Gaji li Moskva iluzije o poboljšanju odnosa sa SAD?

Povezani članci

• Pet Iranaca bičevano, jer su za vrijeme ramazana jeli u javnosti
• Danas referendum o izlasku Velike Britanije iz EU: Brexit će odlučiti sudbinu unije
• Racija FBI-ja protiv Trumpovog ličnog advokata
• Ebadi: Protiv Islamske države knjigama, ne bombama
• Švedska policija: Uhapšeni Uzbekistanac je vjerovatno napadač
• Krvavi dan u Pakistanu: U nizu napada ubijeno 50 osoba

Moskva ne gaji iluzije o odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama pod novim predsednikom Donaldom Trampom (Trump), ali je spremna da pređe svoj deo puta ka normalizaciji. Ovo je glavna poruka koju šalju ruski zvaničnici ovih dana nakon stupanja Trampa na dužnost.

Ta normalizacija, međutim, je moguća, kako kaže ministar inostranih poslova Sergej Lavrov, “isključivo” na osnovu ravnopravnosti, te traženja balansa interesa tamo gde dve zemlje imaju zajedničke ciljeve. Budući da tih ciljeva nema puno, govori se uglavnom o nejasnim temama kao što je zajednička borba protiv terorizma i takozvane Islamske države Iraka i Levanta (IDIL).

Rusija najavljuje postepenu normalizaciju narušenih odnosa kao već nešto odobreno, ali posmatračima se čini da u Moskvi zapravo nema nekog optimizma, mada je Tramp tokom predizborne kampanije davao pozitivne izjave na račun predsednika Vladimira Putina.

I da su reči Trampa o uspostavlanju odnosa s Putinom bile najiskrenije, u njegovom okruženju faktički nema navijača Kremlja, a članovi Kongresa i državna birokratija radije iskazuju skepticizam prema Rusiji ili čak otvoreno neprijateljstvo. Štaviše, nedavne izjave samog Trampa o potrebi jačanja američkog nuklearnog potencijala, te povezivanje smanjenja sankcija protiv Rusije sa pregovorima o razoružanju povećali su skepsu i u ruskoj javnosti.

Stručnjaci kažu da će i dalje biti nesuglasica o brojnim pitanjima, kao što su situacija u Siriji i kontrola naoružanja, a poseban je problem neobjavljeni rat Ukrajini i aneksija Krima, koji je Rusija pripojila 2014. godine, što je podstaklo tenzije na globalnom nivou.

Nije jasno da li je moguć povratak pragmatičnoj saradnji bez diskusije o jednostranom proširenju ruskih granica, te bez pritiska na Moskvu po pitanju sigurnosti u ruskom okruženju. Ali, u svakom slučaju, Moskva ne pominje Krim u tom kontekstu, smatrajuči da je to pitanje zatvoreno.

Tramp, koji je govorio o potrebi da se promeni politika prema Rusiji, još nije kontaktirao Vladimira Putina nakon inauguracije.

Ruski je predsednik, međutim, otvoreno podržao njegove najavljene poteze. Recimo, u telefonskom razgovoru posle američkih izbora Putin je poželeo Trampu uspeh u realizaciji njegovog predizbornog programa.

U ruskom političkom establišmentu i državnim medijima (za razliku od evropskih zemalja) se nije raspravljalo o njegovoj “političkoj nezrelosti”, “neuravnoteženosti”, “nacionalizmu i populizmu”.

U svom inauguracionom govoru Tramp nije išta konkretno rekao o svom programu u idućih sto dana. No, u izjavama novog predsednika neki komentatori su ipak prepoznali njegovu spremnost da uđe u savez sa Kremljom radi uništenja IDIL-a. A u samom Kremlju su najverovatnije obratili pažnju na njegove reči o nenametanju drugima svog načina života.

Analitičari veoma oprezno komentarišu moguće promene u američko-ruskim odnosima i njihov uticaj na globalnu situaciju. Pitali smo naše sagovornike u Rusiji, šta za Moskvu znači ravnopravnost u međunarodnim odnosima i koliko su utemeljena očekivanja ruskih simpatizera Donalda Trampa?

Istoričar i profesor na Evropskom univerzitetu u Sankt Peterburgu Ivan Kurila (Kurilla) pojasnio je za RSE kako ruski rukovodioci i dalje smatraju Rusiju i SAD ravnopravnim državama, koje garantuju posleratni svetski poredak uspostavljen u Jalti u 1945. godini. Iako Rusija u nekom smislu više nije supersila, u kontekstu međunarodnog prava, ona je i dalje zemlja s velikim potencijalom i odgovornošću.

