ENG
Poruka iz Srbije: BiH je lider regiona jer su se građani pobunili protiv tiranije i beznađa!
Autor/ica 👤Zlatko Jelisavac
Povezani članci
Samo u nama još gori ta svetlost i ka njoj je usmeren fantastični pokret ka tumačenju sna na javi, ka baratanju utopijskim principijelnim pojmom. Da se on nađe, da se nađe ono pravo radi čega vredi živeti, biti organizovan, imati vremena – za tim idemo, probijamo metafizički konstitutivne puteve, zovemo ono što ne postoji, gradimo kule u vazduhu, ugrađujemo sebe u te kule i tražimo tamo ono istinito, stvarno, gde iščezava puka činjeničnost – incipit vita nova. (Ernst Bloh – „Duh utopije“)
Ubili su nas u pojam… Mnogo puta sam ovo konstatovao, kako na društvenom tako i na ličnom planu, ali se pitam: šta sam uradio da to promenim? Preko dvadeset godina sam samo glasačka mašina koja uredno izađe na izbore, glasa za “najmanje zlo” a onda se povuče u svoj brlog i odatle se čudi šta nam rade. Jedino sam se 5. oktobra 2000. osećao kao živ čovek, kao društveno i političko biće koje je svesno svoje uloge i uticaja u društvu; osećao sam se kao biće promene koje želi i može da menja vlast koja mu ne odgovara (a koja odgovara?). A danas osim gorčine i gađenja nemam ništa; odvratne su mi sve već-toliko-puta-viđene političke kreature (lutke od krvi bez trunke ideje – Džoni Štulić) koje uvek pričaju isto, a ništa ne menjaju jer im ovaj sistem savršeno odgovara: ništa ne radiš, melješ (pričaš) u prazno, ništa ne menjaš i trošiš pare građana, a da te za to maltene niko i ne pita, jer je kontrola toka tog novca još uvek “misterija”.
I opet će te iste političke kreature da potroše milione i milione dinara na ličnu promociju, tzv. predizbornu kampanju gde obećavaju sve i svašta, a ispunjavaju malo i gotovo ništa. Pa da sam marva više ne bi mogao da trpim ovu torturu vlasti koju osećam na svojoj koži i u svojoj glavi svaki dan, jer vlast nema milosti i oseća se dužnom da te konstantno podseća na sebe i svoju “presudnu” ulogu u društvu. Namerno kažem samo vlast jer opozicije kod skoro da i nema. Ako je istina da biramo onakvu vlast kakvu i zaslužujemo onda se pitam: kakvo mi to mišljenje imamo o sebi kada glasamo za ove političare ili, bolje rečeno, čime smo ih ovakve zaslužili?
Ovih dana gledam i osluškujem šta se događa u BiH… Protesti, ljudi na ulicama Tuzle, Mostara, Sarajeva, Bihaća itd. Bes i ogorčenje zbog tzv. političkih elita se nakupio među građankama/građanima i eksplodirao pravo u lice vlasti. Nije bilo prijatno gledati kako gore zgrade javnih institucija – jako podseća na rat koji je umalo ubio BiH – ali ondašnja vlast očigledno nije imala sluha za probleme građana pa je bes i očaj izmučenih ljudi učinio svoje… A šta tamo traže građani? Šta im fali? Pa isto što i nama ovde. Oni žele normalan život, posao, sigurnu platu, vlast koja će biti odgovorna građanima. A šta imaju od toga? Malo ili ništa…
Od Dejtona pa do danas situacija u BiH samo se komplikuje: glomazan i kompikovan sistem vladanja naštimovan po nacionalnom ključu, ekonomija u haosu, odnos Federacije i RS je na nivou potpunog nerazumevanja i samo još glas Velikog brata iz EU povezuje ova dva entiteta. Dodika da pitate on bi sutra potpisao da RS izlazi iz BiH što se vidi i u njegovom odnosu prema demonstracijama građana – za njega su protesti samo još jedan od napada Federacije na RS… Odnos bosanskohercegovačkih regionalnih “prijatelja” i nacionalnih matica je, malo reći, maćehinski jer potezi vodećih političara iz Srbije i Hrvatske bili su usko vezani za nacionalne interese Srba ili Hrvata u BiH i ponovo se želi uspostaviti matrica međunacionalnih sukoba umesto onoga što bode oči svojom konkretnom demonstacijom: ljudi su očajni, nezaposleni, slabo plaćeni, sluđeni obećanjima koja se ne ispunjavaju i političarima koji vode brigu o građanima jedino za vreme izbora. Nisu građani ti koji prouzrokuju ratnu tenziju; ne žele oni nacionalne sukobe; naprotiv, u BiH imamo socijalne nemire za koje nacionalni predznak ništa ne znači; podjednako posao nemaju ni Srbi, ni Hrvati ni Bošnjaci.
Nacional-političke elite žele sukobe, žele međunacionalne tenzije jer ih to održava na vlasti! Građani/demonstranti u BiH su odlučili da se bore protiv sistema vladanja i nacional-elita koje ne znaju ništa drugo nego da palamude svoje priče o ugroženosti. Građani BiH se osećaju ugroženi jer im je socijalni status potpuno obezvređen i zbog toga demonstriraju, a političari sada znaju da više ne mogu da se kriju iza nacionalnih interesa. To su osetili i “lideri u regionu” pa je jedan otrčao kod “svojih” u Mostar, a drugi je pozvao “svog” na kanabe u Beograd da se posavetuju šta im je činiti ako krene “kuka i motika”. Građani BiH koji demonstriraju pokazali su da nisu ovce sa kojima političari mogu da čine šta hoće i bez obzira na sve zakulisne radnje i događaje tokom protesta građani su postavili standarde i granice preko kojih više političari ne smeju da prelaze, a da pri tome i ne snose konsekvence. Posle ovih protesta sigurno više neće biti ništa isto jer su demonstranti jasno stavili do znanja političarima da moraju da se okanu starih navika i počnu da slušaju glas građana, inače će da slušaju oluju…
Danas je BiH lider regiona jer su se građani pobunili protiv tiranije i beznađa! Kažem ponovo, pre svega, građani, a tek onda, mada ne i nužno, Hrvati, Bošnjaci, Srbi itd. Ne znam samo šta se ovde u Srbiji čeka? Izbori? Man’te se ljudi ćorava posla… Tako se neće ništa promeniti. Valja nam preuzeti odgovornost, jer političari to neće uraditi umesto nas. Političari su izbor naše volje, a ne mi njihove! To nam valja sprovesti u delo i mirna Bosna…
Autor/ica 👤Zlatko Jelisavac
