ENG
SVE, SVE ALI VLAST, DAJTE MI VLAST
Bolje kašika vlasti nego kanta masti
Autor/ica 👤Dr Sc Husnija Bitić
Povezani članci
Pokojni Predsednik vlade Srbije, Zoran Đinđić, po ustoličenju na mesto premijera je izjavio: “Sada treba EU da pokaže podršku demokratskoj vlasti, da nas prime u EU, jer ako odugovlače desetak petnaest godina, tada nam neće trebati. Konsolidovat ćemo stanje sopstvenim snagama.“
Bivši predsednik Republike Srbije, Boris Tadić, celo vreme svog mandata je govorio: “I Evropa i Kosovo, idemo u Evropu, zadržat ćemo Kosovo. Po Beogradu svugde do skoro su postojali grafiti: “Kosovo je Srbija.” Bilo je onih šaljivih: “Kosovo je Srbija, a sve ostalo Miškovićevo”, aludirajući na Miroslava Miškovića, srpskog magnate, koji je preko noći stekao veliko bogatstvo.
Prošlo je više od sedamnaest godina od 5. oktobra 2000.g., kako mnogi, kad god im se ukaže prilika busaju se, kako su izneli na svoja leđa petooktobarsku revoluciju, i povratili Srbiju u normalno, demokratsko stanje.
Uskoro će se navršavati dve decenije od „revolucije“ a Srbija ne samo što nije u EU, već tačan datum još uvek niko ne može da prognozira. Takođe i Kosovo nije u sastavu Srbije. Menjaju se samo vlasti, po onoj narodnoj izreci: „Sjaši Kurta, jaši Murta“ i na Kosovu i u Srbiji. Obe države stoje na istim pozicijama kao i ranije. Jedina novost je ta što je nekadašnji junoša, okoreli srpski nacionalista, Aleksandar Vučić došao na čelo države, koji počinje da igra „novo srpsko kolo“ pod dirigentnom palicom Angele Merkel, iz Berlina.
Pre izvesnog vremena Aleksandar Vučić je plasirao u javnost parolu kako Srbi moraju da naprave unutrašnji sporazum po pitanju Kosova. Potom javno se izjašnjava kako Srbija mora da pravi istorijski sporazum sa Albancima. Sporazum kojim neće samo Srbija biti gubitnik, već obe strane da gube po nešto. To znači, ako ne mogu biti zadovoljne obe strane, da obe budu nezadovoljne (pr. H.B.)
Sve češće se čuju glasine iz Brisela, sedište EU, da Srbija i Crna Gora mogu računati prijem u EU 2025. g. dakle punih 25 godina docnije od „Oktobarske revolucije“, kad su „revolucionari“ buldožerom ušli u Skupštinsko zdanje na Bulevaru Revolucije, nekadašnju Skupštinu drage nam SFRJ.
Bagerista Džo tokom demonstracija 05. 10. 2000.
Sve ide po ustalenom redu, sporo i traljavo. Nema poboljšanja standarda, nema zaposlenja, nema napretka. Imamo prazna obećanja, intrige, siromaštvo i laži. Lažima se dolazi na vlast, lažima se održavaju na vlasti. Setimo se predizborne kampanje za predsednika Srbije, kada je tadašnji ministar finansija, Mlađen Dikić javno pred TV kamerama izjavio: “Svi državljani Srbije dobijaju po jednu akciju vrednu 1000 evra, od prodaje NIS-a. Jedini uslov je da se prijavljuju u najbližoj pošti u Srbiji do određenog datuma. Mnogi građani su doputovali iz inostranstva da ne propuste ovu priliku. Em da dobijaju 1000 evra em da posete rodbinu, živela demokracija u Srbiji! Nakon dve godine, ti srećni akcionari koji su se blagovremeno prijavili na najbližoj pošti, dobili su po 1.700 dinara na ime dividende (€9,00-devet), i nikada više.
Celo vreme svoje vladavine, gospodin Boris Tadić, kao papagaj je ponavljao, i Kosovo i EU. Znao je on, da jedno i drugo ne ide, ali lakoverni građani prihvataju, pa zašto da ne iskoristi tu priliku, da se održi na vlasti što duže može.
Kada je Boris Tadić izgubio mesto predsednika Srbije i predsednika DS, a Dinkić mesto ministra financija, on izjavljuje: “Lažnu akciju od 1000 evra vrednu svesno sam plasirao. Hteo sam da pomognem Borisu Tadiću da dobije izbore.“
Dve decenije su pojeli skakavci, samo laži i lažna obećanja da će biti bolje. Srbija nije u EU, Kosovo sem preambule u Ustavu Srbije, gde piše Kosovo je Južna Srpska Autnomija, ona je već skoro dve decenije van Srbije, niti ju je moguće povratiti pod srpsko okrilje. To znaju svi, i u Srbiji, i na Kosovu i u celom svetu, ali laž je karta koja dobija, laž donosi vlast, a vlast je sve.
Postoji jedna narodna poslovica: „Bolje je kašika vlasti nego puna kanta masti.“
Da je laž korisna stvar (kako za koga, prim. H.B.), prenosim deo besede bijeljinske akademije u povodu dve decenije od “egzodusa” sarajevskih Srba: “Mi lažemo da bismo obmanuli sebe, da utešimo drugoga, lažemo iz samilosti, lažemo iz stida, da ohrabrimo, da sakrijemo svoju bedu, lažemo zbog poštenja. Lažemo zbog slobode. Laž je vid srpskog patriotizma i potvrda naše urođene inteligencije. Lažemo stvaralački, maštovito, inventivno”. Tako je besjedio Dobrica Ćosić! (Dnevni avaz, 13/03/2016.g.)
Setimo se nekadašnje Crvene Zastave u Kragujevcu, koja je u SFRJ proizvodila i po 250.000 jedinica motornih vozila, putničkih i teretnih. Setimo se 2.500 radnika, koji su tu radili i uhljebili svoje porodice. Crvena Zastava od svog osnivanja je proizvela više od 4.100.000 vozila, od kojih 650.000 izvezla u 76 zemalja sveta. Dok je Mlađen Dinkić bio ministar financija u novembru 2008., doveo je italijanski FIAT u Kragujevac da počne ponovno proizvodnju. Italijanskoj firmi FIAT, Srbija je ustupila celokupna postrojenja i dala po 7.000 evra za svakog radnika kojeg zapošljava FIAT. Sledeće godine na veliko se hvalio Mađen Dinkić, kako je u Kragujvecu proivedeno 12.000 automobilskih jedinica. U narodu se kaže: “Čega se pametan stidi, budala se hvali.“
Autor/ica 👤Dr Sc Husnija Bitić