“Dakle, razgovor o ravnopravnosti pre svega znači da treba poštovati stavove Rusije. Odnosno, interesi i mišljenje Rusije se moraju uzeti u obzir tokom donošenja odluka međunarodnih organizacija, posebno vojno-političkih, kao što je širenje NATO-a, te u diskusijama na međunarodnim skupovima, kako bi Rusija imala neke poluge i uticaj u skladu sa njenim političkim i vojnim kapacitetom. To je pristup koji bi Rusija volela da vidi od strane Donalda Trampa”, smatra ruski profesor.

Ako Tramp usmeri američku spoljnu politiku u pravcu izolacionizma, to će Rusiji dati odrešene ruke

Kako kaže naš sagovornik, “ruski zvaničnici smatraju da prethodni predsednici SAD-a nisu tretirali Rusiju kao partnera, čije mišljenje treba uzeti u obzir. Svim projektima zapadnih zemalja Rusija bi mogla da se priključi jedino kao mlađi partner. Međutim, sama Rusija je oduvek želela da ima uticaj na formiranje pravila”.

Ako Tramp usmeri američku spoljnu politiku u pravcu izolacionizma, to će Rusiji dati odrešene ruke. Možda bi, u nekom viđenju stvarnosti to bila ravnopravnost kad bi Sjedinjene Američke Države ustupile Rusiji veću odgovornost u održavanju svetskog poretka.

Ali, svakako je rano govoriti o tome, hoće li Tramp ostvariti svoja obećanja iz predizborne kampanje i hoće li to dopustiti američka politička elita. Tramp je veoma neobičan predsednik, tako da može biti svakakvih iznenađenja, što pozitivnjih, što neprijatnih za rusko rukovodstvo, upozorava profesor Ivan Kurila.

U tom kontekstu odrešene ruke za sadašnje političko vođstvo Rusije bi značilo priznavanje (barem na nezvaničnom nivou) prava na sferu uticaja. To bi bila loša vest za zemlje u ruskom okruženju kao što su Gruzija i Ukrajina.

“Mislim da se u Moskvi nadaju da će Sjedinjene Države smanjiti podršku centrifugalnim težnjama postsovjetskih zemalja, te neće ometati poteze Moskve u njenom okruženju. Ali, nisam siguran da će Tramp poslovati na taj način”, navodi Kurila.

Drugi naš sagovornik, poznati spoljnopolitički analitičar iz Moskve Konstantin Egert (Eggert), smatra da ravnopravnost za rusko rukovodstvo predstavlja priznavanje njegovog prava na sferu uticaja, a posebno u bivšem Sovjetskom Savezu, i očuvanje anti-demokratskog režima u Rusiji.

“Za Kremlj bi bilo najbolje ukidanje međunarodnih sankcija, potpuni zaborav na Krim i postizanje nekog sporazuma koji posmatrači obično nazivaju Jalta 2, odnosno priznavanje dominantne uloge Rusije u bivšem Sovjetskom Savezu bez pristupanja NATO-u bivših sovjetskih republika i bez kritike ruske domaće i spoljne politike. U zamenu, Kremlj bi verovatno ponudio saradnju u borbi protiv islamskog terorizma”, smatra naš sagovornik.

Međutim, stvarnost je mnogo složenija.

“Čak i ako Tramp i Putin uspostave dobar lični kontakt, treba imati u vidu da drugi članovi nove američke administracije i Kongresa ne doživljavaju Rusiju kao partnera, a kamoli saveznika. Okruženje Trampa je zabrinuto zbog sve većih izazova iz Kine i Irana. Tako da će svakog potencijalnog saveznika Vašington posmatrati u kontekstu njegove spremnosti da sudeluje u smanivanju tih problema. Ne mislim da je Putin spreman da nešto ponudi u ovom kontekstu”, kaže Egert.

Što se tiče borbe protiv terorizma, Rusija, naravno, može pružiti pomoć, pre svega u razmeni obaveštajnih podataka. Ali, mogućnosti Rusije i SAD-a su u svakom slučaju nesrazmerne, smatra ruski analitičar.

Kad se govori o ozbiljnim promenama u politici SAD-a prema Rusiji, te izjave nisu dovoljno utemeljene.

“Mogu zamisliti neki Trampov gest kao što je ukidanje poslednih sankcija koje je uvela u zadnje vreme administracija Baraka Obame, ali ne mislim da će Tramp okončati 70 godina evropske politike Sjedinjenih Država”, zaključuje u razgovoru za RSE Konstantin Egert.

Radio Slobodna Evropa