Evropa izbjegličku krizu rješava u Ankari

Povezani članci

• Pozivi za strože propise o oružju u SAD pred velikim preprekama
• Beč predlaže da se zahtjevi za azil predaju izvan EU
• Wilders mobilizira evropsku ekstremnu desnicu
• Sutra nastavak pregovora Rusije i Ukrajine, Putin i dalje odbija sastanak sa Zelenskim
• Sukobi na Lezbosu i Hiosu zbog izgradnje centara za migrante
• Zašto bogohuljenje ima tako velike posljedice u Pakistanu?

Turska bi u zamjenu za evropsku pomoć bila obavezna da bolje zaštiti svoju granicu s Grčkom.

Piše: Boško Jakšić-Al Jazeera

Pošto se godinama otvoreno protivi ideji da mnogoljudna, siromašna, muslimanska Turska postane članica Evropske unije, nemačka kancelarka Angela Merkel kreće za Ankaru sa namerom da istrguje spremnost domaćina da spreči napredovanje izbegličke krize.

Nudeći finansijske kompenzacije, kancelarka i ostali lideri EU-a pragmatski su u drugi plan potisnuli zamerke Ankari da nedovoljno poštuje ljudska prava, pa sada gotovo očajnički očekuju da im pomogne predsednik Recep Tayyip Erdogan, koga optužuju da gradi autoritarno društvo.

Ispostavlja se da je u pravu bio mađarski premijer Viktor Orban, koji je početkom oktobra rekao da je jedino rešenje izbegličke krize koje EU ima upravo predsednik Erdogan. “Trebalo bi svake nedelje da se molimo za Kuću Erdogana”, rekao je on tada u intervjuu za Wall Street Journal.

Turska, koja zbrinjava 1,9 miliona sirijskih i još oko 230,000 iračkih izbeglica, trebalo bi da zaustavi njihove masovne pokrete ka Evropi u vremenima kada EU procenjuje da bi njihov broj mogao da dostigne tri miliona naredne godine.

Posle dužeg lutanja, suprotstavljenih stavova i nemoći da pronađu zajedničku politiku, lideri EU-a saglasili su se sa nacrtom plana po kome bi Turska u ovoj i narednoj godini dobila milijardu eura, koji bi pomogli da izbeglice ostanu po kampovima u Turskoj i odustanu od odiseje puta ka Evropi, posebno Nemačkoj. Novac je namenjen brizi o izbeglicama i humanitarnoj pomoći, kao i osiguranju granica i borbi protiv kriminalnih bandi krijumčara u vodama između Turske i Grčke.

‘Ključna uloga’

Nemački Frankfurter Allgemeine Sonntagszeitung je još početkom meseca pisao da bi Turska, u zamenu za evropsku pomoć, bila obavezna da bolje zaštiti svoju granicu sa Grčkom, koju mnogi migranti koriste da bi se otisnuli na opasno putovanje Sredozemljem. Obalske straže dve zemlje trebalo bi da pojačaju patrole na istoku Egeja, u saradnji sa Agencijom EU-a za kontrolu granica, Frontex.

“Turska, bez ikakve sumnje, ima ključnu ulogu u ovoj situaciji”, izjavila je Merkel u Donjem domu Bundestaga pre nego što se uputila na samit EU-a, na kome je, u okviru rasprave o strategiji rešavanja izbegličke krize, ponovila da zatvaranje granica EU-a predstavlja “iluziju 21. veka” i utvrdila da je neophodna saradnja sa Turskom i drugim susedima Sirije kako bi se milioni izbeglica zadržali na Bliskom istoku.

“Većina izbeglica rata koji dolaze u Evropu putuje preko Turske. Nećemo biti u mogućnosti da smanjimo protok izbeglica i da uvedemo situaciju u red ako ne radimo sa Turskom. To znači da moramo da pružimo bolju podršku Turskoj za zbrinjavanje izbeglica i da obezbedimo humanitarnu pomoć”, formulisala je kancelarka novi pristup, koji treba da posluži kao predostrožnost da se ne pređu izbegličke brojke koje države EU-a smatraju neizdržljivim.

Prema podacima međunarodnih organizacija UNHCR-a i Crvenog krsta, od početka godine broj migranata i izbeglica popeo se na blizu 600.000, a od toga je najveći broj sa Bliskog istoka ušao preko Turske.

EU je prvi put ponudila finansijsku pomoć Turskoj početkom meseca na sastanku u Briselu pošto je predsednik Erdogan izjavio da je Turska do sada na sirijske izbeglice potrošila čak 7,8 milijardi dolara, a uprkos svih apela, za pomoć dobila je tek 417 miliona dolara pomoći.

U pomoć bi mogla da uskoči i Svetska banka, koja Turskoj, Jordanu i Libanu – zemljama koje izbeglice koštaju između 1,1 i 1,4 odsto njihovog bruto društvenog proizvoda – nudi kompenzacije. “Uvažavamo da ove zemlje imaju troškove vezane za izdržavanje izbeglica koje im treba nadoknaditi”, kaže Colin Bruce, viši savetnik Svetske banke.

Aktivisti humanitarnih organizacija ranije su se žalili zbog pravila Svetske banke po kojima su zabranjene donacije srednje razvijenim zemljama – kao što je Liban – čije su vlade odbijale da uzimaju kredite kako bi pokrile troškove smeštaja blizu četiri miliona sirijskih izbeglica.

