Brisel o izbegličkoj krizi: Usporavanje, zadržavanje i veća kontrola

Povezani članci

• Laboratorija za migracije
• Studenti napravili od Oksforda glavni grad po stopi ubistava u Engleskoj
• Zabilježeni samo manji plimni valovi nakon potresa u Japanu
• Godinu dana od rušenja aviona MH17 iznad Ukrajine: Tko je ispalio fatalnu raketu?
• U napadu na restoran u Somaliji ubijeno više od 20 ljudi
• Yanis Varoufakis: Kriza u Španiji kao šansa za Evropu

Na samitu Evropska unija i Zapadni Balkan u Briselu je u nedelju uveče dogovoreno da se duž puta migranata od Grčke preko Zapadnog Balkana i članica EU, uspostavi 100.000 mesta za zbrinjavanje izbeglica u vreme nadolazeće zime, a od čega će 50.000 mesta biti na Zapadnom Balkanu.

Tako su kasno sinoć posle samita saopštili nemačka kancelarka Angel Merkel i predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker.

Također, u Sloveniji će u roku od nedelju dana biti upućeno dodatnih 400 policajaca iz zemalja EU radi pooštravanja nadzora nad spoljnim granicama Unije.

Junker i Angela Merkel su ocenili da je sastanak utvrdio prve kratkoročne mere za rešavanje veoma teške migrantske krize u Evropi i naglasili da je bitno dugoročnije ukljanjanje korena krize.

Oni su rekli da će biti uspostavljene takozvane vruće kontrolne tačke za utvrdjivanje ko su izbeglice iz ratova, a ko ekonomski migranti koji ne mogu dobiti azil.

Na samitu je usvojen akcioni plan od 17 tačaka za rešavanje krize.

Takodje je usvojeno saopštenje vodja EU i zemalja Zapadnog Balkana u kojem se navodi da će zemlje duž zapadnobalkanskog puta u roku od 24 sata uspostaviti tačke kontrole za razmenu informacija i saradnju direktno sa Evropskom komisijom.

Naglašeno je i da će sa Evropskom komisijom takodje biti iskorišćena sva raspoloživa sredstva na evropskom i medjunarodnom nivou, uključujući i finansijsku podršku, što će biti utvrdjeno procenama u roku od 24 sata.

Merkel je posebno podvukla da je zaštita spoljnih granica ključni zadatak i rekla da se mora tesno saradjivati sa Turskom i drugim zemljama iz kojih izbeglice i migranti dolaze, a u saopštenju lidera mini samita je naglašeno da će agencija EU za spoljne granice Fronteks pomoći mnogo snažnijom kontrolom granica i izmedju Bugarske i Turske, Grčke i Makedonije i Albanije, a zajedno sa Fronteksom će se uspostaviti nadzor hrvatsko-srpske granice i postavljanje mesta za popis i identifikaciju imigranata.

Jedna od bitnih tački je borba protiv krijumčara migranata u saradnji sa Europolom, Fronteksom i Interpolom.

U stvaranju 100.000 mesta u skloništima za izbeglice će pomoći i visoki komesarijat za izbeglice UN, rečeno je posle samita.

Angela Merkel je rekla da će 9. novembra ministri unutrašnjih poslova EU utvrditi tačno koje su vruće tačke za kontrolu izbeglica uspostavljene na granicama u Italiji i Grčkoj.

Na pitanje da li će kao i do sada izbeglice moći da od Turske do Austrije prolaze autobusima i vozovima za deset dana, Merkel je rekla da to neće tako moći da se događa i da će upravo zato biti postavljeno 50.000 smeštajnih mesta na Zapadnom Balkanu.

Junker je naglasio da će takvo brzo i nekontrolisano prebacivanje izbeglica prestati i da neće više biti moguće da se na divlje ide preko granica.

Upitan da li će Nemačka ipak zatvoriti granicu u nekom trenutku, Merkel je rekla da će Austrija i Nemačka dati svoj doprinos celokupnom rešavanju izbegličke krize, dodavši da je i Slovenija uprkos teškoćama jako dobro postupala, a Srbija na “primeran” način takodje činila sve da zbrine izbeglice.

Zamoljena da kaže da li deli mišljenje nekih učesnka samita da zbog izbegličke krize EU preti raspad, ona je rekla da to jeste jedno od najvećih iskušenja za Uniju u poslednjih par decenija, ali je napomenula da su sve zemlje dale svoj doprinos rešavanju te krize, uključujući i kandidate za članstvo u EU.

Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker pozvao je na vanredni samit posvećen izbegličkoj krizi premijere Austrije, Bugarske, Hrvatske, Makedonije, Nemačke, Grčke, Mađarske, Rumunije, Slovenije i Srbije.

RSE