ENG
Izgradnja Severnog toka 2, kojim će se udvostručiti ruske isporuke gasa Nemačkoj na ruti kroz Baltičko more, približava se kraju, čime će se, prema ocenama kritičara, povećati zavisnost Evrope od Rusije i njenog gasa – gasovod izaziva podele u Evropi, ali i povećava jaz između SAD i Evropske unije, pišu svetski mediji.
Pritisak na Evropu
Sa završetkom gasovoda Severni tok 2 ruski predsednik Vladimir Putin se sprema za pritisak na Evropu, piše u časopisu Forin polisi (Foreign Policy) analitičar za pitanja gasa Mihail Korčemkin, ističući da energetsko snabdevanje Evrope, uprkos najavama, neće biti diverzifikovano tim projektom, dok će se izvoz ruskog gasa koncentrisati kroz koridor u Baltičkom moru, zaobilaženjem Ukrajine. Time će Evropa biti dodatno ranjiva na prekid snabdevanja, bilo zbog havarije ili Putinovog hira.
Novi gasovodi obično znače više gasa, ali samo ako se stare rute ne gase, ukazuje Korčemkin, dodajući da ruski Gasprom (Gazprom) planira da ugasi neke od gasovoda koji zajedno imaju kapacitet nekoliko puta veći od Severnog toka 2. Sada oko 90 odsto ruskog gasa ide preko Severnog toka 1, gasovoda u Belorusiji i gasovoda u Ukrajini. Gašenjem samo jedne rute, ističe se u Forin polisiju, Gasprom neće moći da nadoknadi manjak gasa u Evropu u slučaju problema s norveškim snabdevanjem ili tehničkog kvara na Severnom toku 1 i 2.
Deluje čudno što evropski lideri, zabrinuti za energetsku bezbednost i ekonomsko zdravlje svog partnera Ukrajine, pozdravljaju Severni tok 2, dodaje se u tekstu uz ocenu da bi evropski političari trebalo da budu zabrinuti, pošto istorija Severnog toka 1 pokazuje da je Putin spreman da koristi gasovod za politički uticaj. Posle završetka Severnog toka, on je smanjio isporuke gasa Ukrajini kada ga je Kijev naljutio. Kada su evropske zemlje najavile da će preprodati ruski gas Ukrajini po nižim cenama od onih koje je Rusija postavila Kijevu, Putin je 2014. zapretio da će kazniti umešane strane – austrijske, nemačke i slovačke firme – smanjivanjem isporuka gasa tim zemljama. Preprodaja gasa je ipak nastavljena, posle čega je ruski predsednik naložio smanjenje isporuka evropskim zemljama preko Ukrajine za 50 odsto, a potom i Nemačkoj preko Severnog toka.
Prema ruskim medijima, gambit je naneo gubitak od 5,5 milijardi dolara prihoda Gaspromu i kazne od 440 miliona dolara, ukazuje se u Forin polisiju. Zima je ipak bila topla i manjak je nadoknađen isporukama iz Norveške. Ali je Putinu, kako navodi Korčemkin, od gubitka bilo mnogo važnije da pokaže da može da smanji isporuke Evropi po svojoj volji.
U predstojećim godinama Severni tok 2 će rasturiti 50 godina stari sistem kojim je ruski gas dolazio do potrošača u centralnoj Evropi i južnoj Nemačkoj, ocenjuje analitičar za pitanja gasa. S tri ruska gasovoda – Severni tok 1, Severni tok 2 i Jamal-Evropa koji preko Belorusije i Ukrajine ide do Nemačke – Evropa će biti opasno zavisna od odnosa Berlina i Moskve, zaključuje osnivač i direktor konsultantske kompanije Ist Juropijan gas analisis (East European Gas Analysis).
Politika i geopolitika
Igra politike i geopolitika je deo priče o Severnom toku kao i bilo koji argument o ekonomiji, klimatskim promena ili diverzitetu energetskog snabdevanje Evrope, ocenjuje Njujork tajms (The New York Times).
Kritičari, uključujući iz SAD, koji bi želeli da prodaju Evropi više tečnog prirodnog gasa, kažu da nisu zabrinuti samo da će Nemačka biti previše zavisna od ruskog gasa kako polako gasi nuklearne elektrane i termoelektrane. Takođe strahuju, ukazuje američki list, da je bitnija namera Rusije da uskrati Ukrajini važan deo prihoda od tranzita gasa.
