Ratni zločini, fašističke tendencije u društvu, lopovluk i korupcija pronašli su svoje uporište u nerazračunavanju sa zločinačkom prošlošću naše zemlje. Kome ide u prilog što javnost to ne uviđa, jasno je i bez ikakvog objašnjenja
Ima tu još bisera „nove srpske političke misli“. Evo, Đokici saglasno, Vuk Drašković manjak glasova nadoknađuje „pojačanom medijskom aktivnošću“ – kako je to izvodivo pitajte magistra – ali je zato, recimo, Ivica Dačić u Vujadinovoj optici „političar godine“ – pendrek je pendrek, bato – a u stopu ga
Nevladina i nestranačka ustanova za unapređenje kulture demokracije Erasmus Gilda iz Zagreba priredila je tijekom rata u Sarajevu od 3. do 5. juna 1994 g. skup na temu „Federacija Bosna i Hercegovina: država i civilno društvo. Na okruglom stolu je sudjelovalo mnoštvo predavača iz BiH, Hrvatske i ino
“Nakon ubistva Zorana Đinđića, na delu je tiha restauracija antievropske politike. Zato je toliko neuspešna reforma sudstva, zato vojni vrhovnik iz Miloševićevog vremena, inače miljenik Vojislava Koštunice, osumnjičen za sudelovanje u organizaciji atentata na Đinđića, po drugi put dobija ne samo
“Postavlja se pitanje: kako je neko iole normalan pomislio da je moguće zaraditi milione svirajući rokenrol (u Srbiji?!) – koji je, u suštini, proizvod kontrakulture koja stoji nasuprot populizmu – a ne prodati dušu?! Da nije ideja tzv. rokera bila da po sili zakona nateraju ljude da slušaju rok
“Druga škola je, tvrde iz njenog Centralnog komiteta, takođe nova, moderna. Za razliku od onih prvih, oni ne insistiraju na kupovini knjige, ali ne bi ni da narod vide u biblioteci. Ti bi najradije odabrali tek nekoliko moralno-politički podobnih sadržaja moralno-politički podobnih autora, koje bi
Tako je pevao Dobrica Erić. Ovde više nema šta da se doda ili objašnjava… Srbija kao raspevana ‘Hladnjača’ putuje kroz vreme i vraća se na Kosovo ovenčana slavom i voljom božijom. Nema Arnauta, nema Germana, niti podlih Anglo-amera, samo Ljudi-Srbi-Braća-Otac-Majka-Pravoslavlje. Ko vas šljivi nev
Zdrava sam kao dren! Nikada nisam krila da koncerti umeju da budu iscrpljujući, ali isto tako veoma vodim računa o ishrani i fizičkim pripremama pred svaki veliki koncert, tako da za mene posle tri decenije koncertnih aktivnosti nema iznenađenja. Znam tačno koliko mogu da izdržim i kada da stanem. A
Kao što se u kući obešenog ne govori o konopcu, tako se ni sa ministrima ne može razgovarati o poštenju. I aluzivan govor o tome je deplasiran. Pretpostavka poštenja je prvi bedem u odbrambenom mehanizmu političara. Svi su oni pošteni, dok ih ne uhvate, a to se retko događa.
Promijenile su se države, politički sustavi, društvene vrijednosti. Ostalo je Krležino djelo, imuno na nekritičko slavljenje, kao i na malograđansko osporavanje. I ona njegova „kutija olovnih slova, jedino što je čovjek do danas izumio u obranu svoga ljudskog dostojanstva“. Zato, vratimo se njoj i
Pravi kulturni događaj postaje tako underground, namenjen šačici posvećenika, frikova, koje društvo odbacuje zbog svojih visokih moralnih ili kulturnih normi, ne pridaje mu se značaj, on mora da se meri sa onim što kultura nije, ali, zbog pada kriterijuma, unižavanja građanskog društva, serviranja k
Ne mogu da razumem tu neuznemirenost. Zbog toga smo danas ovakvi. Siromašni, musavi, glupavi, izolovani. Možda ne osećamo kolektivnu odgovornost, ali izvesno je da kolektivno ispaštamo. Ispaštala je moja generacija zbog vaših zločina i fašizma, a danas opet ispašta zbog toga što je tvoja generacija
Ali, zato njime svakodnevno narod bosanski i hercegovački – muslimanski i bošnjački posebice – uz pomoć usamljenih jahača apokalipse, sluđuje vjerski poglavar Islamske zajednice. Na meti reisu silnom, istina, nisu samo etnički drugi, nego i ideološki drugi. Prisjetimo se, primjerice, žestine s kojom
Sve što čovek, kad pređe pedesetu, može da uradi, to je da sedne i da gleda, trajanje kao takvo. I eto me tu, na tom mestu, kako govorim sebi mantru: zaista, oni nisu imali ni jedan jedini dan bezbednosti, ni jedan jedini dan sveopšteg optimizma, ni jedan jedini dan jasnog ponosa što postojiš takav
Адмирал Мамула био је начелник Генералштаба оружаних снага СФРЈ и савезни секретар за народну одбрану, односно министар одбране, a на тој функцији је пензионисан 1988. године. У тренутку када је отишао у пензију ЈНА је имала под оружјем 336.000 војника, подофицира и официра. Данас живи у Тивту и има
Ko živi ovde zna vrlo dobro koliko smo skloni paralelnoj stvarnosti i njenim ’institucijama’ i da smo spremni i da ubijamo za ovu stvarnost ukoliko neko pokuša da nas prodrma racionalnim argumentima. Ko živi u Srbiji mora naučiti da: ima kampanja, izbora nema!
© Copyright 2023 tacno.net. Sva prava zadržana.
ENG
