Energetska zajednica upozorava da se Srbija, Kosovo i BiH teško odriču uglja

Povezani članci

• Jeste li spremni pokrenuti građansku inicijativu?
• Izložba Izeta Alečkovića u galeriji Java
• ASIM MUJKIĆ: Na pragu smo čiste autokratije predvođene trojicom narodnih poglavica
• Balkanski put smrti
• Godinu i po nakon donošenja odluke UN Komiteta protiv torture, BiH nije implementirala niti jednu odredbu
• ZELENI TALAS – Imamo šume, nemamo zakon

Foto: Fehim Demir(EPA-EFE)  Ključni izazovi u zelenoj tranziciji Zapadnog Balkana su nepostojanje taksi na emisije ugljen-dioksida i državne subvencije za ugalj, izjavio je 15. novembra direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač. (Termoelektrana u Tuzli, BiH, decembar 2018)

Osim Severne Makedonije, Crne Gore i Albanije, druge države Zapadnog Balkana teško će ostvariti ciljeve zacrtane u Zelenoj agendi Evropske unije (EU), ocena je Janeza Kopača, direktora Sekretarijata Energetske zajednice (EZ), regulatornog tela EU.

“Mislim da će Severna Makedonija i Crna Gora uspeti u tome, jer im obema ponestaje uglja, Albanija će svakako uspeti. Međutim, Kosovo, Bosna i Hercegovina i Srbija, ukoliko uskoro ne počnu sa taksama na ugljenik, nemaju šanse da dostignu cilj do 2050”, izjavio je 15. novembra direktor Sekretarijata EZ Janez Kopač.

On je to rekao na onlajn konferenciji, na kojoj je predstavljen godišnji izveštaj koji prati primenu evropske regulative u oblasti energetike u državama, potpisnicama Ugovora o Energetskoj zajednici na njihovom evropskom putu.

Izveštajem su obuhvaćene Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Severna Makedonija, Gruzija, Moldavija, Crna Gora, Srbija i Ukrajina u periodu od novembra 2020. do novembra 2021.

Države Zapadnog Balkana su u novembru 2020. na Samitu u Sofiji, u Bugarskoj, potpisale Deklaraciju o Zelenoj agendi, čime su se obavezale na potpunu dekarbonizaciju do 2050, odnosno prestanak proizvodnje električne energije iz uglja i prelazak na obnovljive izvore.

Kopač je naveo da su ključni izazovi u zelenoj tranziciji Zapadnog Balkana upravo nepostojanje taksi na emisije ugljen-dioksida, kao i državne subvencije za ugalj.

“Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina izvoze u Evropsku uniju struju proizvedenu od uglja i od tog izvoza veoma lepo zarađuju. Ali, to ne može trajati doveka”, rekao je Kopač.

On je ukazao da trenutno u EU takse na emisije ugljen-dioksida iznose oko 60 evra po toni.

Prema njegovim rečima, od država Zapadnog Balkana, jedino je Crna Gora uvela takse i to u iznosu od 24 evra po toni (ugljen-dioksida), dok u drugim zemljama te takse ne postoje.

Kopač je istakao da će termoelektrane na ugalj prestati sa radom u neko vreme, a tada će, kako je naveo, biti kasno, pa se države mogu suočiti sa nedostatkom električne energije, što je problem sa kojim se trenutno suočava Severna Makedonija.

Zaključak Godišnjeg izveštaja je da sve države Zapadnog Balkana treba da unaprede zakonodavstvo u oblasti zaštite životne sredine.

Crna Gora i dalje prednjači kada je reč o usaglašenosti sa evropskom regulativom u oblasti energetike, iako je u odnosu na prethodni izveštajni period jedina od zapadnobalkanskih država koja je zabeležila pad u primeni regulative.

Najmanji stepen usaglašenosti beleži Bosna i Hercegovina, a u prethodnom periodu jaz između nje i drugih država dodatno se produbio.

U nastavku sledi pregled zaključaka iz izveštaja za svaku državu Zapadnog Balkana pojedinačno.

Srbija nastavlja da krši pravila

Uprkos tome što je Srbija postigla veliki napredak, naročito u oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti, kako se navodi u izveštaju, zemlja i dalje nastavlja direktno da krši Ugovor o energetskoj zajednici, odbijanjem da dozvoli konkurenciju u gasovodu kod Horgoša, kojim se prirodni gas doprema iz Rusije, preko Mađarske i Ukrajine.

Energetska zajednica je u više navrata kritikovala to što se tim gasovodom doprema isključivo gas iz Rusije uprkos postojećim slobodnim kapacitetima i obavezi da se na tržištu gasa dozvoli konkurencija.

U izveštaju se takođe ukazuje na to da novi gasovod, takozvani Turski tok 2 (koji zvaničnici u Srbiji nazivaju Balkanskim tokom) nije u skladu sa evropskom regulativom. Ističe se i zavisnost Srbije od ruskog gasa.

Turski tok je ruski projekat, gasovod kojim se ovaj energent iz Rusije preko Turske doprema do Bugarske.

Odatle su na njega dalje priključene Srbija, Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija.

