ENG
Za autokratske susede Kazahstana, nemiri su upozorenje i test
Autor/ica 👤 Reid Standish
Povezani članci
Foto: Reuters
Piše: Reid Standish
Prvi avioni s ruskim trupama, koje treba da pomognu kazahstanskoj vladi da uguše talas nezabeleženih nemira i oružanih sukoba, stigli su rano ujutro 6. januara u Almati, najveći grad te centralnoazijske zemlje, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Oni su deo “mirovnih” snaga poslatih preko Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) – vojnog bloka koji predvodi Moskva, a čiji je član Kazahstan – i dolaze na poziv kazahstanskog predsednika Kasim-Žomarta Tokajeva, koji je tražio trupe posle televizijskog obraćanja 5. januara u kojem je demonstrante nazvao “bandom međunarodnih terorista”, tvrdeći da su obučavani u inostranstvu i da “podrivaju integritet države”.
Dolazak ruskih i beloruskih, jermenskih, tadžikistanskih i kirgistanskih vojnika pod maskom ODKB-a označava novo poglavlje u brzom razvoju krize koja je ugrozila autoritarnu vlast u Kazahstanu i ostavila njene autokratske susede – od Uzbekistana preko Belorusije do Rusije – da nervozno prate kako je najbogatija država centralne Azije gurnuta na ivicu.
“Vidimo povećanu rešenost Rusije da dođe da podrži svoje klijente ili lojalne saveznike”, rekao je za RSE Aleksandar Gabujev, viši saradnik u Moskovskom Karnegi centru. “Ako bude uspešno, to će ojačati ulogu Rusije kao glavnog garanta bezbednosti u regionu”.
Prvobitno izazvani mirnim negodovanjem zbog poskupljenja goriva 2. januara, protesti su se brzo proširili zemljom bogatom naftom s 19 miliona stanovnika i zahvatili šire nezadovoljstvo Tokajevim i Nursultanom Nazarbajevim, njegovim prethodnikom koji je vladao skoro 30 godina, ali i zadržao značajna ovlašćenja posle povlačenja 2019. godine.
Gnev zbog rasta cena, mračnih ekonomskih perspektiva, ukorenjene korupcije i autokratske vladavine podstakli su ustanak i doprineli nemirima u kojima su hiljade demonstranata upale u vladine zgrade, televizijske stanice, aerodrome i kompanije.
Dok se kazahstanska vlada sada okreće pomoći spolja u vidu ODKB-a i angažuje sopstvene trupe da potisnu demonstrante u okviru “antiterorističke operacije”, događaji u toj zemlji će odjeknuti širom regiona, gde se vide i kao upozorenje i kao test za slične režima.
To posebno važi za Rusiju, gde je predsednik Vladimir Putin – s iskustvom prethodnih narodnih pokreta protiv vlada bliskih Kremlju u Ukrajini 2014. i Belorusiji 2020. – podržao misiju bez presedana da pomogne partneru u teškoj situaciji.
“Ne mislim da (Moskva) može da priušti odlazak Tokajeva i prikazana je odlučnost da se upotrebi bilo koje sredstvo neophodno za podršku režimu”, rekao je Gabujev.
Regionalna reakcija
Odluku o slanju trupa ODKB-a u Kazahstan objavio je jermenski premijer Nikol Pašinijan, koji trenutno predsedava tom organizacijom. On je u saopštenju naveo da će snage biti stacionirane u Kazahstanu samo “na ograničeni vremenski period” dok se ne uspostavi red s primarnim fokusom na zaštiti infrastrukture. Moskva je takođe poslala padobrance, saopštila je organizacija.
Tim potezom je prvi put od osnivanja alijanse 1999. godine dogovoreno slanje vojnih snaga za podršku jednoj od članica.
ODKB, koji se sastoji od Rusije, Belorusije, Jermenije, Kazahstana, Kirgistana i Tadžikistana, u prošlosti je odbijao zahteve za trupama, uključujući etničke nemire u Kirgistanu 2010. i u Jermeniji 2020. za vreme oružanog sukoba s Azerbejdžanom.
Nema naznaka da kriza u Kazahstanu ima bilo kakvo spoljno poreklo, ali je navodna teroristička pretnja koju su kazahstanske vlasti okrivile za nasilje izgleda dovoljno opravdanje da ODKB interveniše.
“To pokazuje posebnu ulogu koju Kazahstan ima u ruskoj spoljnoj politici”, rekao je Gabujev.
Najava raspoređivanja ODKB usledila je samo nekoliko sati nakon što je Putinov portparol Dmitrij Peskov rekao da je važno da se nijedna strana država ne meša u Kazahstanu.
