Vladimir Putin najuticajniji čovek na svetu

Povezani članci

• Hezbolah odgovoran za prošlogodišnji teroristički napad u Bugarskoj?
• Danas zvanična ceremonija zatvaranja Haškog tribunala
• Pjongjang neće odustati od atomskog oružja
• Satelit GOCE izgorio u Zemljinoj atmosferi
• Barroso: Ukrajinci pokazuju da emotivno i politički pripadaju EU
• Izbori za Kongres – novi kamen spoticanja u Venecueli

Ko je najuticajnije ljudsko biće na planeti? Moj glas ide Vladimiru Putinu. Tako svoje viđenje moći ruskog predsednika započinje autor The New York Timesa Dejvid Bruks (David Broooks).

Navodi i da je Putin u stanju da ponizi demokratske rivale i da nestane. “Ljudi govore da je Putin dobar u obaranju ruke. Svi očekuju da će na kraju pasti, jer je ruska privreda toliko nestabilna. Ali njegova ruka nije slaba. To je zato što njegova baza moći nije ekonomska, već kulturološka i ideološka”, kaže autor The New York Times.

U tekstu se ocenjuje i da će u godinama pred nama Putinov autoritet imati nekoliko ključnih prednosti. Na prvom mestu, liberalna demokratija se temelji na ideji da se vlast treba rasporediti na sistem i institucije. Putin je pobornik ideje da vlast treba da bude centralizovana, sa jednim liderom na vrhu i gvozdenim autoritetom ka nižim slojevima.

Drugo, krajnja lojalnost liberalne demokratije ka Ustavu i demokratskim normama je apstrakcija, navodi autor i kaže: “Mi u demokratskom taboru smo uvek uznemireni kada vidimo Putina ili Donalda Trampa (Donald Trump) ili Si Đinpinga koji nauštrb normi rade na jačanju svoje pozicije”.

Treće, liberalna demokratija se gradi na veri, veri u kapacitete pojedinaca. Mi demokrate verujemo u ideju da ljudi najbolje znaju kako da upravljaju vlastitim životom i da se ovi pojedinačni izbori mogu utkati u zajedničku tkaninu. Putinizam, poput Trampizma, zasniva se na cinizmu. Zasnovan je na ideji da ne trebamo da imamo iluzije, već da budemo mudri kada je reč o svetskim tokovima. Ljudi su, kako je to rekao Machiavelli, nezahvalni i skloni obmani, ali ujedno preplašeni i oprezni kad je reč o profitu. Rivalstvo je neizbežno. Sve je partizansko. Svaki pojedinac ili institucija koja tvrdi da je objektivna i iznad svega laže, stoji u tekstu The New York Timesa.

Konačno, liberalna demokratija temelji se na ideji da ljudi koji nisu poput vas su vredni poštovanja i pažnje. Putinizam se zasniva na ideji da ljudi koji se razlikuju od vas izazivaju haos i podrivaju vaš način života, podseća autor i dodaje da se Putin konstantno ograđuje od gejeva, Muslimana i ateista. U zaključku je i poruka da Putina nikada ne treba potcenjivati, kao i da se u celom svetu politički režimi prilagođavaju tako što postaju autoritarni ili demokratski.

“Trenutno, prednost je na strani autoritarnih režima, delom zato što ta strana ima figuru u kojoj je oličena. To je i zato što kada nekoga pitate ko je demokratski svetski lider, imena nema”, zaključuje The New York Times.

Zašto je Putin moćan?

Na ovo pitanje odgovor je u dokumentarcu potražio CNN-ov  Farid Zakarija (Fareed Zakaria) koji u tekstu na istoimenom portalu navodi da je Putin stvorio ono što on naziva “vertikalom moći”, nešto potpuno suprotno od svega što možemo videti kod drugih naroda.

Kako je ruski šahovski velemajstor Gari Kasparov – koji je i sam kritičar Putina – rekao, cela struktura ruske političke moći počiva na jednom čoveku. Kada je car umro, znali ste da da imate sistem koji će izdržati i da će ga naslediti njegov sin. Kada je umro generalni sekretar Sovjetske komunističke partije, Stalni odbor i Politbiro izabrali su njegovog naslednika. Ali kada Putin umre šta će se dogoditi? Niko ne zna.

