Naša krila
Dačić je obilazeći zgarišta, pre neki dan izjavio ono čuveno “najvažnije je da nema ljudskih žrtava”. To ne samo da više nije tačno nego, kada izađu iz njegovih usta, te reči zvuče i kao bolesna šala.
Dačić je obilazeći zgarišta, pre neki dan izjavio ono čuveno “najvažnije je da nema ljudskih žrtava”. To ne samo da više nije tačno nego, kada izađu iz njegovih usta, te reči zvuče i kao bolesna šala.
Na polju umetnosti od velikog su istorijskog značajne njegove analize iz oblasti estetike. Njegova teza jeste odbrana forme i sadržine i njihovoga uzajamnog dejstva. No, pored naučnih predstava o društvenim pojavama, Bjelinski ima zasluga za razvoj jednog revolucionarnog pogleda na svet. On je pose
„Urbana ekologija i održivi razvoj“ predstavljaju glavnu temu raspisanih konkursa za prijavljivanje amaterskih i kratkih filmova, za program ekološkog filma „Green Screen Fest“ koji će se održati u sklopu Međunarodnog festivala zelene kulture “Green Fest” u beogradskom “Domu omladine” od 14. do 16.1
Rat, smrt, glad, bolest, truljenje, divlje zvijeri, silovanja, paljenja, zbjegovi, i slične uobičajene pojavnosti što ih prate otkad je svijeta i vijeka, bez obzira kakve konje jahali. Jahače apokalipse!
„Svako čudo za tri dana“, pa i ispovest Emira Kusturice, u celosti, sve o „drugima“, i pre svega o sebi, izrečena u dahu, u tekstu „Multietičnost je svrha Andrićgrada“, a u povodu teksta Mirjane Miočinović „O kiču, megalomaniji i političkom licemerju“.
U Aleji zaslužnih građana, na Novom groblju u Beogradu, 24. aprila 1975. godine, nedaleko od groba supruge Milice, položena je urna s pepelom Ive Andrića, napravljena od zemlje donesene iz piščevog bosanskog zavičaja.
U Beogradu je već prilično otrcan vic da se Tito iTadić razlikuju po tome što se Josip Broz znao na vrijeme riješiti svog Đilasa (Milovana), a Boris svog (Dragana) nije. Naravno, ono što se danas događa na političkoj sceni Srbije potpuno je neusporedivo sa situacijom otprije gotovo 60 godina i takva
U međuvremenu, pažljivo slušajte Pussy Riot, još pažljivije čitajte govor optužene Nadežde Tolokovkine u moskovskom sudu i, uopšte, spremajte se. A za one knjige, ma ne brinite ništa, dajem vam ih džaba.
Ovaj Novak Đoković se od srpskog šampiona, broja jedan, heroja itd, pretvorio u gubitnika, broja dva kao i u kukavicu jer je opet «fulao» i ostao bez titule u Sinsinatiju i to protiv mrskog nam Federera. Zbog Noleta ostasmo bez još jedne bronzane medalje na olimpijadi, a ta bi nam medalja značila ka
Nije problem samo što je zviždano crnogorskoj himni. Problem je i redosljed izvođenja: domaćin je odsvirao prvo svoju himnu (labudovu pjesmu…ispostaviće se na kraju) ponovo potcjenjujući gosta i precjenjujući sebe do najnižih granica pristojnosti. Prosto rečeno: tako nešto nije zabilježeno u anali
Sreća naša te srpski olimpijski sportisti nisu osvojili četrdeset medalja, što se lako moglo dogoditi da nije bilo sudijske opstrukcije, srbomržnje i nesportskog odavanja seksu uoči bitnih takmičenja. Ne znam kako bi se izborili sa tolikom količinom zlata, zlata vrednog srebra i zlata vredne bronze.
Tome ćemo se sigurno još vraćati, jer Demokratska stranka već dvadeset i dve godine nije tek „još jedna od mnogih stranaka“, nego jedan od stožera postkomunističke političke scene u Srbiji. Bilo da je na vlasti ili u opoziciji, kad god je Demokratska stranka ozbiljnije bolovala, ni Srbija nije baš p
“I ta volja nije posledica nekakvog hira, već najdubljeg uverenja da između njih i Danila Kiša, između onoga kako je on mislio i pisao, kao i toga kako je živeo, i onoga kako oni pišu, misle i žive, nema nikakvih dodirnih tačaka. Naprotiv. Zbog njima sličnih i zbog vladajuće (nacionalističke) ideolo
Na sajtu ”Vidovdan.org” imate i praktične terorističke savete – kako se tući sa policijom, kako se odbraniti od gumenih metaka, suzavca i ostalih policijskih naprava; saveti, pod imenom kojekakvih anonimusa – dolaze iz redova te iste srbijanske policije, pa čak i vojske – što je deo paravojne obuke
Mala zemlja raspala se na šest manjih. Ponijela sam sa sobom materinji jezik kao jedinu prtljagu, drugi naprosto nisam imala na raspolaganju. Nemam romantičarskih iluzija o nezamjenjivosti materinjeg jezika,[1] Skrasila sam se u drugoj, maloj i prijateljskoj, zemlji. I ona bivša i ova sadašnja knjiž
Ono što najviše iznenađuje, upravo je odsustvo iznenađenja javnosti nad činjenicom da je u kampu za lečenje od bolesti zavisnosti došlo do nečije smrti. Kako i pod kojim okolnostima, biće poznato po završetku istrage. Međutim, posrednu odgovornost o kojoj govori Irinej bački, osim SPC-a, moraće na s