Velika sudska pobeda Googlea nad Oracleom u sporu oko autorskih prava

Povezani članci

• Senat odobrio nuklearni sporazum s Iranom
• The Boston Globe: Povampireni fašizam “guta” Evropu
• Glavna urednica u Saudijskoj Arabiji: “Žene uvijek moraju pitati za dozvolu”
• Inflacija u Rusiji ubrzala u martu na 16,69 posto
• Lideri stranaka u Kongresu SAD dobili poverljive informacije o Iranu
• EU će zabraniti poslovne veze sa Sjevernom Korejom

foto: HINA

Tehnološki džin Gugl (Google) odneo je značajnu pobedu na američkom Vrhovnom sudu koji je presudio da nije prekršio autorska prava kompanije Orakl (Oracle) korišćenjem delova njegovog softvera za razvoj sistema koji je u osnovi većine pametnih telefona u svetu.

Dok je presuda pozdravljena kao pobeda programera i potrošača, desetogodišnji slučaj je mimo tehnološke industrije sa zabrinutošću praćen i u drugim oblastima u kojima poslovanje zavisi od zaštite autorskih prava, pišu svetski mediji.

Spor tehnoloških divova

Vrhovni SAD u ponedeljak, 5. aprila, doneo je veliku pobedu Guglu presudom da upotrebom softverskog koda Orakla za pravljenje svog operativnog sistema Android nije prekršio zakon o autorskim pravima, ukazuje Rojters (Reuters).

Sudije Vrhovnog suda time su poništile presudu nižeg suda da uključivanje Oraklovog softverskog koda u Android, koji pokreće više od 70 odsto pametnih telefona u svetu, ne predstavlja fer korišćenje prema američkom zakonu o autorskim pravima.

Dva tehnološka diva iz Kalifornije s ukupnim godišnjim prihodom preko 175 milijardi dolara u sukobu su otkada je Orakl 2010. tužio Gugl za kršenje autorskih prava.

Orakl navodi Gugl da je plagirao njegov softver Džava (Java) kopiranjem 11.330 linija računarskog koda, kao i načinom koji je organizovan, kako bi napravio Android sistem i ostvario milijarde dolara prihoda. Orakl je prethodno 2010. dobio prava na Džavu pošto je kupio kompaniju San mikroisistems (Sun Microsistems) koja je razvila taj softver.

Presuda Vrhovnog suda poštedela je Gugl plaćanja velike odštete Oraklu koji je tražio više od osam milijardi dolara, mada je po nekim procenama, ukazuje Rojters, taj iznos mogao dostići 20, pa čak i 30 milijardi dolara.

S druge strane, grupe u tehnološkoj industriji pozdravile su presudu navodeći da bi pobeda Orakla sprečila konkurenciju otežavanjem upotrebe programskih elemenata koji omogućavaju interoperabilnost digitalnih uređaja.

Šta su rekle sudije?

Kada je Vrhovni sud prihvatio da sasluša predmet poznat kao “slučaj autorskih prava decenije”, saopštio je da će odgovoriti na dva pitanja – da li su spornih 11.000 linija softverskog koda zaštićeni autorskim pravima i, ako jesu, da li je Gugl izuzet iz njih po odredbi o pravičnoj upotrebi, piše Njujork tajms (The New York Times), ističući da je sud ipak odgovorio samo na drugo pitanje.

Presuda je doneta glasovima 6-2, pošto sutkinja Ejmi Koni Baret (Amy Coney Barrett) nije učestvovala u slučaju u kome su argumenti izneti pre nego što je jesenas postala članica Vrhovnog suda.

Sudija Stiven Brejer (Stephen G. Breyer), koji je napisao presudu u ime većine, naveo je da je Gugl izuzecima po “fer upotrebi” zaštićen od kršenja autorskih prava.

“S obzirom na brze promene tehnoloških, ekonomskih i poslovnih okolnosti, verujemo da ne bi trebalo da odgovaramo više nego što je neophodno za rešavanje spora dve strane”, napisao je sudija Brejer, dodajući da su sudije pretpostavile “samo radi argumenta” da kod “potpada pod definiciju onoga što može biti zaštićeno autorskim pravima”.

Sudija Klarens Tomes (Clarence Thomas) koji je napisao odvojeno mišljenje rekao je da je sud napravio grešku pošto je “zaobišao glavno pitanje” koje je postavljano Vrhovnom sudu i dodao da bi on presudio da je kod zaštićen zakonima o autorskim pravima.

Sudija Brejer je napisao da odredbe o fer upotrebi u zakonu o zaštiti autorskih prava podržavaju Gugl koji je upotrebom spornog koda stvorio nešto novo proširujući upotrebu i korisnost pametnih telefona zasnovanih na Android sistemu. Uz to, dodao je Brejer, Gugl nije iskopirao mnogo Oraklovog koda – 11.000 spornih linija je 0,4 odsto od 2,86 miliona linija kompjuterskog koda Džava API.

