Nezarazne bolesti

Povezani članci

• Kako je pit bull od najboljeg prijatelja postao javni neprijatelj?
• ŠAPA Zenica: RJEŠENJE PROBLEMA DA UBIJANJE NE
• Trumpova administracija ponovo odobrila ‘cijanidne bombe’
• Kako psi komuniciraju?
• Da li treba zatvoriti prihvatilište za napuštene životinje u Pančevu?
• Svećenik iz Brazila pušta pse na misu, a razlog je prekrasan

Foto: joshblake

DIJABETES INSIPIDUS

Prvi simptomi su stalni porast količine izlučenog urina koji je tada veoma razblažen, kao i preterana žeđ. Može biti izazvan hipofiznim hormonalnim poremećajem (nedovoljno lučenje antidiuretskog hormona ADH), psihološkim poremećajem (potomanija ili preterano unošenje tečnosti) ili, ređe, oštećenjem bubrega. Ispitivanja omogućavaju da se odredi tačno poreklo bolesti i način njenog lečenja.

Lečenje: U slučaju da je poreklo bolesti hipofizno, lečenje se sastoji u svakodnevnom davanju antidiuretičkog hormona preko očnih vežnjača (kolirijum). U slučaju potomanije, ograničavanje vode i povremeno davanje anksiolitika dovode do izlečenja psa. Dijabetes insipidus bubrežnog porekla je redak, ozbiljan i neizlečiv.

DIJABETES MELLITUS

Ispoljava se povećanom koncentracijom glukoze u krvi i njenim nenormalnim prisustvom u mokraći. Veću predispoziciju imaju gojazni psi, nepokretni psi, u postestrusnom periodu (period koji prati teranje) ili za vreme graviditeta. Klinički znaci su povećano uzimanje tečnosti, pojačano uriniranje, polifagija, vrlo nagla pojava katarakte.

Pas pogođen ovom bolešću je mršav, njegova mokraća ima miris jabuke renete. Ukoliko se ne leči, životinja pada u komu i umire. Uzimanje krvi i analiza mokraće omogućavaju da se potvrdi dijagnoza. Dijabetes kod psa je u većini slučajeva onaj oblik dijabetesa koji zahteva uzimanje insulina.

Lečenje: Sastoji se u davanju injekcija insulina (lupoglikemički hormon) jednom ili dva puta dnevno. Vrstu i količinu insulina koji treba ubrizgati i učestalost injekcija često je teško utvrditi, pa veterinar može hospitalizovati životinju na jedan dan radi redovne kontrole glikemije posle injekcije insulina. Keruše koje boluju od dijabetesa treba sterilisati pre nego što se priđe uravnotežavanju šećera: putem složenog mehanizma hormonalne interferencije, estrogeni (hormoni reprodukcije) održavaju visok nivo glikoze u krvi.

LIMFOM

Maligni tumor organa kao što su ganglije, krajnici, slezina, kičmena moždina kod odraslog psa. To je dosta čest tumor kod psa između 6. i 9. godine. Neke pasmine su u tom smislu predisponirane: bokser, škotski terijer, brieški ovčar. Vlasnik primećuje nenoramalno tkivo ispod vrata, ispred ramena, iza kukova.

To su hipertrofirane tumoralne ganglije. Opšte stanje može biti dobro ili osrednje: pas je umoran, anoreksičan, ima temperaturu. Neophodni su dodatni pregledi – biopsija ganglije, rentgen, vađenje krvi – da bi se potvrdila dijagnoza i izmerilo proširenje ganglija.

Lečenje: Lečenje (hemoterapija) može biti efikasno i pas ga dobro podnosi; ponekad je moguće produžiti život psu za više meseci.

OSTEOFIBROZA

Kao koštana bolest koja zahvata čitav skelet a odlikuje se nedovoljnom mineralizacijom kostiju, osteofibroza je posledica nenormalno velike koštane resorpcije. Kod psa je ona izazvana ozbiljnim nedostatkom kalcijuma usled preteranog unošenja vitamina D. Pogađa naročito štene, a uzrokuje je pogrešan način ishrane – kada su obroci prvenstveno na bazi mesa, siromašnog kalcijumom.

Takozvana mladalačka osteofibroza naročito se javlja kod štenadi velikih rasa sa ubrzanim rastom. Simptomi variraju u zavisnosti od intenziteta i trajanja deficita kalcijuma: štene je iznemoglo, ponekad ima temperaturu. Hramlje čas na jednu, čas na drugu nogu i odbija ponekad da se pokrene jer ima bolove. Kosti koje su postale vrlo krhke, lako se mogu polomiti, npr. tokom malog skoka: fraktura se onda naziva fraktura “zelenog drveta”.

Lečenje: Lečenje se s jedne strane sprovodi lekovima na bazi analgetika, i protivmflamatornih sredstava, eventualno anabolicima, i s druge strane dijetetski: treba nadoknaditi potrebnu količinu kalcijuma. Sem toga, osteofibroza se sprečava davanjem kalcijuma u tačno određenim dozama kod štenadi velikih rasa.

RAHITIS

Ova koštana bolest nutricionog porekla mladih pasa je danas vrlo retka. Javlja se kao posledica nedovoljne mineralizacije usled nedostatka vitamina D i minerala. Uzrokuje usporeni rast na uzrastu od pet meseci, opšte loše zdravlje, nabrekao stomak, otečene zglobove ekstremiteta i leteralnih spojeva rebara.

Lečenje: Davanje kalcijuma i vitamina D oralno, ali treba imati na umu da se velike lezije teško povlače.

KUŠINGOV SINDROM

Drugi naziv je hiperkorticizam i predstavlja teško oboljenje izazvano produženim i stalnim lučenjem kortizona iz nadbubrežnih žlezda. Nekada je posledica hormonalnih poremećaja (hipofiza), ili tumora nadbubrežnih žlezda. Pogađa odrasle i starije pse.

Simptomi: povećano uzimanje tečnosti, povećana količina izlučenog urina, polifagija, abdominalna napregnutost, amiotrofija (nestajanje mišićne mase), sklonost umaranju. Često se javlja alopecija (mesta bez dlake) bilateralna, simetrična na bokovima i trbuhu – koža je glatka sa pustulama (crne tačke). Kod kuja je primećeno neredovno teranje ili izostanak teranja, a mužjaci imaju smanjenu moć reprodukcije.

Lečenje: Analiza krvi će pokazati eventualno povećanje stopa kortizona u krvi, koji potvrđuje dijagnozu, određuje poreklo i omogućava da se terapija odredi. Ako je uzrok u hipofizi, lečenje može biti dugotrajno i opasno za jetru, pa treba redovno kontrolisati funkciju jetre vađenjem krvi. Ukoliko se radi o tumoru nadbubrežnih žlezda, lečenje se izvodi hirurškim putem kada je zahvaćena samo jedna nadbubrežna žlezda.

zivotinje.rs