CNN-ov autor navodi: “Da biste razumeli Putina, morate razumeti Rusiju. Rusi imaju ogroman nacionalni ponos. Rusija je najveća zemlja na planeti – 48 puta veća od Nemačke i obuhvata 11 vremenskih zona koje povezuju Evropu, Aziju i Bliski istok.”

Zakrija dodaje i da Putin razume Rusiju, ali i da razume svet. “Nije glup da frontalno napadne Ameriku ili Evropu. Umesto toga, on zna kako da asimetrično koristi moć uz pomoć Interneta i dezinformacija. On takođe razume ranjivosti slobodnih društava – njihove unutrašnje podele i razdor. Razume krhkost institucija kao što je Evropska unija i ideje kao što su integracije i različitost.”

Zakarija komentar završava konstatacijom da Vladimir Putin nas dobro razume, ali da to postavlja važno pitanje – da li njega stvarno razume Donald Tramp?

Šta će se dogoditi 2024. godine?

Vladimir Putin dominira ruskom politikom, ali zakonski nakon drugog uzastopnog mandata trebao bi da odstupi, i to je, kako piše The Guardian, bio veći problem za Rusiju nego ovogodišnji izbori na kojima se gotovo sa sigurnošću znalo kako će završiti.

Tokom godina Putinova dominacija nad ruskom političkom scenom je porasla. Iza scene se mogu odvijati žestoke bitke, ali teško da se trenutno može zamisliti Kremlj bez Putina kao ultimativnog arbitra. Vjačeslav Volodin, ključni saradnik Putina koji je sada portparol ruskog parlamenta, rekao je 2014. godine: “Ako postoji Putin, postoji Rusija. Ako nema Putina, nema Rusije.”

Do 2024. godine, Putin će imati 72 godine. On trenutno pokazuje mali znak bolesti i mogao bi da uživa u još jednoj deceniji dobrog fizičkog i mentalnog zdravlja. Pod Putinovom vlašću, uticaj drugih igrača na političkom igralištu je eliminisan, tako da ima vrlo malo političara sa bilo kakvom stvarnom vrstom nezavisne podrške.

Ali, prema ruskom ustavu, predsednik ne može služiti više od dva uzastopna mandata, što znači da je Putin dužan da odstupi. On je već jednom prošao ovaj zahtev: nakon što je vladao dva četvorogodišnja mandata u periodu između 2000. i 2008. godine, Putin se povukao kako bi postao premijer između 2008. i 2012. godine, dok je njegov dugogodišnji saradnik Dmitrij Medvedev čuvao predsedničko mesto zagrejanim.

Vratio se 2012. godine, sa novim produženim šestogodišnjim mandatom. Pitanje koje definiše njegov četvrti mandat verovatno će biti pitanje sukcesije. The Guardian podseća kako je pitanje o kojem svi razmišljaju ali se niko ne usuđuje da govori, zapravo pitanje, šta nakon 2024. godine?

“Mislim da Putin još nije doneo odluku šta će učiniti 2024. godine”, rekao je izvor blizak Kremlju. “Uvek voli da odloži odluku, ako je moguće sutra radije nego danas.”

Putin tvrdi da neće promeniti ustav kako bi neograničeno vladao

U međuvremenu Firstpost piše kako Putin nema planove da promeni Ustav kako bi ostao na vlasti i nakon 2024. godine. Na pitanje američke televizije NBC, o tome da li će slediti korake kineskog predsednika Si Đinpinga, kada je reč o doživotnom mandatu odgovorio je da nema takvih namera.

“Nikada nisam promenio ustav, nisam to uradio da bih se zadovoljio i nemam takvih planova ni danas”, rekao je u intervjuu čiji je transkript objavljen u Kremlju.

Kritičari su optuživali Putina, da kandidujući se za četvrti mandat ima skrivene namere da ostane na vlasti neograničeno.

RSE