ENG
Tri decenije posle pada Berlinskog zida, istok i zapad Nemačke i dalje su podeljeni po ekonomskim i društvenim pitanjima, što bi moglo doći do izražaja na predstojećim lokalnim izborima u istočnim pokrajinama gde se očekuje uspeh ekstremnodesničarske stranke Alternativa za Nemačku (AfD), pišu svetski mediji.
Ekstremna desnica na bivšem komunističkom istoku
Glasači u pokrajinama na istoku Nemačke, Saksoniji i Branderburgu, mogli bi da nanesu još jedan udarac tradicionalnim nemačkim partijama i da dalje destabilizuju saveznu vladu Angele Merkel, ukazuje agencija Asošiejtid pres (Associated Press).
Nekoliko nedalja uoči 30. godišnjice pada Berlinskog zida, izbori će, ocenjuje AP, verovatno istaći ekonomska i društvena pitanja koja i dalje dele zemlju posle ujedinjenja 1990. godine.
Bivši komunistički istok, posebno Saksonija, postao je uporište ekstremnodesničarske partije AfD-a koja bi mogla završiti na prvom mestu u obe savezne pokrajine u nedelju, navodi AP i dodaje da je Saksonija rasadnik ekstremnodesničarskih grupa – ne samo što je bastion AfD-a, već se u toj pokrajini istakla i antimigraciona grupa PEGIDA (Patriotski Evropljani protiv islamizacije Zapada) na protestima u vrhuncu migrantske krize 2015.
Mnogi ljudi na nemačkoj ruralnoj, istočnoj periferiji se osećaju zapostavljeno, objašnjava AP. Nezaposlenost u Saksoniji nije bitno veća od nacionalnog proseka i tamošnji veliki gradovi Drezden i Lajpcig su uglavnom obnovljeni i privukli su nove komanije, ali se ruralni regioni još nisu oporavili od deindustrializacije pre 30 godina kada su kominističke kompanije i poljoprivredne zadruge propale, a desetine hiljada ostale bez posla.
Neki od njih se još nisu oporavili od gubitaka poslova posle pada Berlinskog zida. Obećanja o jednakom standardu se većinom nisu ostvarila i plate na istoku i dalje zaostaju za platama na zapadu Nemačke, dok su mnogi mladi još davno otišli na zapad, ukazuje američka agencija.
‘Wir sind das Volk’
Kada 9. novembra bude obeležena 30. godišnjica pada Berlinskog zida, neće imati puno toga da se slavi, jer je Nemačka danas opet podeljena po liniji istok-zapad, zbog čega možda treba promeniti istorijski narativ šta se desilo u godinima posle 1989, ocenjuje u Njujork tajmsu (The New York Times) Ana Zauerbri (Anna Sauerbrey), urednica nemačkog dnevnika Tagesšpigel (Der Tagesspiegel)
U vreme 25. godišnjice pada zida i ujedinjenja Nemačke, ukazuje Zauerbri, raspoloženje je i dalje bilo pobedničko i ispunjeno nadom, pošto su se smanjivale razlike između istočnih i zapadnih Nemaca – posle masovne nezaposlenosti i gubitaka nakon sloma socijalističke državne ekonomije, istočna Nemačka je bila na putu sporog i postojanog oporavka, dok su se razlike u regionalnim identitetima ublažavale.
Onda je došla migraciona kriza kada su, kako ističe Zaurberi, Nemci širom zemlje ljutito reagovali na odluku Merkel u septembru 2015. da u zemlju primi više od milion izbeglica, ali je reakcija u istočnoj Nemačkoj bila posebno toksična – migranti su sprečavani da izađu iz autobusa i prećeno im je nasiljem. Kriza je prošla i gnev se smirio, ali rane ostaju u obliku podrške ksenofobnoj AfD koja bi u Branderburgu i Saksonija mogla da dođe do rekordnih 25 odsto glasova, dok je u anketama na nacionalnom nivu na 11 do 14 odsto.
Migrantska kriza, kao i ekonomska nejednakost, nije izazvala te razlike, koje su dublje prirode i za njihovo razumevanje, ističe Zauerbri, treba revidirati priču o godinama posle rušenja zida. Konvencionalna mudrost je da je revolucija 1989. došla iz baze, s masama istočnih Nemaca kojima se smučila totalitarna vlast, ali pojedini istoričari ukazuju da je revoluciju vodila mala grupa aktivstičkih grupa, dok su “obični građani” čekali šta će se desiti.
To, kako ističe autorka, postavlja pitanje koliko je istočnih Nemaca želelo revoluciju i koliko njih je tražilo ujedinjenje sa Zapadom. Slična stvar se desila tokom migracione krize kada su istočni Nemci opet osetili da se ništa ne pitaju, ali im je tada, ocenjuje Zauerbri, bilo dosta i tri decenije potisnutog besa i straha su isplivali u toksični, ksenofobni nacionalizam. Takav narativ eksploatiše AfD koja poziva glasače da završe revoluciju i da nepravde koje su istočni Nemci pretrpeli posle 1989. poprave u populističkom ustanku. Tako je i popularna parola iz 1989. “Wir sind das Volk” (Mi smo narod) postala slogan ekstremne desnice.
