Miroslav Krleža: Naša kuća
Kuća je naša prokleta, bolesna, pakao! I nema božjega dana kad krv ne bi iz novih briznula rana, i nema božjega dana kad ne bi netko plakao. O, naša kuća je prokleta, bolesna, pakao! U kući se našoj ljudi bodu
Kuća je naša prokleta, bolesna, pakao! I nema božjega dana kad krv ne bi iz novih briznula rana, i nema božjega dana kad ne bi netko plakao. O, naša kuća je prokleta, bolesna, pakao! U kući se našoj ljudi bodu
Turizam je očit dokaz da je većina spremna podnijeti strašne patnje, napore i neudobnosti zarad sumnjivog cilja i da nema osjećaj za ravnotežu između uloženog truda, s jedne, i koristi ili dobiti, s druge strane. Na tome ne počiva samo hrvatska ekonomija nego i svi politički poredci i, uopće, ova naša neobična civilizacija.
Nisu hrvatski političari koji su tragali za državnim okvirom u koga će integrirati Hrvatsku bili snishodljive sluge nego prisebni ljudi koju su uočili jednostavnu istinu da je politička, ekonomska i kulturna integracija jedini razumni izbor za ovu malu, slabo naseljenu provinciju s oskudnim resursima.
U okviru svoje hercegovačke turneje, poznata hrvatska filmska, televizijska i kazališna glumica Ecija Ojdanić predstavu “Bobočka ili drugih sto stranica Filipa Latinovitza” (prema motivima romana Miroslava Krleže “Povratak Filipa Latinovitza”) odigrala je u Mostaru, Čapljini i Čitluku. Ecija Ojdanić, koja
Kad se bog Mars preselio u Irak i Avganistan, a zvanice se razišle sa krvavog Banketa u bivšoj Jugoslaviji, Glembajevi su uputili čvrst pogled u ogledalo, popravili kravatu, pogledali na rolex i izišli na prijeme, u počasne lože fudbalskih stadiona, na modne revije i proslave vlastitih jubileja u st