Slobodan Zurovac, pisac knjige Crna Lora: Lobanju mi razbili četiri puta

Autor/ica 👤Slobodan Dukić 18.9.2016. u 11:50

Povezani članci

U Beogradu je danas predstavljena knjiga Slobodana Zurovca Crna Lora. U njoj ovaj zatočenik splitskog logora u kome je proveo pet meseci 1992. godine, svedoči o paklu kroz koji je prošao u ovom mučilištvu za zarobljene Srbe, kao i o poniženjima koje je trpeo, kako kaže, u mučilištvima hrvatskih oružanih snaga u Metkoviću i Ljubuškom.

Živim da bih svedočio o paklu ovih hrvatskih logora, kaže Zurovac za beogradske Večernje novosti. “Krivica za hapšenje, ustvari, kidnapovanje, koje su izveli crnokošuljaši HOS-a pred očima moje žene i dece, bila je u tome što sam bio iz ugledne srpske porodice, čije su mnoge članove ustaše ubile u Drugom svetskom ratu… ” govori Zurovac. Hapšenju je doprinelo i to što je kao ugledan građanin i porodičan čovek na prvim višestranačkim izborima u B i H bio izabran ispred Srpske demokratske stranke da bude predstavnik svog naroda u vladi Skupštine opštine Čapljina u zapadnoj Hercegovini, napominje beogradski dnevnik.

“U Loru su me poslali Pero Marković, tada predsednik SO Čapljina i Krunoslav Kordić, predsednik Izvršnog odbora. Te iste ljude sam ja zvao u kuću, na svoju krsnu slavu, a na slavu se ne zove neprijatelj. Bar sam ja tako mislio… U logoru su svaki svoj udarac mučitelji, a bilo ih je bezbroj, pratili pozdravom od Markovića i Kordića” svedoči Zurovac. Dodaje da su pred njegovim očima Srbi izdisali od batina. ” U Lori sam naučio da zlo nema granice. Ljudi koji su sebe nazivali ustašama, muškarci i žene, prebijali su me svakodnevno. Četiri puta su mi razbili lobanju. Izlomili 12 rebara. Odbili bubrege. Trajno oštetili kolena. Gasili mi cigarete po telu i sekli nožem. Pržili su me strujom, gurali mi govna u usta. Mokrili po meni. Kad su me odveli polumrtvog u klinički centar u Splitu, građani su me u čekaonici pljuvali i udarali. Medicinske sestre su mi nemoćnom sipale urin iz “guske” u grlo….”

Zurovac kaže da su se u Lori za 50 maraka prodavale ulaznice onima koji hoće da biju Srbe. Užasne krike slušali su građani u okolini Lore i fratri iz obližnjeg samostana. Kad bi neki želeli dodatnu razonodu posle pijančenja u kafani, dolazilli su u logor da se razvesele.

Opisujući muke kojima je bio podvrgnut Slobodan Zurovac kaže da bi ga mučitelji skinuli do gola i postavili na stolicu za koju bi ga vezali. “Na kažiprst i jedne i druge ruke, na polni organ i na nožne palčeve vezali su mi neku žicu. Čedo sad ćeš telefonirati, rekli bi mi. Onda bi počeli da vrte indukcioni poljski telefon. Bolovi su bili nesnošljivi, neopisivi, totalno ludilo, struja prožima celo telo. Imam osećaj da ću svaki trenutak eksplodirati. A u trenutku kad bih bol iskazao vrištanjem, jedan od ustaša gurao mi je u otvorena usta govna, a drugi crevo sa vodom, kako bi im voda olakšala put kroz ždrelo. Kad bi izbacili crevo rukama bi mi stiskali vilice kako bih progutao izmet. Čim se toga prisetim utroba mi se prevrće” govori pisac knjige Crna Lora. Prema njegovim rečima, zatočenici Lore su izvođeni na lažna streljanja, sa njima je igran ruski rulet, kad su mučitelji okretali burence revolvera i okidali držeći žrtvi cev u istima.

Uhapšeni Srbi su polivani vatrogasnim šmrkovima i terani da celu noć budu na hladnoći. Prisiljavani da stoje na neizdrživoj vrućini i gledaju u sunce dok ne oslepe. Da jedu so i piju slanu vodu. Da piju mokraću, beleži u svojoj knjizi strahote iz Lore Slobodan Zurovac.