Da li su oni zaista predstavnici tek jedne od nevladinih organizacija? Ako jesu, hoće li onda ovaj njihov ulični performans biti okarakterisan kao govor mržnje, upućivanje pretnji, pozivanje na nasilje…? Ili će imati imunitet jer će se i to, kao Amfilohijeve neprimerene reči na sahrani premijera Đinđića, podvesti pod neprikosnovenu slobodu govora kod bogosluženja?
Koga je odrukao, šta se sa Udbom domunđavao, to se u članku ne navodi, ali rekao bih da je i ovoliko dosta. Sve nešto mislim da bi SPC morala da sastavi još jednu komisiju i da se – zaštite oronulog ugleda radi – pozabavi Pablovim slučajem, a naročito pitanjima njegove degradacije u čin jeromonaha. Ili, čak, i niži. Nije, brate, u redu da se svetim tajnama bavi čovek koji ima mnogo mračnih tajni.
Rasizam Plavšićeve je bio okrenut prvenstveno protiv Bošnjaka ne bi li ih demonizovala i ukinula im ljudska svojstva, te ih predstavila kao arhineprijatelje Srba. Rasizam vladike Grigorija usmeren je na one Srbe koji možda počinju da razumnije rešavaju mračni talog devedesetih i ne istrajavaju u iracionalnosti. Naravno, i na Srbe koji ne obogotvoruju ideologiju koja je stvorila i koja održava Republiku Srpsku.
Za sada, vladika Kačavenda nije kriv no prav ka svijeća. Sinod ga nije spremio u ćuzu no u penziju. Mirovina! Mir božji… pedofiličar se rodi! Ali iz ovog „mira“ može svašta da se izrodi. Srbija je poodavno imala sve uslove
Ovaj svet nije uređen tako da ti brojnost i starostavnost same po sebi obezbeđuju privilegovan položaj. A naročito ti ne daju pravo da radiš stvari mimo ili protiv zakona (osim ako si politička partija u Srbiji, ali crkva to valjda nije, bar ne da mi znamo). Što nas dovodi do drugog dela izjave vladike Irineja.
Najvažnije je da vlada izdrži nacionalističku halabuku i potpiše sporazum sa Kosovom. Ima dovoljno prostora za takav potez, pa joj nema lakog izvlačenja. I da se prestane govoriti kako Srbija nikada neće priznati Kosovo, to zvuči neviđeno glupo.
Onaj ko koristi pojam “izdajnik” u politici, čini jednaku uslugu društvu kao što bi je činio onaj ko bi išao po ulici i nasumično hapsio građane ili pokazivao nameru da to čini. Pa ipak, u našoj javnosti govoriti o izdaji nije nikakav greh, šta više, to se posebno ceni. U danima pred ovu poslednju važnu odluku, politički analitičari koji se nimalo ne libe da istražuju “izdajnike” bili su većina u političkim emisijama.
Crkva deli odgovornost za sadašnje katastrofalno stanje srpskog društva. Moramo se suočiti sa sopstvenom mračnom prošlošću i vratiti se onome što je naša osnovna misija. Naša pastirska dužnost je da razobličimo sve što ugrožava pravednost, sve što podstiče na tlačenje i sve što razara bratstvo među ljudima. Na to nas potiče zadatak solidarnosti sa siromašnima kojoj nas vodi delotvorna hrišćanska ljubav.
© Copyright 2023 tacno.net. Sva prava zadržana.
ENG