Kada je reč o zaštiti životne sredine, Srbija, navodi se u izveštaju, treba da izmeni zakonodavstvo i da poštuje sopstveni plan za smanjenje emisija iz velikih postrojenja.

U proizvodnji struje, ističe se u izveštaju, Srbija se uglavnom oslanja na ugalj i, u manjoj meri, na hidroenergiju.

Uprkos naporima da se ispune ciljevi o korišćenju obnovljivih izvora energije (značajni kapaciteti u proizvodnji energije iz vetra su uspostavljeni), država najverovatnije neće postići taj cilj zbog povećane potrošnje, ukazuje Sekretarijat EZ.

Bosna i Hercegovina: Najniži stepen usaglašenosti

Jaz u usvajanju evropskih energetskih pravila između Bosne i Hercegovine (BiH) i drugih ugovornih strana (država) se produbljuje, navodi se u izveštaju.

Ističe se da je nivo emisija (gasova staklene bašte) iz elektrana na ugalj zabrinjavajući, kao i plan da se izgradi nova termoelektrana, što je u suprotnosti sa pravilima o državnoj pomoći.

Sekretarijat EZ ukazuje da četiri postojeće kompanije u Bosni i Hercegovini proizvode struju pretežno iz hidroenergije i lignita (niskokalorični ugalj), i da je u razmatranju je nekoliko projekata za izgradnju ili rekonstrukciju elektrana na lignit.

BiH gas kupuje iz Rusije i to putem jedinog interkonektora sa Srbijom, dok su tri vetroparka operativna, navodi se u izveštaju.

Nedovoljna zastupljenost obnovljivih izvora energije na Kosovu

Sekretarijat EZ pohvaljuje nastavak politike Kosova ka daljem korišćenju obnovljive energije nakon što su planovi za izgradnju nove termoelektrane na ugalj odloženi.

Ipak, dodaje se da je električna energija proizvedena iz vetra i sunca nedovoljno zastupljena u energetskom miksu Kosova, imajući u vidu da Kosovo u proizvodnji struje gotovo isključivo zavisi od dve zastarele fabrike lignita.

Takođe se ističe da Kosovo nije povezano ni na jedan prenosni sistem prirodnog gasa (gasovod).

Navodi se i da je energetski intenzitet kosovske privrede skoro četiri puta veći od proseka na nivou EU.

Solarni potencijal u Crnoj Gori još nije iskorišćen

Crna Gora je napravila još jedan odlučujući korak ka otvaranju svog tržišta električne energije potpisivanjem ugovora o uslugama za uspostavljanje tržišta “dan-unapred”, navodi se u godišnjem Izveštaju o napretku Sekretarijat EZ.

U oblasti životne sredine, u izveštaju se navodi da neusklađenost jedine elektrane na ugalj Pljevlja sa Direktivom o velikim postrojenjima za sagorevanje narušava inače uspešnu implementaciju koju beleži ova država.

Dodaje se da država nije povezana na gasovod, ali bi mogla da obezbedi objekte za male količine tečnog prirodnog gasa (LNG), koji bi se dalje transportovao železnicom.

U izveštaju se ističe da iako je Crna Gora poslednjih godina podržavala ulaganja u vetroelektrane, njen veliki solarni potencijal još nije iskorišćen.

‘Usporene’ reforme u Severnoj Makedoniji

Napori Severne Makedonije u reformi energetskog sektora su se u prethodnom izveštajnom periodu usporili, ocena je Sekretarijata EZ. U pogledu životne sredine ističe se da država treba da izmeni svoje zakonodavstvo.

U proizvodnji struje, Severna Makedonija uglavnom se oslanja na lignit i hidroenergiju i zavisi od uvoza, navodi se u izveštaju.

U njemu se dodaje da se gas koristi u skromnim količinama, kao i da država gas uvozi iz Rusije preko interkonektora sa Bugarskom, dok je drugi interkonektor prema Grčkoj trenutno u poodmakloj fazi planiranja.

Sekretarijat navodi i da uprkos tome što je Severna Makedonija bila prva država Zapadnog Balkana koja je izgradila vetro park 2014. godine od tada nisu izgrađeni novi kapaciteti za korišćenje energije vetra.

Albanija u odličnoj startnoj poziciji za Zelenu agendu

Albanija je napredovala u smislu razdvajanja svog operatora distributivnog sistema za struju, ali je uspostavljanje razmene energije odloženo, navodi se u izveštaju Sekretarijata EZ.

Međutim, ističe se da u sektoru gasa, iako je Transjadranski gasovod (TAP) postao operativan krajem prošle godine, gas se još uvek ne isporučuje domaćem tržištu.

Kada je reč o ispunjavanju ciljeva zacrtanih Zelenom agendom, Albanija ima odličnu startnu poziciju, sa energetskim sektorom koji se u potpunosti oslanja na hidroelektrane bez ugljenika, dok se tenderi za projekte u oblasti obnovljive energije uspešno nastavljaju.

Ističe se i da bi trebalo da počnu da se primenjuju planovi za sveobuhvatnu ekološku zaštitu reka Vjosa i Valbona, kao i da država treba da izmeni svoje zakonodavstvo u oblasti zaštite životne sredine.

RSE