Ženski marš u Vašingtonu

Povezani članci

• UN upozorava na humanitarnu katastrofu u Idlibu
• Nema pristupnih pregovora sa EU za Albaniju i Sjevernu Makedoniju: Poniženje iz Brisela
• Putin poručio: Možemo osvojiti Kijev za dvije sedmice
• Nesvakidašnji favorit za gradonačelnika Jekaterinburga
• Druga strana Sirije: Kršćani iz Alepa preživljavaju zahvaljujući pobunjenicima
• Erupcija nezadovoljstva korupcijom u Iraku

Foto: Kamil Krzaczynski (AFP)

Ovogodišnji “Ženski marš” u Vašingtonu održao se jučer, suočen s ideološkom podelom i skraćenom trasom zbog blokade vlade.

Prvi marš, održan 2017. godine, dan posle inauguracije predsednika Donalda Trampa (Trump), okupio je stotine hiljada ljudi. Tačan broj učesnika je tema politički naelektrisane debate, ali se svakako smatra najvećim protestom u glavnom gradu SAD-a od vremena Vijetnamskog rata.

Organizatori su ove godine predali zahtev za dozvolu okupljanja s procenom da će učestvovati do pola miliona ljudi ali se očekuje mnogo manji broj. Slične šetnje su planirane i u brojnim drugim gradovima. Ipak, pokret je zahvatila i ideološka debata.

Naime, u novembru je Tereza Šuk, jedna od osnivača pokreta, optužila za antisemitizam četiri vodeća lidera organizacije protesta, među kojima je i Linda Sarsur, Amerikanka palestinskog porekla koja je kritikovala izraelsku politiku.

Šuk, advokat u penziji s Havaja, osnovala je pokret putem događaja na Fejsbuku koji je postao viralan i izrodio se u masovan protest 21. januara 2017. Ona je sada, takođe putem Fejsbuka, pozvala Sansur i još troje lidera pokreta da se povuku jer su “odvukli pokret s ispravnog kursa”.

Svo četvoro su negirali optužbe. Uprkos pozivima na jedinstvo, pokrenut je alternativni ženski marš i paralelni skup u Njujorku.

RSE