupštine i druge organe ponište. Posle ovakvog raspleta nastaje pat pozicija. Partija koja je dobila izbore nema apsolutnu većinu, a njoj pripadaju i mesto predsednika Skupštine i da formira vladu. Ovakvo stanja trajalo je nekoliko meseci, sve dok nisu bili pozvani u ambasadu SAD lideri DSK i DPK, Isa Mustafa i Hashim Thaqi. Posle “svestranih“ konsultacija u ambasadi SAD i nakon brižljivog razmatranja političke situacije, pre svega imajući u vidu “interes građana“, oni pristaju da zaključe sporazum o velikoj koaliciji.

Velike koalicije suprotstavljenih političkih partija nisu retkost u demokratskom svetu, kada su zaista u pitanju nacionalni interesi, međutim, ovaj koalicioni sporazum proizilazi nacionalni interes, lični interesi preovlađuje nad nacionalnim. Postignutim dogovorom je utvrđeno da, mesto predsednika parlamenta pripada DPK, partiji koja je pobedila na izborima, a vladu da formira DSK, tj. da njen predsednik bude predsednik Vlade Kosova. Međutim, tu nije stavljena tačka, dogovor je obavezivao DSK, da kada isteče mandat dotadašnjem Predsedniku Kosova, podrže kandidaturu koju bude predložila DPK.

Koaliciona vlada stupa na dužnosti, ali sada AAK, VV i NISA, bacaju drvlje i kamenje na vladu i premijera Isu Mustafa, koji je prevario dotadašnje tri članice saveza i priključio se dotadašnjem okorelom političkom protivniku. Izbijaju ulične demonstracije, ometanje rada Skupštine, prolivanje vodom protivničke govornike tokom rada Skupštinu, bacanje suzavca tokom zasedanja, čak i zoljom jedne noći pogođeno je skupštinsko zdanje.

Foto: REUTERS/Laura Hasani

Neposredno pre isteka mandata dotadašnjoj predsednici, Atifete Jahjaga, poslanici iz DSK u skladu sa zaključenim koalicionom sporazumom, podrže kandidaturu predstavnika DPK, tako da predloženi kandidat, Hashim Thaqi, bude izabran za Predsednika Republike Kosova.

Godinu dana pre isteka mandata vlade, koja je bila jedna od najuspešnijih dotadašnjih vlada Kosova, koalicioni partner DPK, smatra da je dovoljno ojačala, sada može sama da vlada, te da odlučuje da podrži inicijativu antivladine koalicije, te ruše svoju sopstvenu vlada i raspisuju se vanredni izbori. Posle ovakvih događaja naglo je pao rejting dotadašnjoj najuticajnijoj političkoj partiji DPK. Pošto su analizirali sve moguće kombinacije koje se mogu desiti posle izbora, DPK, AAK i NISMA (Inicijativa za Kosovo), se sporazume da, bez obzira ko će pobediti na izborima, premijersko mesto pripada AAK, tj. njenom predsedniku Ramušu Haradinaju. Predizbornu koaliciju zaključuju i DSK, AKR i ALTERNATIVA, jedna minijaturna politička partija.

Centralna izborna komisija objavila je konačne rezultate izbora održanih 11. juna. Koalicija okupljena oko Demokratske partije Kosova, Alijanse za budućnost Kosova i Inicijative za Kosovo – osvojila je najveći broj poslaničkih mesta u Skupštini Kosova – 39. Pokret Samoopredeljenje osvojio je 32; koalicija Demokratske lige Kosova i Alijanse za novo Kosovo – 29. Srpska lista u budućem sazivu kosovske skupštine imaće 9 poslaničkih mesta – saopštio je CIK. Preostali broj poslaničkih mesta – 11 – osvojile su stranke manjinskih zajednica, među kojima je i Samostalna liberalna stranka Slobodana Petrovića sa jednim poslaničkim mestom.

