Narod je nemoguće kultivisati, moguće je kultivisati samo konkretne ličnosti. Što više, to bolje. Narod je preveliki zalogaj. Sećate li se kad sam ono Jego bivšem Sijatelstvu nabio na nos što se pojavio na snimanju sela koje je gorelo dok se baba češljala. Nisam to učinio iz niskih pobuda. Niti zato što imam nešto protiv sela i babe. Spočitnuo sam mu da tom posetom odašilje loš signal.
Koji se još jezik može pohvaliti činjenicom da se u njemu najodlučnija negacija izražava izričitom afirmacijom – oću Crven Ban. E sad, da sam sledbenik komentatorske psihoanalitičke škole mogao bih maliciozno reći da svi oni koji koriste tu sintagmu (što znači najmanje polovina muške populacije) nisu latentni nego deklarisani homoseksualci.
Nije zgoreg podsetiti budućeg zakonodavca da su mnogi gejevi i te kako doprineli natalitetu. Malo je onih koji su istopolni od rane mladosti. Takvi su, da kažemo, elita. Mnogi se najpre ožene, izrode decu, pa se tek u relativno zrelom dobu okrenu protivprirodnosti. I to na volšeban način. Prekonoć!
Palanački, provincijalni duh pravoslavizma, na sasvim ne-teorijskom nivou, vidi se i u očiglednoj raskoši u kojoj neke vladike i neki sveštenici žive. Kao da ona komunistička parola „popovi – lopovi“, u postkomunističkom društvu tek pokazuje svoju delimičnu istinolikost.
Idu vunena vremena, dame i gospodo. Drž’te se dobro, jer nam se kao kruna svih posrtanja sprema i „cezaristička diktatura“. Tako je bar ustvrdio Koštuničin dopredsednik, nekadašnji klasik yu marksizma, Samardžič. Rečeni je to utvrdio na osnovu izbornih rezultata u opštini Zemun na kojima je njegova stranka, u koaliciji sa Dverima i Žikom Obretkovićem, na jedvite jade prešla cenzus.
Posle prvih sledećih izbora obratite pažnju na izraze dupeuvlakačkih lica: Kakva je to samo bljutava mešavina sreće, odanosti i trijumfa! Fakat je bljutava, ali je i funkcionalna. Jer izvirivači i – da se tako izrazim – zanosioci pobedničkih muda u krivinama, listom završavaju kao ministri, državni sekretari i direktori javnih preduzeća.
„Kafanica“ mi uopšte nije ličila na kafanicu u kojoj sevaju noževi i rade pajseri. A eto – na kraju su proradili. Ali to, rekosmo, nije naša današnja tema, neka se time bave organi takozvanog gonjenja, što će pretpostavljam promptno i učiniti iz prostog razloga što se u slučaj umešao i organski šef, policajni ministar, Underlord Dačić. Koji jeste naša današnja tema.
Koliko li sam samo puta ovde (nadam se argumentovano) optužio srpsku politiku da se bavi svim i svačim osim onim što bi trebalo da radi. I šta smo dočekali? Na šta je spala politika nebeskog naroda? Na aferu sa aflatoksinima
Svetislav Basara Sirotinjo, i Bogu si teška! Naš prethodni prezident recimo nije imao stan. Nema ga ni sada. I dalje je podstanar. Krova nad glavom što se tiče, aktuelni džumhurbaškan je teškim trudom skunatorio neki skromni stančić, ali je u
© Copyright 2023 tacno.net. Sva prava zadržana.
ENG
