Slobodan Dukić: Beograd na vatri

Povezani članci

• Edina Bećirević: Pazite, muslimani!
• Ikebana sarajevskog pakla
• “Država to sam ja (fr. L’État, c’est moi), posle mene potop”
• Plutajući birači
• Sve se pita gazdu
• Balkan Dance project u Meksiku

Foto: t-portal

Šešelj drži kresivo u rukama i preti novim vatrama. Neće dobrovoljno u Hag. Otkriva novi kontinent, govoreći kako su i Vučić i Nikolić bili saučesnici u zločinima za koje je optužen. Teško da još ima kečeva u rukavu, kako bi zbacio sa vlasti verolomne kumove. Ali ništa više nije na njegovoj strani. Ni on sam. U Srbiji mu čak i seoske lude skidaju kapu. Vućić je apsolutni gospodar u Srbiji. Za njim tapka, trči i skakuće Nikolić. Greje ga vatra podaničkog naroda. A stiže u pomoć i sveti plamen iz Jerusalima. Sa Hristovog groba.

U senci kamenog cara Dušana, srpskog dvojnika Džingis Kana, ispred Palate pravde, ušur Šešelj pali zastavu Hrvatske. Baklja u oko Vučiću i Nikoliću dojučerašnjim cirkuskim skakačima u vodu i vatru za svog gurua. Suicidni i manijakalni četnički vojvoda izgoreće na sopstvenoj lomači, a dojučerašnji kumovi daleke su mete. Vučića, okrenutog ka  fantazmagoričnom naumu da izgradi Beograd na vodi, vatra neće ni oprljiti. Srpski premijer jedino može da se utopi u toj utopiji. Nikolić, jasni četnik sa nejasnom fakultetskom ćagom šefuje srpskom državom. Obojica štitonoša velikosrpske vojske, u punoj poslovnoj sposobnosti, kao kerovi sledili su šizofrenog  Šešelja, do poslednje kapi tuđe krvi, a onda su pobacali krvave koporane. Sad su vlasnici zlatnih kreditnih karata – kupci srpske budućnosti. O čudnih li vremena i običaja.

     Ono davnašnje  ubistvo Karađorđa, vođe Prvog srpskog ustanka (ubio ga kum Vujica, sekirom na spavanju), paradigma je za sve kasnije kumovske obračune u Srbiji. Pre nego što su se Vučić i Nikolić okumili sa Šešeljom, kumašin je bio Vuk Drašković. Kumovi su delili i kesu sa blagom. U njoj je zveckalo od honorara u prekomorskim zemljama gde su obojica tumačili četničkim emigrantima da njihovo vreme samo što nije. Onda je kesu sa blagom, kažu pod mišku stavila Danica Drašković. Tako je Voja ostao bez espapa, a kumstvo puklo kao jaje. Razlila se mržnja. Drašković osniva Srpski pokret obnove, a Šešelj izvodi pripremne radove za osnivanje Srpskog četničkog pokreta. Pitam ga kako napreduju radovi, a on me poziva na sastanak četničkog štaba. Kuća u Batajnici, na sprat. Kad sam stigao, na balkon bez ograde istrčava  telesna garda. Sa bejzbol palicama. Predvodi ih Nebojša Đorđević Šuca, zamenik vođa navijača Zvezde, Arkanovih delija. Kasnije ubijen u sačekuši. Kerove smiruje sam Šešelj. U dvorištu zatičem njegovu majku. Starija žena u fustanu. Pitam “majko, sluša li Voja?”. Starica odgovara “A, dobar mi je Vojo”. Članova četničke komande niotkuda. Šešelj mi kaže , “Ma pusti to… idemo u akciju”. Nekoliko četnika-početnika skupljenih po beogradskoj periferiji iznosi bejzbol palice. Trpaju ih u auto. Vozim u koloni ka Beogradu.

     Od Obilićevog venca, preko Terazija, onako dugonog, vitlajući bejzbol palicom, kreatura  i maloumna družina upadaju u Klub književnika Srbije u Francuskoj ulici. “Gde je ona p…. izdajnička, dere se Šešelj, upadajući na prvi sprat. Traži Draškovića koji je sa Milanom Komnenićem pobegao u neku kancelariju. Šešelj divlja, a ispred zgrade okupljaju se njegove pristalice i Draškovićevi simpatizeri. Sevne poneka pesnica, pljuvačka u lice. Dolazi policija i smiruje “vojske”.

     Ali haški optuženik je sad general bez vojske. Džaba mu kletve. Pretnje da će se osvetiti Nikolićevim i Vučićevim sinovima i unucima, zato što su ga obojica napustili i glasali u srpskom parlamentu za sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji. Nije njima do Evrope. Znali su da je vojvoda crknuti konj i da leba bez motike moraju da potraže na drugoj strani. Vučić koji je za njim cmizdrio sad ga naziva mali miš. I ono poslanika Srpske radikalne stranke što su u ludačkim košuljama sa likom Šešelja dočekivali evropske diplomate sad je u SNS, redizajniranoj Srpskoj radikalnoj stranci. Oni kliču Vučiću, kao što su doskora ludom Voji. Kralj je mrtav, živeo kralj.

     Šešelj pušten sa haškog lanca, laje na Nikolića. Kaže da je vlasnik lažne fakultetske diplome. Ali ne govori da je njegov dojučerašnji dojebnik papir stekao, dok je bio u radikalima. Predsednik Opštinskog odbora radikala u Kovinu otkriva mi da je sadašnji srpski predsednik u vreme kad je, navodno, branio diplomski rad, bio na sisama jedne radikalske radodajke. A Nikolić, bez stida i srama, ide unaokolo i srpskoj mladeži patetično govori kako je težak ali i častan put do obrazovanja. Srpski lažni car Toma fakultetski.

     Šešelj drži kresivo u rukama i preti novim vatrama. Neće dobrovoljno u Hag. Otkriva novi kontinent, govoreći kako su i Vučić i Nikolić bili saučesnici u zločinima za koje je optužen. Teško da još ima kečeva u rukavu, kako bi zbacio sa vlasti verolomne kumove. Ali ništa više nije na njegovoj strani. Ni on sam. U Srbiji mu čak i seoske lude skidaju kapu. Vućić je apsolutni gospodar u Srbiji. Za njim tapka, trči i skakuće Nikolić. Greje ga vatra podaničkog naroda. A stiže u pomoć i sveti plamen iz Jerusalima. Sa Hristovog groba. Bestidan mađioničaski trik za zaluđivanje vernika. Vučić će poslati državnu delegaciju da sačeka, zajedno sa Irinejom, avion sa bakljom. Crkva i Vučić vladaju Srbijom.