Angela Merkel istovremeno nastavlja da srčano brani svoju politiku “otvorenih vrata” prema izbeglicama, iako priznaje da ne bi mogla da zamisli da vrata svog doma otvori za izbeglice.

“Iako imam veliko poštovanje prema ljudima koji su to uradili, ja ne mogu da zamislim da sada to uradim”, rekla je ona u opširnom intervjuu za najtiražniji nemački dnevni list Bild. “Za mene je deo osnovne humanosti naše zemlje da izbeglice prihvatimo na prijateljski način, kao što bismo uradili i sa svim drugim ljudskim bićima.”

Na pitanje o sve glasnijim kritikama unutar njene Hrišćansko-demokratske unije i padu rejtinga, ona je izjavila da je “čvrsto uverena” da ima podršku partije i da ankete za nju ne predstavljaju merilo. “Za mene je merilo to što kao kancelarka imam zadatak da rešim problem. Ja sam sasvim i u potpunosti koncentrisana na to.”

Spisak zamjerki

Sa namerom da “reši problem”, Merkel i kreće za Ankaru. Razgovori sa predsednikom Erdoganom i vršiocem dužnosti premijera Ahmetom Davutogluom sigurno neće biti laki. Biće to levantska trgovina.

Evropljani imaju spisak zamerki turskim vlastima zbog narušavanje demokratije, Erdoganovih autoritarnih ambicija prelaska na snažan predsednički sistem, zbog kontrole sudstva, cenzure i hapšenja novinara. Problem je nerešeno pitanje između grčkog Kipra, članice EU-a, i turskog dela podeljenog ostrva.

Nemačka kancelarka nedavno je ponovila stav da se Berlin protivi članstvu Turske u EU, pa je očekivati da će domaćini podneti spisak sopstvenih želja da bi se uključili u rešavanje izbegličke krize.

Turska je proces pristupanja EU otvorila još daleke 1987. godine, 1999. godine službeno joj je priznat status kandidata a zvanični pregovori otvoreni su 2005. godine, kada i sa Hrvatskom.

Ankara je ne jednom izrazila nezadovoljstvo sporošću procesa pridruživanja, a Erdogan je, tokom premijerskih mandata, pre nego što je izabran za predsednika, otvoreno govorio da bi Turska trebalo da odustane od Evrope “koja neće Tursku”. Situacija se sada promenila. Turska je potrebna Evropi.

Vlast je ovime dobila neočekivani adut u kampanji za izbore 1. novembra, od kojih Erdogan i Davutoglu očekuju da njihova Partija pravde i razvoja obezbedi apsolutnu većinu u Parlamentu i tako otvori put ustavnim promenama i prelasku na snažan predsednički sistem, koji treba da legalizuje Erdoganovu autoritarnu vlast.

Traže se konkretni ustupci Evropljana. Sem snažnije podrške članstvu u EU, Turska je u četvrtak zatražila da Brussels, ukoliko želi punu saradnju, naredne godine ublaži resktrikcije Turcima koji putuju u EU. Ako se ne ostvari progres po pitanju liberalizacije viznog režima, Turska neće potvrditi raniji nacrt dogovora, najavio je Davutoglu.

Zvaničnici u Berlinu pominju i da je nemačka Vlada spremna da podrži predlog EU-a da se Turska, čiji državljani imaju male šanse za dobijanje azila u Uniji, stavi na listu “sigurnih zemalja”.

Iako predsednik Evropske komisije Jean-Claude Juncker kaže da pregovori sa Turskom idu u “pravom pravcu”, iz izjave koju je dao francuski predsednik Francois Hollande može se zaključiti da će kancelarka Merkel u Ankari imati pune ruke posla: “Ne smemo bezuslovno da ublažimo restrikcije samo zato što želimo da nam Turska pomogne u odvraćanju izbeglica.”

Deo pripremnih radnji već je obavila delegacija EU-a na visokom nivou, koja je u sredu posetila Ankaru i razgovarala sa premijerom Davutogluom i šefom turske diplomatije Feridunom Sinirliogluom. Jedina tema bio je plan akcije vezan za izbegličku krizu, piše turski dnevnik Zaman.

Upozorenje Turskoj

Mnoštvo poruka razmenjeno je pre dolaska nemačke kancelarke. Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk najavio je “dugi marš” prema većoj saradnji sa zemljama Bliskog istoka koje pružaju utočište sirijskim izbeglicama, ali je upozorio Tursku da će dobiti koncesije, poput ublažavanje viznog režima, samo ukoliko uspešno zaustavi izbeglički talas. “Sporazum sa Turskom ima smisla ukoliko efikasno smanji priliv izbeglica. Koncesije će biti opravdane samo kada se taj cilj ostvari”, poručio je on u pismu liderima EU-a.

I dok je Evropa potpuno okupirana izbegličkom krizom, turski mediji se ovom problematikom jedva bave, uprkos činjenici da je njihova zemlja suočena sa ogromnim pritiskom izbeglica.

“Turska Vlada zaslužuje aplauze zbog činjenice da je od početka imala politiku otvorenih vrata prema izbeglicama iz Sirije, ali zanimljivo, o tome se ne priča. U Turskoj imamo mnogo TV kanala po kojima se svake večeri vode političke debate, priča o fudbalu, o svemu, ali nema ni jedne jedine debate o sirijskim imigrantima”, piše komentator dnevnika Hurriyet, zaključujući da je tišina rezultat pritiska na medije od strane vladajuće stranke.