Drugačije glasaju, drugačije misle i drugačije osećaju
Osećaj ponosa i uspeha danas je upadljivo odsutan na istoku Nemačke, dok se približavaju ključni izbori na istoku, kao i 30-godišnjica pada Berlinskog zida u novembru. Sve je jače osećanje da je dugi proces približavanja dve Nemačke ne samo stao, već da se preokrenuo, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times).
Danas Nemci na istoku i zapadu ne samo da različito glasaju, oni misle drugačije i osećaju drugačije, ocenjuje britanski list i citira profesora sociologije na Univerzitetu Humbolt Štefana Maua (Steffan Mau) koji kaže da se posle 1989. mislilo da će istočni i zapadni Nemci biti sve sličniji, ali da se ispostavilo da su razlike pustile korenje, uz rast frustracije i nezadovoljstve na istoku.
Prema jednoj anketi objavljenoj prošlog meseca samo 31 odsto istočnih Nemaca misli da je demokratija kakva postoji u Nemačkoj najbolji oblik vladavine, dok je pre dve godine to mislilo 53 odsto. S druge strane, ukazuje Fajnešl tajms, na isto pitanje je pozitivno odgovorilo 72 odsto zapadnih Nemaca, skoro isto kao i pre dve decnije. Slične razlike se pokazuju i u odgovorima o identitetu – 47 odsto istočnih Nemaca sebe identifikuje pre svega kao istočne Nemace, dok 44 odsto smatra sebe Nemcima, što je takođe nagli preokret u odnosu na pre samo dve godine.
Pored snage AfD, osobenost istočne Nemačke je i opstajanje ekstremnolevičarske partije Linke, naslednice bivše istočnonemačke komunističke partije. U Saksoniji se očekuje da će AfD i Linke zajedno sakupiti oko 40 odsto glasova. Iako na suprotnim stranama političkog spektra, obe stranke se, ukazuje Fajnenšl tajms, obraćaju nevoljama istočnih Nemaca i njihovom osećaju zasebnog identiteta.
Strepnje istočnih Nemaca posle gubitaka poslova, nesnalaženja u novom zapadnom sistemu i egzodusa više od 1,9 miliona s istoka na zapad posle 1989. godine, došle su do izražaja tokom izbegličke krize kada su se mnogi žalili da država umesto da reintegriše istočne Nemace daje izdašne beneficije i podršku izbeglicama. Donedavno je većina zapadnih Nemaca osećala da nema šta da se razume i rešava u vezi s nezadovoljstvom na istoku – ujedinjenje je za njih bilo uspešno zatvoreno poglavlje u istoriji. Ipak, ukazuje Fajnenšl tajms, uspeh AfD je naveo zapadnjake da gledaju na istok s užasom i ogorčenjem, ali i s obnovljenim osećajem interesovanja i zabrinutosti, što bi mogao biti razlog za optimizam.
Strepnje i pre ujedinjenja
Istočni Nemaci su bili zabrinuti za svoju budućnost i pre ujedinjenja, ali ipak tada nisu želeli da gledaju u prošlost, prenosi Gardijan (The Guardian) navode britanskih diplomata s kojih je ove nedelje skinuta oznaka poverljivo.
Naglasak na diplomatskim prepiskama koje su postale dostupne posle 30 godina, Gardijan stavlja na upozorenja da je uzdržanost tadašnje premijerke Margaret Tačer (Margaret Thatcher) o ujedinjenju Nemačke izazvala ozlojađenost među Nemcima.
Dok je protivljenje Tačer ujedinjenju Nemačke odavno poznato, novoobjavljeni dokumenti pokazuju u kojoj meri je njen stav izazivao podele među britanskim diplomatama. Na primer, u jednoj poruci ministar spoljnih poslova Daglas Herd (Douglas) je ocenio da Velika Britanija treba da bude veoma oprezna da ne deluje da nešto kvari i da treba da izađe s pozitivnim idejama.
Britanski ambasadori u Istočnoj i Zapadnoj Nemačkoj su u zajedničkoj poruci uoči ujedinjenja 3. oktobra 1990. izneli predviđanje o prirodi i težnji nove ujedinjene zemlje, sa zaključkom da “nema razloga da se očekuje vraćanje ponašanja koje je izazvalo dva svetska rata”.
Ambasador u Istočnoj Nemačkoj Patrik Ejers (Patrick Eyers) u svojoj poslednjoj poruci 2. oktobra, u “oproštaju od nevoljene zemlje”, pisao je o raspoloženju naroda uoči ujedinjenja.
“Moj utisak [o raspoloženju] je duboke emocije, zadovoljstva pomešanog s određenom strepnjom u susretu s predstojećom neizvesnošću. Ali niko od njih ne gleda unazad”.