Tokajev je prethodno razgovarao s beloruskim liderom Aleksandrom Lukašenkom, koji je brutalno slomio prodemokratski pokret 2020. i koji se od tada u velikoj meri oslanja na rusku ekonomsku i političku podršku da bi ostao na vlasti.
Uzbekistansko ministarstvo spoljnih poslova izdalo je saopštenje u kojem je podržana kazahstanska vlada. Taškent je pozvao da se kriza rešava “nezavisno” i “bez spoljašnjeg mešanja”.
Protesti su takođe izazivaju zabrinutost u Kini koja je iskoristila Kazahstan kao lansirnu rampu za svoju Inicijativu pojas i put i uložila milijarde u tu zemlju tokom poslednje decenije.
Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin rekao je 6. januara da su događaji u Kazahstanu unutrašnja stvar i da se Peking nada da će se situacija uskoro stabilizovati.
Hu Sijin, uticajni kineski nacionalistički komentator koji je nedavno otišao s mesta glavnog urednika državnog tabloida Global tajms (Global Times), napisao je na društvenim mrežama da su nemiri u Kazahstanu slični “obojenim revolucijama”, talasu protesta u kojima su smenjeni lideri bliski Kremlju iz Gruzije 2003. i Ukrajine 2005. Hu je takođe dodao da će Kina i Rusija raditi zajedno na rešavanju situacije i odupreti se navodnom spoljnom mešanju.
“Rusija i Kina neće dozvoliti (SAD) i Zapadu da gurnu Kazahstan u dugoročnu turbulenciju”, napisao je Hu na Tviteru (Twitter) 6. januara.
Nova era
Nagli haos u Kazahstanu koji se razvio za samo nekoliko dana verovatno će izazvati talase u šire regionu.
Vlada Tokajeva je prvo pokušala da umiri demonstrante, vraćajući subvencionisane cene za različite vrste goriva i smenjujući Nazarbajeva – koji je postao primarna meta protesta – s mesta predsednika uticajnog Saveta za nacionalnu bezbednost. Tokajev je takođe primorao vladu da podnese ostavku i imenovao nove ljude na visoke pozicije, zamenivši u tom procesu čak i nećaka Nazarbajeva.
Ti potezi, međutim, nisu mnogo pomogli u smirivanju šireg ekonomskog i političkog nezadovoljstva vladom koje se taložilo decenijama, ostavljajući kazahstanskim vlastima nekoliko neproverenih odgovora mimo upotrebe sile i podrške ODKB-a.
Tri decenije autoritarne vladavine nisu ostavile mnogo toga što bi se moglo iskoristiti u centralnoazijskoj zemlji u kojoj Nazarbajev i njegova stranka Nur otan dominiraju političkim pejzažom, a njegovi saveznici i rođaci kontrolišu medije.
Vlada je u prošlosti pokušavala da umiri široko rasprostranjeno nezadovoljstvo ograničenim reformama i promenama u vladi.
Nazarbajev se povukao 2019. posle čega je formalno priznat kao “vođa nacije”, što mu je omogućilo da ima ogromnu formalnu i neformalnu moć.
Imenovao je Tokajeva za svog naslednika i prvi predsednički potez dugogodišnjeg odanog saradnika Nazarbajeva bio je da u čast svog prethodnika preimenuje glavni grad zemlje iz Astane u Nur-Sultan.
“Kazahstan je pokazao da možete promeniti rukovodstvo bez stvarne promene režima i oni to mogu ponovo da urade”, rekao je za RSE Luka Ančeši (Luca Anceschi,), profesor evroazijskih studija na Univerzitetu u Glazgovu.
Time je Kazahstanu dobio relativno ograničenu političku scenu bez istaknutih opozicionih ličnosti, što postavlja pitanja o budućem smeru sadašnjih protesta i kako bi se mogle pokrenuti značajne promene.
“Protesti zapravo nemaju nekog konkretnog lidera i nema konsolidovane opozicije, što znači da režim još uvek može da se oporavi”, rekla je za RSE Erika Marat (Erica), vanredna profesorka na Univerzitetu nacionalne odbrane u Vašingtonu.
Situacija na terenu nastavlja da se brzo menja i teško je doći do jasne slike o tome šta se dešava u Kazahstanu usled prekida internet veza širom zemlje i ograničenja kretanja dok bezbednosne snage sprovode “antiterorističke” operacije u Almatiju, srcu protesta.
U međuvremenu, regionalne vlade će nastaviti da pažljivo prate događaje dok kazahstanska vlada pokušava da zadrži vlast.
“Kontingenti ODKB-a neće rešiti nijedno od domaćih pitanja (ili) ublažiti ekonomsko i političko nezadovoljstvo”, rekla je Marat. “Oni će produbiti autoritarizam u Kazahstanu i mogu izazvati još veću eskalaciju protesta”.
Autor/ica 👤 Reid Standish