Koalicija DPK, AAK i Inicijativa (NISMA), dobili 39 poslaničkih mandata ali za formiranje vlade treba da imaju najmanje 61, jer Skupština Kosova broji 120 mandata. Nakon dva meseca u mat poziciji, predsednik AKR, Begjet Pacoli, izdaje svoje koalicione partnere, zaključuje ugovor sa mandatarom, Haradinajom da, njegovoj partiji, koja je dobila tri poslanička mesta pripadaju četiri ministarstva, sedam zamenika ministara, a njemu lično Ministarstvo spoljnih poslova i Prvog potpredsednika vlade. Mandataru Haradinaju sa 9 poslanika pripalo je jedno ministarstvo. Sa ova tri prebega, koalicija DPK, AAK i NISMA dostižu cifru od 62 poslanika te formira se mnogo očekivana Vlada Kosova, sa 22 ministarstva i 85 zamenika ministara. Nakon sam dva dana, jedan poslanik NISME, nezadovoljan što nije izabran za ministra, javno poziva opoziciju na obaranje vlade. Razočarani poslanik poziva opoziciju, obezbedite 60 glasova, ja ću biti jezičak na vagi da oborimo vladu, ali opozicija je došla do broja 59 i nikako više. Nakon uvođenja takse od 100% na robu iz Srbije i BiH, vladu napušta lista Srpska sa 10 mandata. Sada opozicija sa svojih 59 i 10 mandata Srpske liste može da ruši vladu, ali Samoopredeljenje iz “principijelnih razloga“ neće glasove liste Srpska.

U julu prošle godine, Haradinaj je izjavio pred TV kamerama, da je dobio poziv za saslušanje od strane Specijalnog suda u Hagu, te želji da odvoji funkciju premijera od Ramuša Haradinaja, da štiti interese Republike, pa će tamo ići kao individualna ličnost, te daje neopozivu ostavku.

Kada bi tako bilo, rekli bismo u redu, tako i treba. Međutim, pozadina je drugačija. Haradinaj je računao da, od jednog broja običnih ljudi uvođenje takse je prihvaćeno sa oduševljenjem. Računao je da mu je porasla popularnost, tako da će na vanrednim izborima izvojevati čistu pobedu nad ostalima, pa je podneo ostavku. Kada bi gledao interese Kosova i građana, ne bi sastavljao vladu od 22 ministarstva i 85 i više zamenika. Broj zamenika ministara nije bio stalan. On se menjao vrlo čestim postavljanjima novih i razrešenjima starih, jedno vreme bilo ih preko 95, ali ispod 85 nikada nije palo.

Ponovo se raspisuju vanredni izbori. Ovog puta sve političke partije idu samostalno na izbore, osim AKR, NISMA i PD, koji zaključuju predizbornu koaliciju. Izbori su održani 6. oktobra a konačni rezultati su saopšteni 27. novembra 2019. Centralna izborna komisija Kosova objavila je konačne rezultate izbora prema kojima je najviše glasova birača osvojio Pokret Samoopredeljenje sa 26,27 odsto osvojenih glasova, sledi Demokratski savez Kosova sa 24,54, pa Demokratska partija Kosova sa 21,23 odsto, a cenzus je prešla i koalicija okupljena oko NISMA koja je osvojila 5,002 odsto glasova. Od 120 mandata, Albancima pripada 100, Srpska lista 10 a deset drugim nacionalnim manjinama.

Foto BBC

Pobednik ovih izbora biva Pokret Samoopredeljenje, sledi DSK sa jednim poslanikom manje, koji i počinju dogovaranja oko programa i izbora vlade. Podučen iz ranijeg sporazuma PDK – DSK iz 2014., DSK insistira da se obaveže Pokret Samoopredeljenje da, u 2021. podrže kandidaturu koju bude predložilo DSK, za predsednika Republike. Pokret Samoopredeljenje, još uvek, iz “principijelnih razloga“ to ne prihvata. Kažemo još uvek, jer nije verovati da neće zaključiti koalicioni ugovor pa da se ide na još jedne vanredne izbore.

Posle ovakvih kalkulacija sa kosovskim izborima, a znamo da, Kosovo nije izuzetak, slične igrarije se dešavaju i u mnogim drugim zemljama širom sveta, postavlja se pitanje, stvarno zašto se organizuju izbori, kada glas građana ne odlučuje u ničemu? Građani glasaju, politički lideri trguju. Trguju voljom građana. Normalno je trgovati potrošačkom robom. Prodavati papriku, paradajz, pasulj i dr. Trgovalo se od vajkada, ali trgovina voljom građana, to  je necivilizovano, nekulturno i najveći bezobrazluk. Nažalost ovakva trgovina u poslednje vreme uzima maha.

Prošlo je više od tri meseca od održanih izbora i potrošenim ogromnim novcem iz siromašnog kosovskog budžeta, još uvek se pregovara-trguje, a vlade nema pa nema, možemo reći da su proteklih 105 dana pojeli skakavci.

Sasvim na kraju, poručio bih političarima Kosova da posete Knežev dvor u Dubrovniku i pročitaju natpis iznad vrata gde piše: »Zaboravite privatne, brinite se za javne interese.«