Zašto podržati TPP

Povezani članci

• 45 posto birača u 8 velikih država EU želi glasati o ostanku
• Merkel: Njemačka mora ostati otvoreno društvo
• ‘Stanite u red, ubit ću vas!’
• Između Amerike i Kine
  Njemačka će se morati odlučiti
• Papa se izvinio Romima zbog diskriminacije
• Suu Kyi i njen savjetnik osuđeni na po tri godine zatvora

Sporazum o transpacifičkom partnerstvu postignut između pregovarača iz 12 zemalja pacifičkog prstena je pravi trijumf, jer su šanse za uspeh bile veoma male. Trebalo je savladati ogromne političke prepreke, i unutrašnje i međunarodne, da bi se dogovor zaključio. Sada protivnici ratifikacije TPP-a, naročito u Americi, treba da bez predrasuda pročitaju ovaj sporazum.

Mnoga pitanja vezana za TPP, u Americi su stavljana u kontekst sukoba levice i desnice. Nepopustljiva netrpeljivost levice prema sporazumu – često obrazlagana time što tokom pregovara kongres nije bio obaveštavan o njegovom sadržaju – nosila je sa sobom dve opasnosti: napora vredno postizanje dogovora moglo je biti blokirano, a demokratska administracija predsednika Obame mogla je da bude primorana na veća popuštanje američkim korporacijama da bi dobila potrebne glasove republikanaca.

U stvari, aktivisti zabrinuti za radnička prava i životnu sredinu mogli su da naude sopstvenoj stvari. Njihov otpor prema TPP-u nije bio baš podsticajan za predsednika Obamu, od koga su očekivali ustupke. U tom smislu, TPP je prijatno iznenađenje: farmaceutske kuće, duvanske kompanije i ostale korporacije dobile su daleko manje nego što su tražile – toliko da senator Orin Hač i još neki republikanci prete uskraćivanjem podrške ratifikaciji sporazuma. S druge strane, zaštitnici životne sredine su dobili više nego što su se potrudili da zahtevaju.

Uzrok tome može biti pritisak ostalih trgovinskih partnera (na primer Australije). Bilo kako bilo, kritičari TPP-a sada treba objektivno da razmotre detalje sporazuma, za koje sami govore da odavno žele da ih vide. Najkontroverznije pitanje koje TPP pokreće u Americi je pitanje tzv. “duboke integracije”, jer sporazum za svoje potpisnike predviđa daleko veće olakšice u vezi sa trgovinskim tarifama i kvotama. Levica je u tom smislu zabrinuta za radnike i životnu sredinu, i strahuje zbog prevelikih povlastica korporacijama na planu zaštite intelektualne svojine (na primer u farmaceutskoj industriji) i zbog loših mehanizmima za rešavanje sporova između investitora i država.

Dakle, šta tačno obuhvata TPP? Na području zaštite životne sredine posebno su važne dve stvari. Sporazum predviđa oštre mere zabrana sadržanih u Konvenciji o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divljih životinja i biljaka, kao i smanjenje subvencija ribarskim flotama – koje u mnogim zemljama rasipaju novac poreskih obveznika i ubrzano istrebljuju morsku faunu. Ove ekološke mere će po prvi put biti podržane ozbiljnim ekonomskim sankcijama.

Za neke ekološke grupe bi bilo bolje da su vreme i energiju utrošene na kritiku TPP-a posvetile svojoj borbi i tako pomogle pregovarački proces, koji je ostvario zavidne pomake u njihovoj oblasti. Borci za očuvanje životne sredine verovatno nisu ni primetili da je u julu na Mauiju postignut sporazum o ograničenju subvencija za ribarenje. Ali nije prekasno da se sada priključe celom procesu. Treba naglasiti i napredne odredbe o radničkim pravima, naročito u jugoistočnoj Aziji, u koje spadaju i mere za unapređenje sindikalnih prava u Vijetnamu i sprečavanje trgovine ljudima u Maleziji.

Što se tiče neizvesnosti u vezi sa pitanjima da li će velike američke korporacije dobiti povlastice u oblasti rešavanja sporova između investitora i vlada, kao i u oblasti zaštite intelektualne svojine, kritičari TPP-a retko priznaju da međunarodni mehanizmi rešavanja sporova imaju svoju svrhu, kao i da je potreban izvestan stepen zaštite patenata, ako želimo da farmaceutske kompanije i dalje ulažu u istraživanja i razvoj. Naravno, postojala je opasnost da zaštita korporacija ode predaleko. Odredbe o rešavanju sporova mogle su, na primer, da spreče kampanje protiv pušenja u zemljama članicama. Ali proizvođači duvana nisu dobili ono što su hteli i Australija slobodno može da zabrani štampanje logoa proizvođača na kutijama cigareta. TPP je takođe ustanovio i mehanizme zaštite od zloupotreba u međunarodnim sporovima.

Odredbe TPP-a o zaštiti intelektualne svojine dozvoljavaju 12 godina monopola nad podacima koje američke farmaceutske i biotehnološke kompanije sakupe o novim lekovima (naročito o biološkim preparatima), čime se sprečava konkurencija jeftinijih generičkih verzija. Iako su dobile dužu zaštitu monopola, koja je trenutno 5-8 godina, ni te kompanije nisu dobile sve što su tražile.

Naglasak na dubljoj integraciji ne znači da su stare olakšice u domenu slobodne trgovine prestale da važe. TPP predviđa ukidanje hiljada postojećih tarifnih i netarifnih barijera. Liberalizacija će uticati na proizvodne sektore kao što je automobilska industrija, ali i na usluge, između ostalog internet. Vredi pomenuti i liberalizaciju agrikulture – uporište dugog i tvrdoglavog otpora u pregovorima o međunarodnoj trgovini. Japan je na primer pristao na veći uvoz mlečnih proizvoda, šećera, junetine i pirinča od efikasnijih proizvođača kao što su Novi Zeland i Australija. U svim oblastima i dalje važe klasični tržišni argumenti: nove izvozne šanse obezbeđuju veće plate i niže troškove života.

Mnogi građani i političari imaju već formiran stav, koji podrazumeva razorne posledice TPP-a. Sada bi trebalo da, bez predubeđenja, razmotre njegove istinske rezultate. Možda će otkriti da su najveći strahovi iz njihovih noćnih košmara nestali pod svetlošću dana.

Autor je profesor na Harvardu, gde predaje Formiranje i rast kapitala.

Jeffrey Frankel, The Guardian, 11.10.2015.

S engleskog prevela Slobodanka Glišić

Peščanik.net