Sudija Tomas je napisao je da je Gugl opravdao krađu u ime pogodnosti. “Brodvejskom muzičkom scenariju potrebni su glumci i pevači da ulože vreme u učenje i uvežbavanje”, napisao je on. “Ali pozorište ne može da kopira scenario – prava na koje ima manje pozorište – samo zato što želi da privole glumce da promene pozorište i zato što je kopiranje scenarija efikasnije nego tražiti od glumaca da nauče novi”.

Šta kažu kompanije?

Na dugo očekivanu presudom u tehnološkom svetu s velikim implikacijama na softversku industriju Orakl je otvoreno reagovao navodom da je Gugl “ukrao” Džavu, ističe Vašington post (The Washington Post).

Gugl je “proveo deceniju vodeći parnice kako to može samo monopolista”, naveo je Orakl posle presude, dodajući da upravo zbog takvog ponašanja regulatori u SAD i širom sveta ispituju Guglovu poslovnu praksu.

Regulatori u SAD su od jesenas podneli tri tužbe protiv giganta u internet pretragama i oglašavanju, uključujući antimonopolski slučaj u decembru koji je podnelo više od 30 saveznih država, što, kako navodi Vašington post, ukazuje na sve veću nelagodu s Guglovim profitom i veličinom.

S druge strane, Gugl je pozdravio presudu Vrhovnog suda kao “pobedu za potrošače, interoperabilnost i računarstvo”.

“Odluka daje pravnu sigurnost sledećoj generaciji programera čiji će novi proizvodi i usluge biti od koristi potrošačima”, naveo je Kent Voker (Walker), potpredsednik Gugla za globalna pitanja.

Zabrinutost u izdavaštvu, filmskoj i muzičkoj industriji

Ishod bitke vredne više milijardi dolara mogao bi da oslabi zaštitu autorskih prava za softver, ali će programerima omogućiti više prostora da međusobno nadograđuju svoje proizvode, ocenjuje Volstrit džurnal (Wall Street Journal).

Presuda se tiče Džava API-ja, ukazuje list, objašnjavajući da su API-ji, odnosno programske interfejs aplikacije (application programming interfaces) unapred napisani paketi kompjuterskog koda koji omogućavaju programima, internet sajtovima ili aplikacijama da međusobno komuniciraju.

Presudom Vrhovnog suda nije ukinuta zaštita autorskih prava za API-je, ali im je zadala udarac, što može imati negativne posledice za kompanije koje poseduju autorska prava na softverske platforme za koje je potrebno prilično vremena i novca da se naprave.

Pojedini proizvođači softvera i aplikacija, posebno nove kompanije, podržali su Gugl u slučaju protiv Orakla, ističući da je potrebno da postoji fer upotreba softverskih interfejsa za unapređenje pratećih tehnologija i interoperabilnosti među programima, navodi Volstrit džurnal, ukazujući da su Majkrosoft (Microsoft Corp) i vodeće udruženje internet kompanija takođe podržali Gugl.

Deceniju star slučaj pažljivo je praćen i izvan tehnoloških krugova, ističe list. Kompanije koje se znatno oslanjaju na zaštitu autorskih prava, uključujući one koje se bave filmom, muzikom i izdavaštvom, uložile su podneske s podrškom Oraklu izražavajući zabrinutost o Guglovom pozivanju na fer korišćenje sadržaja koje su drugi napravili.

Pobeda programera i potrošača

Značajnu odluku Vrhovnog suda pojedini pravni stručnjaci su pozdravili kao pobedu programera i potrošača, ali i ukazali da je presudom podržana dugogodišnja praksa koja je unapredila razvoj softvera koji je kompatibilan s drugim programima, ističe časopis Tajm (Time).

Lori Endrjuz (Andrews), profesorka prava na Pravnom fakultetu Čikago-Kent, rekla je da presuda, pored toga što je dobra vest za programere koji nastoje da unaprede interoperabilnost programa, takođe može da pomogne potrošačima. Softver je u osnovi sve više društvenih aspekata i dozvoljavanje fer korišćenja koda zaštićenog autorskim pravima će potencijalno “omogućiti osporavanje svakog diskriminatornog faktora ugrađenog u kod”, rekla je ona.

Presuda znači da nosioci autorskih prava za softver “ne mogu da zadrže monopol nad kritičnim aspektima interfejsa” koje mogu upotrebljavati i korisnici i programeri da lakše menjaju proizvode, ocenjuje Džini Fromer (Jeanne) profesorka zakona o autorskim pravima na Pravnom fakultetu Univerziteta u Njujorku.

Ona kaže da se tehnološka industrija dugo razvijala na praksi ponovnog korišćenja nekih delova API-ja i ističe da bez toga ne bi bilo mnogih stvari u osnovni softvera koje danas postoje.

Takva praksa je sada potvrđena na najvišem američkom sudu u presudi koja može pomoći “softverskoj industriji da nastavi da raste”, kaže Fromer i dodaje: “Tako da je presuda velika pobeda za kompjuterske programere i potrošače, što su sada skoro svi”.

RSE