U pravu je moj prijatelj, bosanski franjevac Drago Bojić, kad kaže da je Porfirije u stanju katalepsije, to jest obamrlosti, umrtvljene savjesti, bez osjećaja stida i krivice. A i njegov Bog bio je valjda na godišnjem odmoru dok su s
Duško Tomić i Svetlana Broz danas su Tužilaštvu BiH podnijeli krivičnu prijavu protiv Vasilija Kačavende, penzionisanog vladike tuzlansko-zvorničkog. Prijava se bazira na osnovanoj sumnji da je Kačavenda u periodu od 1997. do 23. maja 1999. godine počinio teška krivična djela:
Može li se zaboraviti duhovni zločin crnomantijaša koji su tamjanom i “svetom vodicom” davali blagoslov paravojnim jedinicama tokom ratova u Hrvatskoj i BiH? Nikoga od njih Sinod nije pozvao na odgovornost, niko nije izbačen iz Crkve. Ona se nikad nije odredila prema tim činjenicama, niti većinska srpska javnost.
Nije sve tako crno, cenjeni publikume. Ima u SPC puno uzornih monaha i episkopa. Pa gde su, pitaćete? Zašto ih nema u javnosti? Odgovor je krajnje jednostavan: Tamo su gde im je mesto – u anonimnosti otšelništva. Da su medijske ličnosti, svakako ne bi bili uzorni. Utuvi već jednom, narode tvrdovrati: Hrišćanstvo i šou-biznis, biznis uopšte, nikako ne idu zajedno.
Koga je odrukao, šta se sa Udbom domunđavao, to se u članku ne navodi, ali rekao bih da je i ovoliko dosta. Sve nešto mislim da bi SPC morala da sastavi još jednu komisiju i da se – zaštite oronulog ugleda radi – pozabavi Pablovim slučajem, a naročito pitanjima njegove degradacije u čin jeromonaha. Ili, čak, i niži. Nije, brate, u redu da se svetim tajnama bavi čovek koji ima mnogo mračnih tajni.
Ako ćemo šutjeti zbog toga što je jedan ratni zločinac najebao kao homoseksualac – štoviše i utoliko gore, samo zato što je homoseksualac – onda nemamo pravo dizati glas kad zbog homoseksualnosti najebu poštar ili atletičar, kirurg, pilot, član uprave Telekoma, nogometni reprezentativac BiH ili general Oružanih snaga.
Sad je došlo neko grozno vreme, Ni brat bratu ne dâ da se penje, Da se penje i potiho stenje, Nit’ nam daju dece zavoleti, Niti Vaso mlađahne ljubiti, Već nam oće miline uzeti, Popinski nam život prekratiti, No me počuj, mila diko moja, Mila diko i moje poštenje, Nisi više ti voće zeleno, Odi meni, sedni na koleno, Da te ljubim, da te se naljubim, Namilujem obnažena tela, Gola tela, orošenog čela, Tvoje brade, i tvoga trbuha.
© Copyright 2023 tacno.net. Sva prava zadržana.
ENG
