Miloš Vasić: Jednom “Bosančero” – vazda “Bosančero”
Povezani članci
- Franjo Habulin: “Nećemo prihvatiti kolebljiv stav aktualnih vlasti kada je u pitanju ocjena karaktera ustaškog režima”
- Evropski parlament sa 504 glasa “za” pozvao na uvođenje sankcija Miloradu Dodiku
- Status koji je zapalio državotvorne mreže
- Posle tri i po godine Apelacioni sud u Beogradu potvrdio optužnicu za zločin počinjen u Štrpcima
- Hrvate za svijet boli lijevi testis
- Gdje Marija gazi, Ruža i Karolina više ne rastu
Onaj ko prvo opljačka, pa onda ubije ili protera komšiju samo zato što je druge vere ili nacije poslednji je i najniži nesoj; dublje nema.
Koliko ja razumem, nije nikakva sramota biti Bosanac; naprotiv. Sada će neki Bosanci i mnogi Zagrepčani dodati da se to ne odnosi na Hercegovce, ali to je drugo. Bosanac je pre svega geografsko određenje, ali i mentalitetsko, što je poznavaocima teme važnije. Bosanci dolaze u više podvrsta ili pasmina: Bošnjaci, nekada Muslimani sa velikim M; Srbi, Hrvati, Jevreji, Jugosloveni, neopredeljeni itd. Ali – svi su oni Bosanci (osim Hercegovaca) i ne vidim u tome nikakav problem, a ne vide ga ni oni, većinom.
Ova se tema nametnula sama po sebi posle izjave Tomislava Nikolića da on sve ljude iz Bosne vidi kao Bosance. Izjava je opšte mesto i nesporna je svakome – osim nekih. Ti neki digli su graju zbog Tomine bezazlene izjave o Bosancima: da oni nisu Bosanci, nego da su oni Srbi i da neće da ih se naziva Bosancima, jer da je to – ako sam ih razumeo – za njih uvredljivo, valjda. Pa niko im nije rekao da nisu Srbi. Razumem da neko Srbe iz Hrvatske nazove Hrvatima, pa da ga svi pljunu: to jednostavno nije istina. Bosanac je, kažem, geografska i mentalitetska kategorija; Hrvat je etnička. Niko im nije rekao da su Bošnjaci ili Muslimani, pa da ga ispravljaju. Bosanac je vazda bio Bosanac (Bosančero, kako smo im tepali), a tek posle smo ih pitali koje su pasmine – ako smo ih uopšte pitali, a najčešće nismo.
Ovi koji su se sada digli na zadnje noge i ljute se na Tomu neka su novija vrsta. To su oni koji su prekrštavali toponime (ne dao Bog da ostane pridev Bosanski), koji su Foču nazvali „Srbinje“, koji su rušili džamije, punili logore i grobnice telima svojih komšija, koji su Srbe iz Bosne, Bosance dakle, pokušali da nateraju da govore i pišu ekavicom (što je bio zločin protiv čovečnosti). To su oni koji su poverovali Biljani Plavšić da su superiornija biološka vrsta od ostalih Bosanaca, ukratko. Oni koji su komšiji rekli da ne mogu da žive zajedno; komšija je jadan (Bosanac…) pitao: a zašto ne može, kad mu komšija ne smeta? E, videćeš zašto ne možeš, rekao je komšija i zatvorio ga u logor ili još gore. Onaj ko prvo opljačka, pa onda ubije ili protera komšiju samo zato što je druge vere ili nacije poslednji je i najniži nesoj; dublje nema.
Iz svega gore izloženog javlja se osnovana sumnja da je Tomislav Nikolić postao sumnjiv takvima. Kao da od njega tako nešto nisu očekivali – da ih nazove Bosancima, to jest. Čekaj, kao da misle, a šta je Mile Dodik do sada radio za vas iz Srbije, majke naše? Zar mi nismo kvalitetniji Srbi od vas Srbijanaca, kaže Bilja Carica? I već možete misliti…
Tomina izjava o Bosancima dade se tumačiti i politički, naravno: zaboravite na simetriju Kosovo – Republika Srpska, jer tu nikakve uzročno-posledične veze nema, niti će je biti. Zaboravite na „i opet će, ako bude sreće“; neće jer nema ko i nema su čim. Je li lepo Toma rekao da zaboravite na Karlobag, Ogulin, Karlovac i – naročito – Viroviticu? Treba li i da vam nacrta? Gotovo je s Velikom Srbijom; kome se ne sviđa, neka se požali ispod one lipe ili u Sheveningenu.