Rusija se upliće u još jedan rat

Povezani članci

• Četvoro mrtvih nakon upada terorista u Kongres
• Ruski sud proglasio Jehovine svjedoke ekstremistima
• Pronađeni ostaci “gotovo sigurno” pripadaju avionu MH370
• Napadači oslobodili otete đake u Nigeriji
• Svjetska unija muslimanskih ulema protiv objavljivanja karikatura
• Grešni svećenik zaboravio božje zapovijedi pa preko Vatikanske banke oprao milijune

Ruski ratni avioni, koji su pre nekoliko dana hitno prebačeni u Siriju, započeli su vazdušnu operaciju nanošenja preciznih udara po pozicijama Islamske države. Samo par sati pre toga, Savet Federacije je odobrio Putinu korišćenje Vazdušno-kosmičkih snaga lociranih u Siriji, a on im je za uzvrat obećao da „neće bezglavo srljati u bliskoistočni konflikt“. „Naša dejstva će biti u okvirima strogo zadatih ograničenja. Prvo, sirijsku armiju ćemo podržavati isključivo u zakonitim okvirima borbe protiv terorista i drugo, podrška će se vršiti samo iz vazduha, bez uključivanja naših suvozemnih snaga u ovaj konflikt“, izjavio je Putin na proširenom sastanku s predstavnicima vlade. Putin je učešće ruske armije u ovom ratu opravdao objašnjenjem da je bolje voditi rat na tuđij teritoriji (teritoriji koju su zauzeli teroristi), nego čekati da „oni (teroristi) sami, bez kucanja uđu u naš dom“.

Prema saopštenju Ministarstva odbrane, avioni Vazdušno-kosmičkih snaga Ruske Federacije su izvršili 20 borbenih letova i tom prilikom uništili vojne komandne centre ISIS-a u planinama Sirije. U saopštenju se podvlači da rusko oružje nije bilo primenjivano u blizini nasljenih mesta i nadomak objekata infrastrukture namenjene civilnom stanovništvu. Osim komandnih centara, ruska avijacija je vršila udare i po skladištima oružja, municije, goriva i mazivnih materijala, a takođe i po spremištima vojne tehnike. Zvanični predstavnik vojne uprave, general-major Igor Konašenkov, tvrdi da je čitava operacija započeta tek nakon analize detaljnih izveštaja dobijenih posmatranjem objekata iz vazduha i posle potvrđenih obaveštajnih podataka dobijenih od strane štaba sirijske armije.

Detalj koji posebno pada u oči je to da se u svim ruskim zvaničnim komentarima, uključujući i Putinov nastup na sastanku s ministrima, specijalno podvlači da vojna operacija naših Vazdušno-kosmičkih snaga, za razliku od vazdušnih udara SAD, Francuske i Australije, ne protivreči normama međunarodnog prava. Za svoje vazdušne intervencije protiv ISIS-a, međunarodna koalicija predvođena SAD nije dobila ni odobrenje UN, ni zvaničnu molbu sirijske vlade, a Rusija je intervenisala tek posle obraćanja od strane Asadove vlade i sva svoja vojna dejstva sprovodi u režimu stroge koordinacije sa zvaničnom sirijskom armijom. I baš je njoj, po mišljenju Putina, dodeljena osnovna uloga vođenja kopnenih operacija u borbi protiv terorista. Rusija obezbeđuje samo podršku iz vazduha i povremeno snabdeva sirijsku armiju oružjem i municijom.

Izgleda da je brz razvoj događaja obeshrabrio potencijalne saveznike Rusije u borbi protiv Islamske države. Tako je drugi čovek Pentagona Robert Vork izjavio da je njegovo ministarstvo ozbiljno zabrinuto zbog „agresivnih“ dejstava ruske armije. Oni u Pentagonu su očigledno mislili da će posle susreta Putina i Obame, između dva ministarstva, nastupiti period dugih pregovora i konsultacija u razradi zajedničke strategije i taktike na zaraćenom području. Umesto toga, ne opterećujući se nekim posebnim objašnjenjima, Rusija je tek par sati pre početka operacije izručila svoj zahtev SAD da njenim vojnim avionima zabrani letove u vazdušom prostoru Sirije.

I sve ovo se savršeno uklapa u karakter događaja koji poslednjih godina u međunarodnim odnosima kultiviše Putin. On je već gotovo navikao na to da munjevitim i ne uvek predvidivim potezima dovodi Zapad pred svršen čin. Vojna operacija u Gruziji, zatim aneksija Krima, bila su dva mala pobedonosna rata koja su Putinu donela zavidan rejting, a to je nešto što neizostavno zahteva produžetak. Tako je sasvim prirodno da je blickrig ponovo postao njegov glavni ulog u igri koja se ovoga puta zove „Sirijska kriza“. A i rizici su, reklo bi se, znatno manji. Jer uz podršku ruske avijacije, armija verna Asadu bi već kroz par dana (ili nedelja) morala da ostvari neke vidne vojne uspehe. A ako se to i ne dogodi, avioni se lako mogu okrenuti i poleteti nazad, a svi neuspesi svaliti na sirijsku armiju.

Ali zato, u slučaju da operacija uspe, Putin dobija izvanrednu priliku da on bude taj koji će „učiti“ Zapad kako treba ratovati protiv ISIS-a. Uspeh bi mu, naravno, obezbedio zavidno mesto u međunarodnoj antiterorističkoj koaliciji, ukidanje statusa parije i povratak u pristojno društvo „dobrih momaka“. A tamo, malo kasnije, i Krim će biti zaboravljen. Tim pre ako na jugoistoku Ukrajine sasvim prekinu pucnjavu.

Šta će Putinu blickrig, to je jasno. No veliko je pitanje treba li on Rusiji? Rusija je navrat-nanos uvučena u još jedan rat, rat koji uopšte ne mora biti mali i pobedonosan… I ni u kom slučaju jeftin. Prisvajanje Krima i izdržavanje marionetskih režima u Donjecku i Lugansku, brzo su se preobratili u konstantne višemilijardne troškove budžeta. A tu su i pocinkovani sanduci s telima „ratnih turista“ koji su iz samo njima znanih razloga svoje godišnje odmore provodili baš u jugoistočnoj Ukrajini. Vojna operacija u Siriji zloslutno preti novim žrtvama, žrtvama koje će biti položene na oltar Putinovog rejtinga.

Maksim Blant, Ежедневный журнал, 30.09.2015.

Prevod s ruskog Haim Moreno

Peščanik.net