ENG
Nedavni događaj u Ravnogorskom parku u Bileći – otkrivanje spomenika đeneralu Draži Mihailoviću – još je jedno oporo i uznemiravajuće podsećanje da se pažljivo neguju nacionalističke ostrašćenosti na teritoriji na kojoj su četnici masovno ubijali muslimane u Drugom svetskom ratu, a njihovi naslednici nastavili sa zločinima tokom rata u Bosni.
Autokratski vođa Republike Srpske i aktuelni predsednik Predsedništva BiH Milorad Dodik nastavlja da čuva četničke tradicije. Socijaldemokratski miljenik Zapada iz vremena kada se suprotstavljao Radovanu Karadžiću, kada je bio glas razuma u Skupštini RS-a i jedini lider koji nije imao ličnu ulogu u tragičnom vremenu rata, danas na teritoriji RS-a omogućava da četnička okupljanja budu sasvim legalna, rekao bih čak preporučljiva.
Dodik – što se mene tiče uzaludno – pokušava da četnike predstavi kao deo antifašističkog nasleđa i međusrpskog pomirenja, ali latentni ravnogorac iz Laktaša tako u ime srpstva čini štetu Srbima, Bosni i Hercegovini, ali i odnosima u regionu. Tri i po metra visok kip Draže podignut je pošto je prethodno, sa istog mesta, uklonjen nekadašnji partizanski spomenik. Kakav bezobrazluk! Nema tu, gospodo, ni “međusrpskog” ni bilo kakvog istorijskog pomirenja. Ovo je provokativni udar koliko na istoriju, toliko i na stabilnost i suživot BiH.
Dolivajući ulje na neugaslu vatru Bosne i regiona, Dodik godinama, uz blagoslov srpskog patrijarha, populistički radi na promociji četništva kao krunskog dokaza srpskog identiteta. Pamjat čuvamo, delo nastavljamo, poruka je sledbenika Milana Nedića. Uz stadion fudbalskog kluba Slavija u Istočnom Sarajevu su table s imenom Draže Mihailovića. Crna zastava sa lobanjom je nedavno, na godišnjicu ulaska srpske vojske 1918, razvijana po Banjaluci gde dvojica četničkih vojvoda imaju svoje ulice. Nose je maturanti po Vlasenici. Kokarde, šubare, ikone, čokanji i majice krase štandove vašara u Mrakovici i Kočićev zbor na Manjači koji Dodik ne propušta. Okupljaju se četnici i na Kozari gde su sa divizijama SS ubijali sopstveni narod. Na godišnjicu slavne partizanske bitke, policija je 2015. privela grupu mladih antifašista s petokrakama na zastavama da ne bi pevali partizanske pesme! Dodik tvrdi da na Kozari i nije bilo nikakvih jugoslovenskih partizana, već samo Srba. Kakvo to umišljeno “jedinstvo srbskih četnika i partizana” slavi Dodik u Banjaluci u Danu pobede nad fašizmom? Cinična i veštački stvorena teza o dva pola srpskog antifašizma. Groteskna nacionalistička manipulacija iza koje stoji poruka: svi smo mi Srbi. Svi četnici bili su Srbi. Svi partizani bili su Srbi. Zato mu odatle uzvraćaju: Ne damo Kozaru Dodikovim četnicima!
Prošle godine je na kapiju Ambasade Srbije u Sarajevu, na Sretenje, provokativno zalepljen plakat sa mrtvačkom glavom i natpisom “Četnici”. Dodik je osudio “najveću provokaciju od kraja rata” i odmah je upotrebio “kao još jedan dokaz da Srpska nema šta da traži u BiH” koju zove “monstrum državom”. Sa kakvim moralnim autoritetom Dodik reaguje na lobanju sa ukrštenim kostima? Zašto je lobanja bezbednosna pretnja u Sarajevu, a nije u etnički očišćenom Višegradu? Zastava pod kojom je tokom Drugog svetskog rata zaklano i ubijeno više od 100.000 muslimana, Hrvata i slobodoumnih Srba vijori 13. marta u Draževini, mestu pored Višegrada. Tada se više stotina četnika iz Srbije i BiH postroji, oplakuje dan hapšenja “Čiče” u okolini ovog grada, drži parastos, polaže cveće na njegov spomenik i kudi komuniste koji su ga streljali 1946. kao ratnog zločinca. “Biće opet pakao i krvava Drina, evo idu četnici sa srpskih planina”, grme ravnogorci ponosni na masakre muslimana po Višegradu i Foči 1943. koji su Drinu – po đeneralovom naređenju – pretvarali u “plavu grobnicu”. Ne manje su ponosni što su pola veka kasnije tu ubili oko 3.000 Bošnjaka i “očistili teren”. Ravnogorci odlično znaju šta su četnici počinili po istočnoj Bosni 1943. ili u periodu 1993-95. “Žive lomače” i silovanja, masovne egzekucije na Drini ćupriji.
Zna i Dodik, ali revidirajući istoriju, preteći sadašnjosti i unoseći strah i omraz u budućnost, nikada nije rekao da ovakve provokacije onemogućavaju zajednički život u Bosni. Nije, a imao je toliko prilika. Zašto? Evo zašto: “Četnici su najveći srpski heroji i branitelji srpstva. Oni imaju pravo da se okupljaju gde hoće. Neka znaju Bošnjaci da nema igre sa nama”. Dodikov otpor povampirenju mračnih nacionalističkih snaga nije samo retorički. Uspeo je da njegovi poslanici u Zastupničkom domu Parlamenta BiH onemoguće donošenje zakona koji je predviđao zabranu svakog oblika delovanja i registracije fašističkih i neofašističkih organizacija kao i upotrebu njihovih simbola. Poslanici Dodikove stranke tražili su da se iz odredbi isključi “oslobodilačka” četnička organizacija. Neki od onih koji su se postrojavali po Višegradu moguće su učestvovali u genocidu u Srebrenici. Dodik nije paradirao sa četnicima u Višegradu, ali zašto bi ih kritikovao. Za zakon Federacije BiH po kome je uvedena zatvorska kazna za negiranje genocida u Srebrenici izjavljivao je 2014. da mogu da ga “okače mačku o rep”.
Viši sud u Beogradu jeste maja 2015. rehabilitovao komandanta kraljevske vojske u otadžbini, ali sledbenici njegove ideologije su presudu pročitali kao signal da počnu da iz istorije brišu krunski doprinos partizana pobedi nad fašizmom. Kvislinški pokret ne samo da je rehabilitovan već su kokarde i kame ubačene na stranu pobednika sa koje je NOB gotovo istisnut. Srbija je oficijelno izjednačila partizane-antifašiste i četnike-fašističke saradnike, ali prve kao da je sramota pomenuti. Svi oni koji pravdaju zločine, postaju njihovi saučesnici. Zaštićeni, ali saučesnici. Džaba svi zakonski paragrafi koji se odnose na izazivanje nacionalne i verske mržnje.
