Uputstvo za zainteresovane o tome šta je levica

Autor/ica 👤tačno.net 25.6.2015. u 14:48

Povezani članci

Foto: Flickr

Kad čujemo „levica i desnica ne postoje“ po mom mišljenju ovako to treba čitati: „Postojim samo JA i slučajno sam blizu vlasti, ne bih sad da još neko postoji“.

Piše: Vladimir Milutinović, Dvogled

Naši novinari i analitičari, ima tu i „filozofa“, vole da političku stvarnost posmatraju kroz prizmu rečenica poput „ideološke podele su prevaziđene“, „nema više ni levice ni desnice“, „levica nema šanse“ i sličnih. Nekako se vidi da oni imaju nešto protiv sveta ideja, posebno ideja u demokratskom prostoru, nekako im se iz ovih izjava vidi želja da njihove ideje dođu do izražaja, ali tako što će sve ostale, a posebno leve ideje, biti diskvalifikovane kao „prevaziđene“ „nepostojeće“ „nerealne“, „neostvarive“. Sve sami stručnjaci za levo i desno, stručnjaci u čijoj „nauci“ je levom istekao rok, nekako bi želeli da ga nema, da ne kvari trenutnu idilu.

Više je razloga za ovaj ideološki izbor, ali se iz ovih argumenata kao jedan od bitnih razloga vidi i ideološka okamenjenost, neka vrsta anahronog misaonog aparata, nefleskibilnog i zastarelog. Svi ovi „analitičari“ misle da levičar mora biti za „plansku privredu“, „Staljina“, „kontrolu cena“ itd., a ako slučajno nije, onda mu se spočitava da je „neiskren“, a ako jeste, da mu je program nerealan i neostvariv.

Mogli su analitičari skratiti ove argumente tako što bi jednostavno rekli da u svom životu računaju na novac koji dolazi od onih koji ga imaju puno, da vole blizinu novca i luksuza i da kupuju sve neoliberalne mantre današnjice. Mogli bi da dodaju i da većina njih radi u državnim institutima i fakultetima za svaki slučaj, a da samo popodne smišljaju argumente protiv levice.
No, da ostavimo ovu vrstu razloga po strani. Zašto su stavovi sa početka teksta ne baš najbolje gledanje na stvari? Zašto levica i desnica ipak postoje i nisu prevaziđene?

Pa, prvi razlog je da su levo i desno osnovne logičke kategorije analize, kao što su pozitivni i negativni brojevi u matematici osnovne kategorije matematike. Ne postoje brojevi, koji nisu nula, a koji nisu levo ili desno od nule na nekoj osi. Tako je i u politici, ako imate neki stav, taj stav je ili levo ili desno na političkoj skali.

Drugo je pitanje koliko osa je moguće imati u analizi. Ako za primer uzmemo ekonomsku osu, onda će onaj ko je levo biti za više javnih dobara (do nekog optimuma), a onaj koji je desno za više privatizacije. Onaj koji je levo nikada neće reći „privatni vlasnik je uvek bolji“.

Ako uzmemo opštu političku osu, onda je desno onaj koji preferira odnose hijerarhije, a levo onaj koji preferira odnose jednakosti (ekonomska osa je samo poseban slučaj ove ose). Pa je onda desno onaj koji je nacionalista i svoju naciju (etnos) stavlja iznad drugih etnosa u državi (drugi su samo „gosti“ na „njegovoj“ teritoriji), a levo je onaj ko misli da su u jednoj državi svi jednaki. Desno je onaj ko je autoritaran, pa smatra da su on ili vlast uvek u pravu, uvek „iznad“ mereno po snazi, dok je levo onaj ko smatra da su svi u prostoru argumentacije jednaki i da u startu svako ima jednaku mogućnost da bude u pravu.

To su osnove. Ali život, naravno da dovodi do raznih mikseva ovih stanovišta. Neki komunista će biti da sva dobra budu javna, ali da nema političke jednakosti. Neki nacionalista će biti protiv privatizacije ako je kupac stranac, neki pacifista će biti za NATO jer misli da će tako doći do mira, neki libertarijanac koji ne voli da „država“ bude iznad njega, nema ništa protiv da to bude vlasnik preduzeća, itd.

Ako bi u društvu postojali dijalog i tolerancija, btw, kao osnovne leve vrednosti, ove razlike bi se lakše razjašnjavale i prevazilazile.

Ali, mi odavno nismo levo društvo. Kod nas čak i „analitičari“ izlaze na kraj sa suprotnim, konkurentskim mišljenjima tako što utvrde da ova „ne postoje“ iako postoje, ili da su „prevaziđena“ iako nisu, ili da su nerealna, a da ih nisu ni pročitali itd. Za nas je neki desničar sklon dijalogu misaona imenica – mi smo više desni autisti, koji umesto o realnosti više vole o svojim željama „levica nema šanse“ – iako je Siriza na vlasti, moje stanovište je „zdravo“, iako sve skoro propada, slediti neku „ideologiju“, zapravo neki javan sistem mišljenja, je „avanturizam“ iako ne znamo o kom mišljenju se radi.

Kad čujemo „levica i desnica ne postoje“ po mom mišljenju ovako to treba čitati: „Postojim samo JA i slučajno sam blizu vlasti, ne bih sad da još neko postoji“.

Ako su levo i desno jedino što može postojati, a vi hoćete da oni u politici ne postoje, onda ste jednostavno protiv politike, odnosno, protiv demokratije.

A ako su levo i desno i jedini stavovi koji se mogu imati, a vi ste protiv takvih stavova, onda ste, po našem starom običaju, protiv intelektualnosti kao takve.

Samo treba „gledati od čega se živi“, u ovom autoritarnom neoliberalizmu, a zna se da nas u njemu „privatnici sve hrane“. Pa, šta oni kažu, tako je.