Predrag Matvejević, rođeni Mostarac (1932. godine) – esejist, polemičar, putopisac sve sažetijega i poetičnijega diskursa, koncentriran na rubne i naizgled efemerne detalje, kadre ilustrirati alternativnu vizuru. U Matvejevićevim tekstovima »iz promatranja sitnog, ali važnog detalja, čak iz njegova odabira; nastaje
Kada je bez morala i principa, nacionalizam je veo kojim se prikrivaju nečisti ciljevi. Đ. Petrov Piše: Esad Bajtal Formuliran u kondicionalu, gornji motto, već samim tim, otkriva nam i neke druge mogućnosti nacionalizma od onih (nemoralnih i besprincipijelnih), koje
Nacionalizam i sa njim povezana korupcija su rak-rana bosansko-hercegovackog društva. Piše: EŠREF ZAIMBEGOVIĆ Jedan kongres Evropske narodne stranke ili popularno zvanih „evropskih konzervativaca“ je prije par godina osudio Sloveniju za imenovanje jedne ulice po Josipu Brozu Titu i to u
Piše: Vladimir Milutinović, Dvogled Nedavna afera oko ćiriličnih tabli u Vukovaru na videlo je iznela jednu jednostavnu pravilnost: protestanti naprosto nisu želeli da na hrvatskoj teritoriji bude nešto što je identifikovano kao srpsko. U logici ili teoriji skupova postoji
S obzirom da je većina političkih kampanja u BiH bila neodrživa pod analitičkom lupom a da su ipak uspjele uroditi plodom u korist onih koje propagiraju, i ovog puta ne treba gubiti nadu u bezumne koji će svoj identitet upravo
Dodik postaje nepoćudan jaran Beogradu. On teško može da računa na to da će, kao što je to bio slučaj do sada, Beograd stajati iza njega i aminovati njegove postupke i njegovu nepopularnu politiku. Jer, zaista, u ovom momentu možemo da konstatujemo da se Dodik koji je, svojevremeno bio čak i darling Zapada, sada smatra najvećim ratnim huškačem na teritoriji Bosne i Hercegovine.
U Bačkom Novom Selu u Vojvodini sinoć je napadnut imam medžlisa Islamske zajednice Bač. Kod napadača je pronađena bomba, saopštila je Islamska zajednica Srbije (IZS), prenosi agencija Anadolija. Kako se navodi u saopšenju, izvjesni Dragan Zoranović prvo je prijetio efendiji Fikretu Deliću da
Gdje je u tom genijalnom i pomno razrađenom planu pošlo po zlu, vrag će ga znati, tek točno dvadeset godina kasnije, nema u BiH ni “tri sastavne jedinice”, ni Herceg-Bosne, ni Velike Hrvatske, a bosanskohercegovački Hrvati svedeni su na manjinu opsega predratne srpske zajednice u Hrvatskoj, ako ih uopće ima i toliko.
Tokom rata i još nedovršene tranzicije nikao je niz novih zanimanja, koja zapošljavaju sve veći broj građana, o čemu uredno izvještavaju crne hronike ovdašnjih dnevnih listova. Međutim, ti poslovi su specifični i nisu za svakoga, jer traže samo dvije vrste kvalifikovanih radnika – lopove i policiju.
Mržnja prema liberalnom kapitalizmu logična je posljedica antikapitalističke, antitržišne i represivne naravi promjena koje su nastupile 1990. Ljudi hoće ono za što su glasovali, a to svakako nije bila sloboda poduzetništva i slobodnog kretanja roba, kapitala i radne snage, nego nekakav hibridni poredak koji bi se u ime ‘našeg’ brinuo za ‘pravednu’ raspodjelu ‘našega’ i tako svima ‘našima’ zajamčio doživotnu egzistencijalnu sigurnost.
Ono lakanovsko, psihoanalitičko Realno koje razdire svakodnevicu simboličkog poretka, a to su u slučaju Druge Srbije ratovi, stradanja i pre svega zločini, nema drugog načina nego da bude krivotvoreno u transcendentalnom polju sada kao egzistencijalni, sartrovski Drugi, dakle, kao neizostavni element nekog novog nužno simboličkog života tog subjekta po nazivu Druga Srbija.
Geert Wilders, lider ekstremne desničarske Partije slobode (PVV), posljednjih godina javnosti poznat po izjavama protiv muslimana, imigranata i Evropske unije, izjavio je da želi snažniju saradnju sa političkim partijama koje slijede slične politike kao i njegova partija. Istakao je da
Implozijom socijalizma pojavila se eksplozija nacionalizma, a pojavom kapitalističkog poretka i nacionalizam kao ideologija. BiH je karakteristična što je iz polufeudalizma uskočila u socijalistički poredak i komunističku ideologiju, tako propustivši da razvije građansko društvo. Tek sa pojavom kapitalizma, BiH razvija građansko društvo.
Treba li podsećati na šta liče ti mediji, na njihove bizarne propagandne sadržaje i prizemni profesionalni nivo, na odsustvo ozbiljnog bavljenja problemima društva suočenog sa teškim problemima. Iz njihovih uređivačkih koncepcija, iz senzibiliteta glavnih urednika, članova upravnih odbora i posebno programskih saveta, zaudara nostalgija za ideologijom devedesetih.
Nacionalizam nije samo moralno odvratan nego i dugoročno neodrživ, posebno ekonomski neodrživ. On nekako mora završiti, čak ako ga neumitnom kraju privode sami nacionalisti. Koji time ne prestaju biti nacionalisti. Naprotiv.
Evropska unija danas podgreva i priželjkuje veliku mobilnost radnika, ali ne i građana. Jer, ukoliko građansko pripadanje izjednačimo sa administrativnim državljanstvom (a to je uslov mogućnosti političkog participiranja u političkom procesu), ne smemo zaboraviti da je ta birokratska definicija pripadanja i dalje pod jurisdikcijom nacionalnih država.
© Copyright 2023 tacno.net. Sva prava zadržana.
ENG