Saradnica Nemačkog Maršalovog fonda u Briselu Kristin Berzina (Kristine) kaže da je Severni tok osetljiv zato što strateški deli Evropu između interesa Nemačke i interesa svih ostalih. “Stvara mnogo nepoverenja i tenzija s Poljskom i Ukrajinom”. Predsednik odbora za spoljne odnose nemačkog parlamenta Norbert Retgen (Roettgen) kaže da je geopolitički problem gasovoda što povećava zavisnost Ukrajine od Rusije, ali i što odvaja Nemačku od svojih evropskih suseda, posebno na istoku, i što udaljava Nemačku od SAD.
Mada je Tramp pretio sankcijama kompanijama uključenim u izgradnju Severnog toka 2, projekt će verovatno biti završen blizu roka početkom sledeće godine. Berzina ukazuje da nije jasno koji bi cilj sankcija bio, pošto je većina cevi položena. Predstavnici Severnog toka 2 kažu da je više od 2.000 kilometara od ukupno 2.400 kilometara cevi već položeno. Retgen, koji se protivio Severnom toku 2, kaže da je uprkos američkim sankcijama, “malo kasno” da se projekat zaustavi. Još gore, kaže on, sankcije bi povećale tenzije SAD s Nemačkom i drugim evropskim zemljama, i takođe bi nanele težak udarac pristalicama transatlantskih odnosa koje su već u defanzivi zbog Trampove kritike kancelarke Angele Merkel i njene politike.
Izvoz gasa u Evropu predstavlja veći deo profita Gasproma koji je ključan za rusku državu, budući da proizvodnja nafte i gasa pokriva oko 450 odsto ruskog budžeta, ukazuje Njujork tajms navodeći da je to prećutna kritika projekta, pošto se izvozom gasa finansiraju ruska vlada i vojska, i s povećanjem izvoza energenta, gasovod u suštini pomažu stabilizaciji ruskog režima. Pristalice projekta, s druge strane, kažu da je Rusija dugo bila pouzdani snabdevač Evrope, kao i da je zavisnost uzajamna. A Merkel je, kako ističe Njujork tajms, odgovorila da molekuli ruskog gasa ostaju molekuli ruskog gasa bez obzira da li ide kroz Ukrajinu ili s dna Baltičkog mora.
Dodatni troškovi zbog Danske
Završetak Severnog toka 2 će verovatno biti pomeren s dodatnim troškovima od 560 miliona evra, pošto Danska još nije odobrila postavljanje cevi na svojoj teritoriji kroz koju prolazi Severni tok 1, ukazuje Rojters (Reuters).
Od svih zemlja kroz čije vode Gasprom pravi Severni tok 2, jedino Danska nije odobrila projekat. Gasovod prolazi još kroz vode Finske, Švedske i Nemačke. Alternativna ruta koja bi zaobišla danske vode za izgradnju Severnog roka 2 mogla bi da košta “stotine miliona dolara”, rekao je predsednik Gasproma Viktor Zubkov za Rojters.
Izjava Zubkova je prvi put da je Gasprom priznao da bi projekat mogao imati značajno povećanje troškova za rutu oko Danske. Prema pismu do kojeg je došao Rojters u avgustu, kompanija je navela da bi završetak projekta mogao biti pomeren osam meseci s dodatnim troškovima od 560 miliona evra usled poteškoća u Danskoj. Inicijalni budžet je bio 9,5 milijardi evra.
Ruski predsednik je prošle nedelje pozvao Dansku da ignoriše pritisak SAD i “pokaže svoj suverenitet” dozvolom Severnom toku 2 da prođe kroz njenu teritoriju.
Dok je Severni tok 2 naišao na protivljenje nekih evropskih zemalja i SAD koje kažu da će se povećati zavisnost Evrope od ruskog gasa, u finansiranju projekta učestvuje više evropskih kompanija. Pored Gasproma, ukazuje Rojters, polovinu finansiranja za Severni tok 2 obezbedile su nemačke kompanije Uniper i Vinteršel (Wintershall), britansko-holandski Šel (Shell), austrijski OMV i francuski Anži (Engie).
